Dvojica tinejdžera iz SAD su 1963. godine došli na ideju da se podvrgnu neočekivanom eksperimentu kako bi otkrili kakav uticaj manjak sna ima na ljudski organizam.
Rendi Gardner i Brus Mekalister su bili odlučni da vide koliko mogu da ostanu budni kako bi istražili posledice koje manjak sna ima na kognitivne i fizičke aktivnosti kod ljudi. Bacanjem novčića odlučeno je da Rendi bude taj koji neće spavati dok bi Brus pisao zapažanja o njegovom ponašanju i uticajima koji nesanica ima na njegovog druga.
Njihov eksperiment pratile su lokalne novine, dok je poznati istraživač sna dr Vilijam C. Dement sa Univerziteta u Stanfordu odlučio da se kao posmatrač pridruži ovom istraživanju. Već vršeni eksperimenti na ljudima su dokazali da manjak sna uzrokuje paranoju i druge vitalne probleme kod ljudi, a posebno je zabrinjavao podatak da se isti ovakav eksperiment na mačkama završio fatalno.
"Verovatno sam bio jedina osoba na planeti u to vreme koja je zapravo istraživala spavanje. Rendijevi roditelji su bili jako zabrinuti da bi to moglo da bude nešto što bi zaista moglo da bude štetno za njega jer je još bilo nerešeno pitanje hoćeš li umreti ako ne spavaš dovoljno dugo", rekao je Dement.
Kako su Rendijevi roditelji uslovili, eksperiment je nadgledao doktor Dement i poručnik Džon Ros iz Jedinice za medicinska neuropsihijatrijska istraživanja američke mornarice u San Dijegu. Njega su budnim održavali na silu primoravajući ga da igra fliper i košarku, i nisu mu dozvoljavali da legne. Prva faza eksperimenta je dobro prošla za Rendija koji je tada imao samo 16 godina. Kako se eksperiment nastavljao uočeno je da ima propuste u pamćenju, dok su prve halucinacije nastupile četvrtog dana. Rendi je već petog dana imao živopisnije halucinacije, jer je ispred sebe video šumsku stazu, a ne sopstvenu kuću.
"Nakon tog trenutka nije više bilo uspona, samo padova i padova. Bilo je kao da mi neko stavlja brusni papir u mozak. Moje telo je to dobro podnosilo, ali moj um je bio pogođen", rekao je on.
Tokom narednih nekoliko dana primećeno je da se njegov govor usporio, pričao je nerazgovetno, a sposobnost pamćenja mu je bila svedena na minimum. Rendi nije mogao da sklapa cele rečenice, nije imao fokus. Uprkos tome jos uvek je uspevao da igra stoni tenis kako bi ostao budan, ali je proživljavao velike napade paranoje.
Poslednjeg dana eksperimenta, Rendi je imao bezličan pogled, a bilo je neophodno da stalno prima nadražaje spolja kako bi odgovarao na pitanja, dok je njegov glas bio monoton i nejasan, nije pamtio šta je radio, a njegove motoričke sposobnosti su bile minimalne. Rendi Gardner je tako postavio novi svetski rekord u nespavanju od 11 dana.
Nakon završetka eksperimenta, naučnici su posmatrali njegovo ponašanje narednih nekoliko noći kako bi pratili njegovu REM fazu sna i bili sigurni da se vraća u stanje pre početka eksperimenta. Zaključak koji je dobijen ovim eksperimentom je da su tokom nespavanja područja njegovog mozga konstantno bila uspavana, što je uočeno na indentičnim eksperimentima na pacovima. Iako su mnogi od tada postavili nove rekorde u nespavanju, Ginisova knjiga rekorda je prestala da ih beleži kako ne bi podsticala aktivnosti koje mogu da životno ugroze učesnike.
Pogedajte video Rendija Gardnera:
(MONDO)