"Najviše sam voleo kada Švabo podeli zadatke i kaže na kraju sastanka: 'A ti Žuti, uzmi loptu i igraj sam'".
...
Kada je sa suzom u oku ustao od stola, stavio ranac na leđa i otišao sa "Marakane", dočekali su ga na zagrebačkom aerodromu i odmah ga odveli u studio hrvatske televizije. Pitali su ga u Dnevniku uživo kako se oseća posle neslavne epizode u Crvenoj zvezdi. Očekivali su ko zna kakav odgovor. Možda i uvrede na račun beogradskog kluba.
Rekao je: "Znate šta, Zvezda je bila i ostala moj klub. Tamo sam svoj na svome, bez obzira na rezultat". U studiju muk. Robi je nastavio: "Zašto me gledate čudno, to je tako. Ja bih sada mogao da vas lažem i da pričam kako mi je tamo bilo loše i kako sam jedva čekao da pobegnem. Ali to ne bi odgovaralo istini. A ja nisam lažov".
...
FIFA ga je retroaktivno proglasila za najboljeg mladog igrača Svetskog prvenstva u Italiji 1990. Tri godine ranije pripala mu je i "Zlatna lopta" kao najboljem omladincu planete.
Del Boske je svojevremeno rekao: "Svakom velikom klubu je neophodan bar jedan takav igrač. Navijači mu zvižde što 'davi' loptu, ne pada im na pamet da on u tom trenutku možda nema kome da je doda".
Šetamo Baščaršijom, tražeći pogodno mesto za Azbuku. Upravo je saopštio imena igrača za prijateljske mečeve protiv Crne Gore i Južne Koreje. Gužva je, svako gleda svoja posla. Bosna ne ide u Rusiju, mnogima ni nije do fudbala. Čekamo zeleno na pešačkom prelazu, čuje se sirena iz jednog automobila, vozač maše i kao da daje znak drugima da obrate pažnju na čoveka koji je dobio zadatak da ih vrati pod svetla pozornice.
"Dobar dan, selektore", "Kako ste, selektore?", "Hoćemo li pobediti selektore?"...
Zastaje, prihvata molbu jednog mladića da se fotografišu i odgovara precizno i jasno: "Pobedićemo. Zato smo tu".
Stari dobri "na-na-na-na-na-na-na-na Robert Prosinečki, Robert Prosinečki, Robert Prosinečki'! Krenimo redom. Od A do Š.
A kao Azerbejdžan
"Sjajno iskustvo. Tri divne godine na klupi reprezentacije koja rapidno napreduje u poslednje vreme. Oborili smo rekord po broju osvojenih bodova u jednom kvalifikacionom ciklusu. Igrali smo dopadljiv fudbal i kada sam odlazio, ljudi sa kojima sam potpisao ugovor rekli su da sam ostavio pečat. Kako onda da ne budem zadovoljan. Baku je fantastičan grad, uživao sam u toj metropoli. Oni su shvatili poentu, ne mešaju se u stvari koje ne znaju, nego plate pa angažuju specijaliste za određene oblasti. Zato su danas u rangu sa najrazvijenijim nacijama u Evropi. U svakom smislu: infrastrukturnom, organizacionom, rezultatskom. Pogledajte Karabag, stigli su do Lige šampiona".
B kao Bari
"Mesto gde su naši snovi postali java. Istorijska utakmica. Trofej, slavlje, euforija... detalji koji će večno ostati u našim glavama. Balkan je to, nije lako popeti se na evropski vrh. Sada se ulaže mnogo novca i pitanje je hoće li ikada više neko poput Steaue ili Zvezde dobiti šansu da zaigra u velikom finalu. Penali su lutrija. Pusti ti to što sam se uvek prvi hvatao za loptu (Firenca, Bari...). Nije lako dati gol. Zaustavi snimak kada sam uhvatio zalet protiv Marseja, pa mi pogledaj lice. Bio sam bled k'o krpa. Ni sam ne znam kako sam ga dao. Dika je jedan odbranio, mi sve pogodili i ušli u anale. Bilo je jasno da ćemo igrati na nerešen rezultat i vežbali smo jedanaesterce danima pre finala. Zato smo ih i šutirali kao Nemci. Precizno, snažno i neodbranjivo".
