Ta porodica je imala luksuzni Džugomaro predator park, koji je sedam godina bio dom za njihove ljubimce.

Velike mačke imale su u tom kompleksu tretman od pet zvezdica, a bilo im je dozvoljeno i da ulaze u kuću porodice Fernandez.

U novembru 2015. godine, međutim, taj park je uništen pošto su vlasnica Roza i njena deca, Džastin i Maksin, upali u finansijske nevolje, pa su izvršitelji preuzeli njihovu imovinu, a šest lavova, 10 tigrova, tri karakala (vrsta divlje mačke) i jedan jaguar ostali su bez krova nad glavom.

To je Fernandezove primoralo da utočište nađu na parčetu zemlje u Krugersdorpu, a fiziološke potrebe obavljaju u obližnjoj šumi, tuširaju se napolju i sami zagrevaju vodu za kupanje.

Uprkos gubitku celokupne imovine, tročlana porodica nije se odrekla svojih ljubimaca, koji sada žive na 50 metara od prikolice.

"Mačke doživljavam kao članove porodice. Toliko mi znače da bih život dao za njih. Više bih voleo da me jedna od njih ubije nego da budem ubijen u gradu zbog mobilnog telefona ili sitnih para", kaže Džastin.

On se tokom devet godina čuvanja zveri veoma zbližio sa njima, pa tako igra fudbal sa lavovima i tigrovima, četka im krzno, masira im uši, a čak ih i hrani metodom "usta na usta" tako što uzimaju meso koje on drži zubima.

Porodica Fernandez na ishranu životinja troši oko 800 dolara nedeljno, a Džastin pominje "tonu piletine dnevno".

Džastin navodi da ga velike mačke nikada nisu napale niti ozbiljno povredile.

Sve je počelo 2008. godine, kada su na jednoj farmi videli tigricu koja je pokušavala da se otarasi mladunčeta jer se razlikovalo od ostalih tigrića.

"Bilo nam je žao i pitali smo vlasnika da nam pokloni malog tigra. Uspeli smo da ga oporavimo uz mnogo truda i nadenuli smo mu ime Pandžo", kaže Roza.

Roza navodi da bi lako mogli da prodaju svoje ljubimce i tako se finansijski oporave, ali da to "nije opcija". "Više volimo da nemamo ništa osim mačaka", kaže Roza.