On je istakao i da je program nadzora potreban da bi se Amerika branila o terorizma i potencijalnih napada.

Obama je, u obraćanju naciji iz Bele kuće, rekao i da će biti uvedene restrikcije na praćenje komunikacija lidera država saveznica SAD, pošto je pre par meseci nastao diplomatski skandal kada je otkriveno da je NSA špijunirala telefon nemačke kancelarke Angele Merkel.

Glavne izmene se tiču mogućnosti NSA da skladišti podatke o telefonskim brojevima i mejl nalozima miliona Amerikanaca, što više neće biti u mogućnosti, pri čemu će za svaki obaveštajne agencije morati da dobiju dozvolu specijalnog FISA suda (sud za nadzor nad radom vlade kada je u pitanju terorizam i kontrašpijunaža), pre nego što pristupe podacima koji su u tom trenutku dostupni.

"Zaposleni u NSA su naporno i vredno radili da zaštite SAD. Grešaka je bilo, ali kao i u svakom velikom sistemu, one postoje. Međutim, radi se na njihovom otklanjanju", kazao je predsednik SAD, dodavši da nije bilo špijuniranja američkih građana.

"Mogu da vas uverim da nisu čitani vaši mejlovi, niti prisluškivani vaši razgovori", istakao je Obama, kazavši da do promene zakonodavstva vezanog za ovu temu dolazi i zbog tehnološkog razvoja sistema za nadzor, koji mora da bude praćen i zakonskim izmenama. Iako nije najavio da će program nadzora biti zaustavljen, Obama je rekao da se podaci više neće nalaziti u posedu NSA, već treće strane, a ko će to biti, znaće se do 28. marta kada državni tužilac Erik Holder i predstavnici obaveštajne zajednice treba da donesu odluku.

Američki predsednik je negirao da je program nadzora usmeren prema prijateljima SAD, ali je kazao i da je legitimno pravo bezbednosnih službi da pokušaju da dođu do određenih podataka.

"Zato vaši Blekberi i Epl telefoni ne mogu da se unesu u određene prostorije u Beloj kući, pošto obaveštajne agencije nekih naših prijatelja, koji su kao bili iznenađeni radom NSA, takođe pokušavaju da dođu do određenih podataka", rekao je Obama.

Neke od mera koje ja naveo Obama stupiće automatski na snagu, dok će druge morati da potvrdi Kongres.

Pitanje reforme rada obaveštajnog sektora u Americi pokrenuto je prošle godine, kada je odbegli službenik NSA Edvard Snouden saopštio podatke o masovnom nadzoru građana SAD, ali i stranaca.

Snouden je početkom avgusta 2013. godine dobio azil u Rusiji, a procenjuje se da je u njegovom posedu oko 1,7 miliona tajnih beleški.

Govoreći o Snoudenu predsednik SAD rekao je da će biti potrebne godine da se utvrdi koliku je štetu on napravio obelodanjivanjem poverljivih informacija.

"Senzacionalistički način na koji su obelodanjene informacije je često bio više spektakularan, nego što je u osnovi imao značenja", rekao je Obama.

Predsednik je, govoreći o promenama u načinu prikupljana podataka američkih obaveštajnih službi, kazao da odbrana SAD delimično zavisi od "vernosti" onih kojima su poverene tajne informacije države.

"Ako neko ko se protivi politici vlade, uzme u svoje ruke poverljive informacije i objavi ih, mi nikada ne možemo garantovati bezbednost nasih građana, niti možemo da vodimo spoljnu politiku", rekao je Obama.