V kao Vlatka
"Stub porodice i oslonac u životu. Gde god da sam išao, ona je uvek bila uz mene. Nije lako posložiti sve to sa decom i njihovim školskim obavezama. Vlatka je najvažniji činilac moje trenerske karijere. Uskoro će 20 godina kako smo u braku. Obišli smo svet, ali nema neku omiljenu destinaciju. Pošto je rodom iz Zagreba, najbolje se oseća u svom gradu".
G kao Genije
"Dejo Savićević. Nisu mu slučajno dali taj nadimak u Italiji. U svemu je genije. I danas se prepičavaju njegove čarolije. U Milan ga je doveo poznati menadžer Naletilić. Dejo ga zamoli da dođe na prvi trening kako bi mu pomogao oko prevoda neke Kapelove instrukcije. Prva vežba, 'uno-due tocchi'. Jedan-dva dodira. Kreće ševa i Dejo svaki put preko pet dodira. Kapelo zaustavlja trening, prilazi ogradi i kaže Naletu: 'Dici a Dejan, uno-due tocchi'. Ovaj prevede, a Dejo će: 'Kaži ti njemu da Savićević ne ume da igra na dva dodira'. Kapelo pita: 'Šta je rekao?', a Nale kaže: 'Rekao je da će pokušati'. Ili analiza posle utakmice, Kapelo pokazuje snimak i kaže: 'Vidite, Barezi 96 odsto preciznih dodavanja. Bravo! Kostakurta 90 odsto. Bravissimo. A Savićević? 30 odsto. Katastrofa'. A Dejo podigne ruku, zamoli za reč, pa kaže: 'Jeste Mister, ali oni igraju Barezi-Kostakurta, Kostakurta-Barezi. I normalno je da nema pogrešnih pasova. A Dejo? Dejo prođe jednog, drugog, trećeg, četvrtog, petog i... 1:0 za Milan'. Šta reći? GENIJE!".
D kao Del Boske
"Moj poslednji trener u Real Madridu. On je bio jedna vrsta vatrogasca. Neki trener dobije otkaz, uskoči Visente i završi misiju. Posle je dobio šansu i dokazao da je vrhunski stručnjak. Osvojio je Svetsko i Evropsko prvenstvo sa Španijom. Pored toga, poseduje izuzetne ljudske osobine i imao sam sa njim sjajan odnos. Ne mogu a da na ovo slovo ne pomenem Dinamo. To je klub u kojem je počela moja karijera. Posle selidbe iz Nemačke u Hrvatsku, prošao sam sve selekcije na Maksimiru, od pionira do prvog tima. Sticajem okolnosti, odigrao sam samo dva meča u seniorskoj konkurenciji. Nisam im ništa zamerio. Možda je tako moralo da bude. Otišao sam u Zvezdu i dosegao neslućene visine. U tom trenutku, bilo je teško ostaviti familiju, prijatelje, promeniti navike. Dolazite u nepoznati grad, sve je novo... Ali, ispostavlja se vrlo brzo da je to potez karijere. Osećate se izvanredno i postajete idol u novoj sredini. I zašto bih bio ljut".
Đ kao Đuro
"Odmah mi prorade emocije. Otac je gajio neverovatnu ljubav prema fudbalu. Sve je učinio da njegov sin postane veliki igrač i da napravi vrhunsku karijeru. Dugujem mu ogromnu zahvalnost. I dan danas osećam koliko mi nedostaje. Da li je zaista sa Džajom za pet minuta u Esplanadi dogovorio moj prelazak iz Dinama u Zvezdu? Poznavajući mog Đuru, budite sigurni da je bilo tako".
E kao El-Klasiko
"Najveći derbi na svetu. Ima ih raznih, Zvezda - Partizan, Dinamo - Hajduk, Boka - River... Ali ovaj španski je neprevaziđen. Ceo svet gleda tu utakmicu. Imao sam sreću da u svom prvom nastupu dam izvanredan gol. Zubizareta je branio za Barsu, pogodio sam iz slobodnog udarca, završilo se 1:1. Imali su ozbiljan tim, to je ona generacija koja je nedugo zatim osvojila Kup šampiona protiv Sampdorije. Stoičkov, Laudrup, Kuman, na klupi Krojf. Te sezone su osvojili špansko prvenstvo, a meni je ostala uteha da sam ih sprečio da slave na stadionu Santijago Bernabeu".
