Najmanje devet ljudi je poginulo, uključujući jednog japanskog fotografa, a 11 je povredjeno u bivšoj prestonici Mjanmara, Jangonu, kada su snage bezbednosti otvorile vatru na učesnike demonstracija protiv vojnog režima, saopštila je vlada.
Portparol vlade Je Htut je saopštio da se policija sukobila sa učesnicima antivladinog protesta u najvećem gradu u zemlji, a da je, prema izveštajima koje vlasti imaju, ubijeno devet, a povredjeno 11 ljudi.
On je dodao da je 31 vojnik povredjen u sukobu, preneo je AP, podsećajući da je, prema izjavama očevidaca, mnogo veći broj demonstranata ranjen ili pretučen.
Sukob sa snagama bezbednosti vojne hunte, koja vlada zemljom već 45 godina, zaoštrio se posle jutrošnjeg upozorenja vojske da će pucati na demonstrante ukoliko se u roku od 10 minuta ne sklone sa ulica.
Predstavnik japanske ambasade u Mjanmaru je potvrdio da se medju ubijenima nalazi i 50. godišnji fotograf koji je radio za japansku APF novinsku agenciju.
Snage bezbednosti su u sredu prvi put otvorile vatru na demonstrante, predvodjene budištičkim monasima, koji su tokom proteklog meseca poveli najmasovnije protiv vojnog režima za poslednjih 20 godina u toj jugoistočnoj azijskoj državi.
Protesti u Mjanmaru, bivšoj Burmi, započeli su prošlog meseca pošto je vlada iznenada povećala cenu goriva za 500 odsto.
Demonstranti zahtevaju raspuštanje vojne vlade, poštovanje ljudskih prava i političkih sloboda, otpočinjanje procesa nacionalnog pomirenja i oslobadjanje Aung San Su Ći, dobitnice Nobelove nagrade za mir.
Su Ći (62) je, od poslednjih 18 godina, skoro 12 godina provela u pritvoru, nakon što je njena Nacionalna liga za demokratiju ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima 1990. godine.
Vojni režim odbio je posle izbora da preda vlast, a Su Ći je od tada u više navrata hapšena, da bi od maja 2003. bila u kućnom pritvoru.
Portparol vlade Je Htut je saopštio da se policija sukobila sa učesnicima antivladinog protesta u najvećem gradu u zemlji, a da je, prema izveštajima koje vlasti imaju, ubijeno devet, a povredjeno 11 ljudi.
On je dodao da je 31 vojnik povredjen u sukobu, preneo je AP, podsećajući da je, prema izjavama očevidaca, mnogo veći broj demonstranata ranjen ili pretučen.
Sukob sa snagama bezbednosti vojne hunte, koja vlada zemljom već 45 godina, zaoštrio se posle jutrošnjeg upozorenja vojske da će pucati na demonstrante ukoliko se u roku od 10 minuta ne sklone sa ulica.
Predstavnik japanske ambasade u Mjanmaru je potvrdio da se medju ubijenima nalazi i 50. godišnji fotograf koji je radio za japansku APF novinsku agenciju.
Snage bezbednosti su u sredu prvi put otvorile vatru na demonstrante, predvodjene budištičkim monasima, koji su tokom proteklog meseca poveli najmasovnije protiv vojnog režima za poslednjih 20 godina u toj jugoistočnoj azijskoj državi.
Protesti u Mjanmaru, bivšoj Burmi, započeli su prošlog meseca pošto je vlada iznenada povećala cenu goriva za 500 odsto.
Demonstranti zahtevaju raspuštanje vojne vlade, poštovanje ljudskih prava i političkih sloboda, otpočinjanje procesa nacionalnog pomirenja i oslobadjanje Aung San Su Ći, dobitnice Nobelove nagrade za mir.
Su Ći (62) je, od poslednjih 18 godina, skoro 12 godina provela u pritvoru, nakon što je njena Nacionalna liga za demokratiju ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima 1990. godine.
Vojni režim odbio je posle izbora da preda vlast, a Su Ći je od tada u više navrata hapšena, da bi od maja 2003. bila u kućnom pritvoru.
SAD i EU uvode dodatne sankcije; Ban Ki Mun šalje izaslanika
SAD su uvele nove ekonomske sankcije protiv visokih funkcionera Mjanmara posle antirežimskih protesta u kojima je ubijeno devet ljudi, uključujući jednog japanskog fotografa, javljaju agencije.
Predstavnici američkog ministarstva finansija su rekli da su sankcije uvedene protiv 14 funkcionera i usledile su posle oduke predsednika Džordža Buša da zaoštri američke sankcije protiv vojnog režima u Mjanmaru.
I diplomate Evropske unije su se složile da predstavnicima vojne hunte u Mjanmaru treba da uvedu dodatne ekonomske sankcije, pošto su oni upotrebili silu protiv demonstranata koji su pokrenuli najveće proteste u toj zemlji na jugoistoku Azije u poslednjih 20 godina.
Evropski parlament je ranije pozvao 27 zemalja-članica, da istovremeno sa Sjedinjenim Američkim Državama i azijskim zemljama, pooštre sankcije Mjanmaru.
Prve sankcije EU su toj zemlji uvedene 1996. i one uključuju zabranu putovanja visokih zvaničnika Mjanmara u evropske zemlje.
