U finalu Evropskog prvenstva za mlade reprezentacije 2007. godine, Holandija je kao domaćin deklasirala Srbiju sa 4:1. Rojston Drente koji je proglašen za najboljeg igrača turnira, danas repuje pod pseudonimom 'Roya2Faces'. Već dve godine ne igra fudbal, a poslednji klub za koji se vezuje njegovo ime bio je izvesni Banjas iz Emirata. Ništa bolje karijere nisu ostvarili ni ostali članovi tog šampionskog tima (de Rider, Bakal, Riters, Donk, Piters...). Jedino se Rajan Babel otrgao prosečnosti i ostavio kakav takav trag u Liverpulu (91 utakmica, 12 golova) i Kašimpaši (58/14).
"Babel je sada kod nas u Bešiktašu odigrao možda i najbolju sezonu u svojoj karijeri – kaže na početku razgovora sa kolumnistom Monda srpski reprezentativac Duško Tošić".
"Dao je golove Portu i Lajpcigu u Ligi šampiona i bio među najboljim strelcima u turskoj ligi. Mi smo tada osvojili srebrnu medalju, ali smo izbacili više igrača od Holandije i to je mnogo važniji podatak. Evo, kompletna odbrana sa kojom je selektor Đukić napravio veliki uspeh pre 11 godina, sada je na okupu za Svetsko prvenstvo u Rusiji. Često se sa Banetom, Kokijem i Rukavinom podsetim tih utakmica u Najmehenu i Groningenu. Putevi su nam se kasniji razišli, svako je otišao na svoju stranu, ali u reprezentaciji uvek funkcionišemo besprekorno jer se poznajemo u dušu. Zajedno smo prošli mnogo toga i nikada naše prijateljstvo nije bilo na ozbiljnom ispitu. Može da dođe do čarki u ekipi, to je normalno u fudbalu, ali da se nas četvorica između sebe posvađamo, to nikako. Zato i trajemo ovoliko dugo".
Posle pet dana rada u Staroj Pazovi, reprezentativci u subotu putuju u Austriju gde će Mladen Krstajić udariti glazuru za mundijalsku premijeru 17. juna:
"Protiv Čilea i Bolivije rezultat je potpuno nebitan. Cilj je da što bolje uigramo sve linije tima i da spremni dočekamo duel sa Kostarikom. Hteli mi to da priznamo ili ne, naše Svetsko prvenstvo lomi se u Samari. Ishod te prve utakmice rešava sudbinu srpske reprezentacije i usmerava naše ambicije u nastavku turnira. Sada nema nazad. Šta, plasirali smo se kao prvi u grupi i sada možemo u Rusiju na izlet? Daleko od toga. Kad već idemo tamo, daj da napravimo nešto veliko".
Čitava nacija očekuje da im fudbaleri konačno prirede slavlje za pamćenje. Ako oni veruju u nas, odakle nama pravo da ne verujemo u čudo. Garantujem u ime cele ekipe da ćemo ostaviti srce na terenu i da ćemo ginuti za ovaj grb na dresu. To je svega 10-15 dana, kakav bre umor. Imamo šansu da uđemo u istoriju i moramo svaku utakmicu da igramo kao da nam je poslednja u karijeri. Počev od Kostarike".
Poslednja prepreka u Samari biće nam čovek koji se tri godine zaredom raduje tituli evropskog prvaka sa Real Madridom:
"Navas je vrhunski golman. Jedan od najboljih na svetu. Pogledajte kako je uhvatio onu živu loptu u finalu protiv Liverpula. To ne može svako. Nadam se da ćemo stvoriti mnogo šansi, a od deset šuteva u okvir gola bar jedan mora da završi u mreži. Ako treba da se plašimo golmana protivničke reprezentacije, bolje da i ne putujemo na Svetsko prvenstvo".
I Brazilci 'kineza' za trku imaju. Renato Avgusto nastupa za Peking i po povratku iz Rusije očekuju ga orkšaji sa Tošićevim Gvangžuom:
"Verujte mi da o Brazilu uopšte ne razmišljamo. Da mi prvo preguramo prve dve utakmice. Budimo objektivni, Kostarika i Švajcarska su naša realnost. Avgusto i Nejmar će tek na kraju doći na red".
Švajcarci su najmanje 'švajcarci'. Ima ih sa svih strana Evrope, najviše iz Bundeslige. Pola Menhengladbaha je na raspolaganju selektoru Vladimiru Petkoviću:
"Njihova glavna odlika je timski duh koji krasi sve generacije godinama unazad. Poprimili su taj nemački mentalitet, igraju u istom ritmu svih 90 minuta, izuzetno su disciplinovani i organizovani. Mogli bismo da se ugledamo na njih u nekim stvarima, da dišemo kao jedan. U Kalinjingradu će sitnice odlučivati o pobedniku. Neki korner, propušten zicer, uigran prekid... Moraćemo na svaki detalj da obratimo pažnju i da ga pretvorimo u našu korist. Posle te utakmice, nema više popravnog".
Povreda Matije Nastasića ne ostavlja mnogo kombinacija Mladenu Krstajiću u defanzivnoj liniji srpskog tima. Imajući u vidu iskustvo i trenutnu formu, Tošić nema dostojnog konkurenta za ulogu jednog štopera na startu šampionata:
"Ispostavilo se da sam počeo i završio kvalifikacioni ciklus, a propustio njegov središnji deo. Nijednog trenutka nisam osetio bes prema selektoru dok sam bio van tima, iako mi nije bilo prijatno. Znao sam da zaslužujem da budem bar među 25 kandidata za reprezentaciju. U dubini duše nikada nisam gubio nadu. Verovao sam da ću sigurno biti na spisku kada se bude rešavalo pitanje odlaska na Svetsko prvenstvo i na samom Mundijalu. Sada sam tu i daću sve od sebe da me ćerke ne zapamte samo kao učesnika najveće smotre svetskog fudbala, već kao člana ekipe koja je tamo dogurala daleko. Ovo je moje poslednje veliko takmičenje, svi vozovi su prošli, daj da iskoristim ovaj kad sam već uspeo da se ukrcam u njega".
Nika i Atina imaju mnogo razloga da budu ponosne na tatu, iako su teško prihvatile činjenicu da će mečeve Svetskog prvenstva pratiti kraj malog ekrana:
"Rusija je daleko, to je za njih naporan put. Biće sa Jelenom i navijaće uz televizijske prenose. Bitno je da su sakupile dovoljno duplikata 'Duška Tošića' koje su manjale u školi i popunile kompletan album. Iako su devojčice, ne postoji igrač sa sličice koga ne mogu da prepoznaju. Ime i prezime, datum rođenja, klub, visina, težina... Sve".
Sličice Rajana Babela nema u albumu za Svetsko prvenstvo u Rusiji. A te 2007, bio je stepenicu iznad Tošića na pobedničkom postolju u Holandiji.
Nije zlato sve što sija.