Ž kao Željezničar
"Moj prvi rival u seniorskom fudbalu. To se ne zaboravlja. Željo u tom trenutku sa jednim moćnim timom. Bili su na korak od finala Kupa UEFA i mečeva sa Real Madridom. Škrba, Berjan, Baljić, Šabanadžović, Komšić, Verlašević... I tako dalje. Znam i dan danas napamet njihovu postavu. Dinamo te sezone nije bio na nekom visokom nivou, a uspeli smo da ih dobijemo 2:1. Dao sam gol iz prvog dodira sa loptom. Kasnije sam odigrao još samo 45 minuta protiv tuzlanske Slobode i došlo je do razlaza sa 'modrima'".
Z kao Zvezda
"Klub koji mi je dva puta dao šansu i koji je presudno uticao na moju igračku i trenersku karijeru. Ostaće zauvek u mom srcu. U tom drugom pokušaju očigledno nije moglo drugačije da se završi. Takva je bila situacija. Otišao sam, ali i dalje pratim šta se dešava. Gledam utakmice, navijam, veselim se posle svake pobede. Presrećan sam zbog još jedne titule. Prvi gol za Zvezdu? Ne sećam se. Priština? Bravo, sad se sećam. Čini mi se da je bio neki veliki rezultat, možda 7:1. Nisam ga dao iz slobodnjaka, bilo je nešto kroz akciju, ali davno je bilo i mnogo je magle u sećanju".
I kao Ilijada 2001
"Predstava Filipa Šovagovića u kojoj sam se prvi put oprobao kao glumac. To su moji prijatelji, družimo se, pijemo kafu. Totalno drugi svet koji nema nikakve veze sa fudbalom. Gluma je nešto specifično, skroz nedokučivo. Filip je uspeo da me nagovori, odigrao sam kratku ulogu i to je bilo to. U svakom slučaju, mnogo je teže na pozorišnim daskama, nego na terenu. Bar meni".
J kao Jugoslavija
"Da li mi veruješ da se ne sećam ni prve utakmice, ni prvog gola za A reprezentaciju? Ko se od nas dvojice seti do kraja Azbuke, neka prijavi. Mi smo u to vreme igrali finale Evropskog prvenstva za igrače do 21 godine. To je ta generacija što je u Čileu postala svetski šampion. Naleteli smo na Sovjete i izgubili u obe finalne utakmice. Ovde na Koševu je bilo 4:2, a u Simferopolju 3:1. Imali su strašan tim, Šalimov, Kančelskis, Mostovoj, Dobrovoljski... Očitali su nam lekciju i uzeli trofej. Vidiš, to pamtim, ali debi za seniorsku reprezentaciju mi nikako ne pada na pamet. Dobro, odigrao sam 15 utakmica, postigao četiri gola. Sasvim dovoljno. U to vreme je svaki nastup za državni tim bio ravan podvigu".
K kao Krauč
"Rekao je jednom prilikom da sam mu te sezone u Portsmutu namestio svih 19 golova kao na tacni. Preteruje. Nisam svih 19. Imao sam tada 31 godinu, bili smo zaista sjajan tandem. On onako visok i nezgrapan, misliš da će svakog trenutka da se saplete, a u stvari opasan i neukrotiv. Sećam se da je tada tri kola pre kraja prvenstva potpisao ugovor sa Aston Vilom. Kasnije je potvrdio klasu igrajući za reprezentaciju, Liverpul, Sautempton, Totenhem i Stouk. U Portsmutu dobro pamte tu našu sezonu čim su me uvrstili u idealni tim svih vremena".
L kao Leonarda
"Ili Lea. Starija kćerka, upravo slavi maturu pa moram hitno iz Sarajeva za Zagreb. To ime se svidelo i Vlatki i meni. Kada smo došli do drugog deteta, dogovor je bio ako bude muško, ona daje ime, ako bude žensko, ja se pitam. I bi Roberta. To ne znači da bi se sin zvao Vlatko. Pretpostavljam da supruga ne bi išla mojom logikom".