"Ključno je pitanje kako uvesti sankcije koje treba da utiču na one koji su odgovorni za trenutnu situaciju u toj zemlji, a ne na stanovništvo", objasnio je potparol EU, Amadeu Altafaj Tardio.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun će, zbog pogoršanja situacije u Mjanmaru, hitno poslati specijalnog izaslanika Ibrahima Gambarija u region, navodi se u saopštenju portparola generalnog sekretara, objavljenom na sajtu UN.
Genaralni sekretar je apelovao na zvaničnike Mjanmara da "u potpunosti saradnjuju sa misijom... kako bi iskoristile volju UN da učestvuju u procesu nacionalnog pomirenja putem dijaloga".
Ban Ki Mun je, takodje, pozvao vlasti u Mjanmaru da pokažu uzdržanost prema mirnim demonstracijama koje se održavaju u zemlji, jer bi korišćenje sile i hapšenja "doprineli podrivanju izgleda za mir, prosperitet i stabilnosti u Mjanmaru", navodi se u saopštenju.
Dodatne sankcije EU Mjanmaru
Kineske vlasti zatražile su od svih strana u Mjanmaru da pokažu uzdržanost kako se situacija u zemlji ne bi dodatno zakoplikovala, javila je agencija Sinhua.
"Kina s pažnjom prati dogadjaje u Mjanmaru i nadamo se da će relevantne strane pokazati uzdržanost i rešavati probleme na odgovarajući način", izjavila je na konferenciji za novinare portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova Ju Djang.
Ona je pozvala sve strane u Mjanmaru da pomognu da ne dodje do daljeg komplikovanja situacije, što bi moglo da ima posledice po mir i stabilnost ne samo u Mjanmaru već i u čitavom regionu.
Djang je takodje apelovala na strane medije koji izveštavaju iz Mjanmara da vode računa da svojim informacijama dodatno ne podižu tenzije navodeći da to "nije odgovorno (ponašanje)".
Demonstracije su počele još 19. avgusta zbog nezadovoljstva ljudi povećanjem cena nafte za čak 500 odsto. Vremenom su protesti prerasli u gradjanske demonstracije protiv vojne vlasti.
Vojna hunta na vlasti je u Mjanmaru od 1962. godine. Prema podacima UN, Mjanmar je medju 20 najsiromašnijih zemalja u svetu, a većina stanovništva te države živi s manje od 200 dolara godišnje.
(Beta/MONDO)
Predstavnici američkog ministarstva finansija su rekli da su sankcije uvedene protiv 14 funkcionera i usledile su posle oduke predsednika Džordža Buša da zaoštri američke sankcije protiv vojnog režima u Mjanmaru.
I diplomate Evropske unije su se složile da predstavnicima vojne hunte u Mjanmaru treba da uvedu dodatne ekonomske sankcije, pošto su oni upotrebili silu protiv demonstranata koji su pokrenuli najveće proteste u toj zemlji na jugoistoku Azije u poslednjih 20 godina.
Evropski parlament je ranije pozvao 27 zemalja-članica, da istovremeno sa Sjedinjenim Američkim Državama i azijskim zemljama, pooštre sankcije Mjanmaru.
Prve sankcije EU su toj zemlji uvedene 1996. i one uključuju zabranu putovanja visokih zvaničnika Mjanmara u evropske zemlje.
"Ključno je pitanje kako uvesti sankcije koje treba da utiču na one koji su odgovorni za trenutnu situaciju u toj zemlji, a ne na stanovništvo", objasnio je potparol EU, Amadeu Altafaj Tardio.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun će, zbog pogoršanja situacije u Mjanmaru, hitno poslati specijalnog izaslanika Ibrahima Gambarija u region, navodi se u saopštenju portparola generalnog sekretara, objavljenom na sajtu UN.
Genaralni sekretar je apelovao na zvaničnike Mjanmara da "u potpunosti saradnjuju sa misijom... kako bi iskoristile volju UN da učestvuju u procesu nacionalnog pomirenja putem dijaloga".
Ban Ki Mun je, takodje, pozvao vlasti u Mjanmaru da pokažu uzdržanost prema mirnim demonstracijama koje se održavaju u zemlji, jer bi korišćenje sile i hapšenja "doprineli podrivanju izgleda za mir, prosperitet i stabilnosti u Mjanmaru", navodi se u saopštenju.
Dodatne sankcije EU Mjanmaru
Kineske vlasti zatražile su od svih strana u Mjanmaru da pokažu uzdržanost kako se situacija u zemlji ne bi dodatno zakoplikovala, javila je agencija Sinhua.
"Kina s pažnjom prati dogadjaje u Mjanmaru i nadamo se da će relevantne strane pokazati uzdržanost i rešavati probleme na odgovarajući način", izjavila je na konferenciji za novinare portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova Ju Djang.
Ona je pozvala sve strane u Mjanmaru da pomognu da ne dodje do daljeg komplikovanja situacije, što bi moglo da ima posledice po mir i stabilnost ne samo u Mjanmaru već i u čitavom regionu.
Djang je takodje apelovala na strane medije koji izveštavaju iz Mjanmara da vode računa da svojim informacijama dodatno ne podižu tenzije navodeći da to "nije odgovorno (ponašanje)".
Demonstracije su počele još 19. avgusta zbog nezadovoljstva ljudi povećanjem cena nafte za čak 500 odsto. Vremenom su protesti prerasli u gradjanske demonstracije protiv vojne vlasti.
Vojna hunta na vlasti je u Mjanmaru od 1962. godine. Prema podacima UN, Mjanmar je medju 20 najsiromašnijih zemalja u svetu, a većina stanovništva te države živi s manje od 200 dolara godišnje.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.