LJ kao Ljupko
"Greši svako ko smatra da bi taj drim-tim Zvezde funkcionisao i sa automatskim pilotom. Ljupko je svojim metodama stvorio kompaktnu celinu i značajno doprineo istorijskom uspehu. Nije on slučajno stigao na Marakanu. Imao je odlične rezultate u Osijeku, zatim je sa Vojvodinom osvojio titulu, pa sa Radom izborio plasman u Evropu. To ga je i preporučilo čelnicima Zvezde. Imao je sreću da dobije najbolju generaciju u istoriji kluba. Ljupko je divna osoba i ostali smo veliki prijatelji. Mnogo je anegdota vezanih za meč u Bariju. Kažu da nas je na poslednjem sastanku pitao da li želimo da igramo lepršavo ili da osvojimo trofej. Evo, ja ti sada kažem, to nije istina. Nije nas uopšte to pitao. Istina je da je postavio takvu taktiku da ne briljiramo, ali da pobedimo. Vrhunski stručnjak i nenadmašan pedagog".
M kao Mažić
"Uvek se isticao kvalitetnim suđenjem, ali ko je mogao da pretpostavi da će ovako daleko da dogura. Spada u red najboljih svetskih arbitara i evo, finale je njegovo. Sudio mi je nekoliko puta dok sam bio u Zvezdi. Ah, naravno da sam bio besan. Koji trener nije besan na sudije?! Nadam se da će VAR zaživeti na svim stadionima i da će svima biti lakše".
N kao Nastić
"Moj novi kandidat za reprezentaciju. Bio sam u Bugarskoj kada sam saznao za mogućnost da Bojan obuče dres Bosne i Hercegovine. Moji saradnici su pratili belgijsko prvenstvo uglavnom zbog Gojka Cimirota koji nastupa za Standard iz Liježa. Nismo toliko obraćali pažnju na Genk. Dobio sam najbolje moguće preporuke za bivšeg beka Vojvodine. Razgovarao sam i sa njim telefonom, odmah je rekao: 'Selektore, imam želju i spreman sam'. Meni je to dovoljno. Dobro je imati što jaču konkurenciju za svako mesto u timu".
NJ kao Njuh
"Osećam da bi Hrvatska mogla da napravi nešto na Svetskom prvenstvu. Plasman u drugi krug se ne dovodi u pitanje, posle sve zavisi od toga sa kim ukrstimo. Ne bi valjalo da to bude Francuska. Mislim da je lakše osvojiti prvo mesto u grupi ispred jedne Argentine, nego izbaciti Francuze u nokaut fazi. Srbiji će biti mnogo teže. Brazil nije samo favorit u grupi već i najozbiljniji kandidat za osvajanje Mundijala. Švajcarci imaju kontinuitet, sazreli su kao ekipa, dugo igraju zajedno i žele da naprave iskorak na velikom takmičenju. Kostarika je pre četiri godine pokazala koliko je opasna. Drago mi je da u reprezentaciji vidim Tošića i Milivojevića, igrače sa kojima sam osvojio Kup Srbije protiv Borca. Čujem se tu i tamo sa nekima od bivših pulena. Najviše sa Bajkom. Evo, baš sada smo razmenili neke poruke. Mnogo me raduje što se posvetio trenerskom poslu u omladinskom pogonu Zvezde".
O kao Ovijedo i Olimpija
"Oba su mi draga. Ako bih morao da biram, onda Ovijedo. Sestra mi i danas živi u tom gradu, često odem i sretnem se sa starim prijateljima. To ne znači da u Ljubljanu ne idem. Naprotiv. Ali, Ovijedo mi je za nijansu draži".
P kao Partizan
"Kažete, moja omiljena žrtva dok sam bio u Zvezdi? Moguće, nisam o tome razmišljao. Ali kada vratim film, zaista u Derbiju nikada nisam zatajio. Bilo je tu i efektnih golova. Recimo onaj na JNA sa preko 30 metara. Slučajno, ali bitno da je ušla. Jednostavno, Zvezda je u tom periodu bila bolja. Partizan je takođe imao fenomenalan tim. Vokri, Milko Đurovski, Smajić, Stevanović... da ne nabrajam dalje. Poznavajući rivalstvo između ta dva kluba, drago mi je što se moja generacija potrudila da taj skor bude na našoj strani".
R kao Ramon Mendoza i Radomir Antić
"Tandem koji se založio za moj dolazak u Real Madrid. Mendoza je dugi niz godina obavljao funkciju predsednika. Uložio je dosta truda da se taj transfer realizuje i žao mi je što zbog povrede nisam mogao da mu se odužim na pravi način. Uvek rado evociram uspomene i setim se tih razgovora punih emocija i uzajamnog poštovanja. Sa Antićem sam imao izuzetan odnos. Nezasluženo je smenjen u trenutku kada je Real bio prvi sa pet bodova prednosti, došao je Benhaker i mi smo ostali bez titule u poslednjem kolu protiv Tenerifa. Kasnije smo sarađivali i u Ovijedu kada sam došao na jednogodišnju pozajmicu. Pomogao mi je da se potpuno vratim fudbalu i zahvaljujući tim partijama privukao sam pažnju Barselone. O Antiću kao stručnjaku najbolje govore klubovi u
kojima je radio i trofeji koje je osvojio".
S kao Sarajevo
"Nova etapa moje karijere. Vrlo izazovna i zanimljiva. Sarajevo pamtim kao vrlo neugodno gostovanje dok sam bio igrač. Često sam sa Zvezdom ostavljao bodove na Grbavici i Koševu. Možda sam za nijansu bolje partije pružao protiv Željezničara. Odluka da prihvatim selektorski posao poklopila se sa mojim razmišljanjem da ova generacija može da napravi pomak. Sušić ih je odveo u Brazil, sada dolaze kvalifikacije za Evropsko prvenstvo i po kvalitetu, bukvalno moramo da budemo na završnom turniru. Sve drugo je neuspeh".
T kao Tiram
"Dao je tada dva gola i nikada više. Pa gde baš protiv Hrvatske! Poveli smo, bili na korak od najveće senzacije u istoriji Svetskog prvenstva i onda se on razgoropadio. Strašno. Rana koja nikada nije zarasla. Niti će".
Ć kao Ćiro
"Čovek za koga me veže čitava moja karijera. Najpre igračka, kasnije i trenerska. On je stalno tu. Koliko god sam kao klinac bio ljut i razmišljao o njemu na neki drugi način, sada shvatam da je Ćiro obeležio moj fudbalski razvoj. Da njega nije bilo, ne bih otišao u Zvezdu i ne bih se popeo na evropski vrh. Danas smo u sjajnim odnosima. Kada se vidimo u Zagrebu, sednemo, popijemo kafu, popričamo o svemu. Ćiro ima 83 godine, ogromno životno iskustvo iza sebe i svaki njegov savet je zlata vredan. Tim pre što je nekada bio na istoj ovoj funkciji koja sada pripada meni".
U kao Ujedinjeni Arapski Emirati
"Moj prvenac na Svetskom prvenstvu. Jedini gol iz igre u Italiji 1990, ne računajući taj iz penala protiv Argentine. Švabo je imao svojih 11 i ako hoćemo da gledamo realno, bio je u pravu. Logično je da tim koji je izneo teret kvalifikacija dobije šansu i na završnom turniru. Mi mlađi smo ulazili po malo. Jarni i ja po poluvreme, Bokšić i Šuker ni toliko. Iskoristio sam minutažu protiv Emirata i upisao se u strelce".
F kao Francuska
"Sve generacije hrvatske reprezentacije, pa i ova sadašnja, sanjaju da ponove naš podvih sa Mundijala 1998".
H kao Holandija
"Možda i najbolji tim na tom Svetskom prvenstvu. Dobili smo ih u meču za treće mesto i osvojili bronzanu medalju. Dao sam gol njima i Jamajci i postao jedini fudbaler u istoriji koji je tresao mrežu na dva Mundijala za dve različite reprezentacije".
C kao Cigarete
"Ne sećam se da sam ikada uspeo da im okrenem leđa. Dok sam imao problem sa centrom za ravnotežu, doktor je napravio grešku jer mi nije napomenuo da bi valjalo napraviti pauzu sa duvanom. A meni nije padalo na pamet da ga podsetim. Priznajem, imam taj porok i sa njim ne umem da se izborim. Ipak, nije baš tako kao što tvrdi Krauč. Nisam pušio u poluvremenu. Jesam pre meča i pred sam izlazak na teren, ali u poluvremenu sigurno nisam".
Č kao Čile
"Naziralo se da postoje neki klinci i da se tamo nešto dešava. Kao, idemo na neki 'koka-kola' kup. A kada smo se vratili, bilo je: 'Vidi, svetski prvaci'. Pa čekaj, sad više nije 'koka-kola' kup? Čile je bio odskočna daska za jednu vanserijsku generaciju. Svi smo kasnije otišli u velike klubove i što je još važnije, bili nosioci igre u tim sredinama. Mesec dana u vrhunskom hotelu, neke stvari sa kojima smo se prvi put susreli u životu, druženje, dogodovštine između mečeva... Sve je to ostalo trajno urezano u naša sećanja. Kako smo ređali pobede, nismo se ni selili iz Santijaga. Zvezda je vršila pritisak da se vratim zbog važne utakmice sa Brižom. Morao je Žoao Avelanž da interveniše i da insistira na mom ostanku do kraja šampionata. Zvezda je dobila prvu utakmicu, ali su nas u Brižu 'pocepali' i otišli u naredno kolo Kupa UEFA".
Dž kao Džeko
"Za ovo kratko vreme koliko sam na funkciji selektora, imao sam zadovoljstvo da obavim mnogo razgovora sa Edinom. Pre svega, on je među pet najboljih špiceva na svetu. I time je dovoljno rečeno. Pored igračkih kvaliteta koji su evidentni, poseduje sve predispozicije da bude vođa na terenu. Zaista je momak koji zaslužuje sve pohvale i neko od koga zavise naše ambicije u Ligi nacija i kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo".
Š kao Šveningen i Štutgart Kikers
"Moj rodni kraj. Svi ga znaju po čuvenoj seriji 'Klinika Švarcvald'. Nažalost, nisam se dugo zadržao u Šveningenu. Familija se preselila u jedno mesto blizu Štutgarta i tu sam već sa pet godina postao član Kikersa. Bili su to pretpetlići, možda i neka još mlađa kategorija. Žao mi je što se klub sada nalazi u trećoj ligi. Imaju fenomenalne uslove, lep stadiončić i zaslužuju viši rang".
...
Nije kraj. Setio sam se debitantskog meča i prvog gola Prosinečkog u dresu A reprezentacije Jugoslavije. Avgust 1989. Prijateljska protiv Finske. Rezultat 2:2, strelci Pančev i Savićević. Robi počeo, pa ustupio mesto Mijatoviću u drugom poluvremenu. Mesec dana kasnije, još jedna prijateljska. Sa Grčkom u Novom Sadu. Ubedljivih 3:0, golovima Brnovića, Prosinečkog i Pančeva.
"Da, Švabo je bio trener. To su bili pripremni mečevi za Svetsko prvenstvo naredne godine u Italiji. Izvukao si gomilu podataka o meni, ali jedan nisi. Mislim da to niko nikada nije ni objavio. Znaš li da sam jedini igrač u istoriji jugoslovenskog fudbala koji je u utorak igrao za mladu reprezentaciju, a već u sredu za 'A' tim?".
Onda je i to nešto krajem 'osamdesetih'.
"Otprilike tako. Išli smo u Englesku. Švabo me u avionu pita: 'Žuti možeš li ti obe?'. Ja da poletim od sreće. Čuj, da li mogu. Sa mladima izgubim 3:0, Pol Gaskojn se igrao sa nama, unakazio nas. Dan kasnije na Vembliju, 2:1 za Engleze. Brajan Robson oba gola, za nas dao Škoro. Evo proveri, ušao sam poslednjih desetak minuta".
Provereno. Umesto Safeta Sušića. Kada je virtuoz izlazio iz igre, isti bi takav morao na teren. Bar je tada to bilo tako.
---------------------------------------
SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEBOJŠE PETROVIĆA
