Ovako....Zamislite veseo svetleći dekor....
Publika na svojim mestima, spremna na ’’lud provod’’. Kafanski bend kreće sa svirkom – samo što ne odjekuje onaj svadbarski eho na glasu pevača. Šest jako mladih i zgodnih devojaka igra kao u najmodernijem MTV spotu, recimo Justin Timberlake-a...Ali, ne čujemo Justinovu ’’Senoritu’’, već nešto što se zove ’’Tebi moja mazo’’.
I pevača koji, osim što je bolno nizak u intonaciji, ostavlja utisak promašenog rok pevača sa onim jakim vibratom iz 80-ih. Naš junak potajno sanja o poređenju sebe sa glavnim vokalom Van Halena, ali se sudbina sa njim surovo poigrala, i on je završio kao interpretator novokomponovane muzike u zemlji Srbiji. Blagiš njemu.
Sve bi bilo relativno u redu da ovu sliku vidimo u kafani na Ibarskoj magistrali (mada bi mi i tad smetali pevačevi napušteni ideali ), ali je mi vidimo na malim ekranima u Prime Time-u, na vodećoj srpskoj televiziji.
Eto, već kad sam mislila da uopšte neću uspeti da smislim temu za današnju kolumnu, daljinski upravljač je rešio moj problem. U šetanju po kanalima naišla sam na dotičnu emisiju ’’zabavnog’’ karaktera, gde drugde, no na Tv Pink-u. Obično kada naiđem na ovaj tip emisije na ovom kanalu, ja promenim program, jer ne bih da se nerviram, ali danas to nisam uradila iz očigledno mazohističkog raspoloženja.
E, pre nego što nastavim, morate da znate da sam se dvoumila da li uopšte da se bavim ovim ljudima, da li da se spuštam u tu crnu rupu koju ja iz milošte zovem ’’KAFANA POKRAJ PUTA, A SVE TO NA VAŠOJ OMILJENOJ TELEVIZIJI!’’...Ali, što je emisija dalje tekla, moja sleđena i zgrožena persona je bila sve sigurnija u to da će danas sindrom kafane na tv-u biti moja glavna tema...
Idemo dalje...Tu je i voditeljka kojoj je ovo, realno, vrhunac karijere...Držala se, jadnica, dokle god je mogla da izdrži u tom surovom svetu šou biznisa, a da bude prirodna. Međutim, danas sa iznenađenjem primećujem diskretno napumpane usne, kolagenom ili silikonom, ne razumem se...
Anyway, gosti su mnogobrojni, a među njima: Željko Šašić, grupa Luna, Maja Marijana, Marija Šerifović, Gordana Lazarević, Van Halen wannabe ranije pomenut (čini mi se da je to možda Šako Polumenta?) i neka folk pevačica malo starijeg izgleda kojoj nisam ukačila ime.
Elem, svi se oni ludo zabavljaju, svako odradi po nekoliko pesama, u medjuvremenu đuskaju jedni sa drugima. Za to vreme, članovi našeg kafansko-svadbarskog benda skidaju mlade igračice pogledima, dok se smeškaju jedni drugima u fazonu ’’Brale, kad je dovatim posle emisije’’.
Možda i bolje, ali nisam ukačila o čemu sve oni pričaju u međuvremenu, iz prostog razloga što svi govore u isto vreme, pa je dosta teško išta razumeti.
I sad, ok, grozim se što nešto ovako uopšte postoji na TV-u jer sam odrasla, BRE, u nekoj drugoj zemlji, u drugom sistemu vrednosti kog više nema. U redu...Smatrajmo mene fosilom.
Ali onda Željko Šašić kreće svoju nadahnutu interpretaciju pesme ‘’Smejem se, a plakao bih’’, napisanu od strane jednog od najtalentovanijih autora i najvećih muzičkih revolucionara te bivše zemlje, i je ne mogu a da ne pomislim: ‘’Kako adekvatan naslov za ono što trenutno osećam…..’’.
Kakvo bogohuljenje. Željko sav srećan zapevava jer je i on, u stvari, negde privatno bliži Mandićevoj muzici nego onome što sam inače peva; bend zvuči pomalo kao parodija na Bootsie Collins-a i Funkadelic, ali na nekim teškim, teškim drogama i on a very bad day.
Ja se smejem, a plakala bih.
I tek što sam pomislila da je tortura završena i polako počela da se oporavljam, Željko mi priređuje POSLEDNJI UDARAC – sopstvenu duhovitu interpretaciju najbolje pesme mog oca, i najlepšeg teksta moje majke....
Ti si mi u krvi, u zezatorskoj folk obradi. Svi se u studiju vesele i smeju. Meni se povraća, dok razmišljam o tome kako od letos mame više nema, i kako bih volela, da ako još uvek negde postoji, časkom pošalje grom na zgradu TV Pink, i završi ovo mučenje.
Vaša Kristina
[email protected]
P.S. pozdrav devetoipogodišnjem Dušanu koji stoji svom tati iza leđa dok tata čita moju rubriku, i kaže da sam lepa. Ulepšao mi je ovaj zamalo uništeni dan.
Publika na svojim mestima, spremna na ’’lud provod’’. Kafanski bend kreće sa svirkom – samo što ne odjekuje onaj svadbarski eho na glasu pevača. Šest jako mladih i zgodnih devojaka igra kao u najmodernijem MTV spotu, recimo Justin Timberlake-a...Ali, ne čujemo Justinovu ’’Senoritu’’, već nešto što se zove ’’Tebi moja mazo’’.
I pevača koji, osim što je bolno nizak u intonaciji, ostavlja utisak promašenog rok pevača sa onim jakim vibratom iz 80-ih. Naš junak potajno sanja o poređenju sebe sa glavnim vokalom Van Halena, ali se sudbina sa njim surovo poigrala, i on je završio kao interpretator novokomponovane muzike u zemlji Srbiji. Blagiš njemu.
Sve bi bilo relativno u redu da ovu sliku vidimo u kafani na Ibarskoj magistrali (mada bi mi i tad smetali pevačevi napušteni ideali ), ali je mi vidimo na malim ekranima u Prime Time-u, na vodećoj srpskoj televiziji.
Eto, već kad sam mislila da uopšte neću uspeti da smislim temu za današnju kolumnu, daljinski upravljač je rešio moj problem. U šetanju po kanalima naišla sam na dotičnu emisiju ’’zabavnog’’ karaktera, gde drugde, no na Tv Pink-u. Obično kada naiđem na ovaj tip emisije na ovom kanalu, ja promenim program, jer ne bih da se nerviram, ali danas to nisam uradila iz očigledno mazohističkog raspoloženja.
E, pre nego što nastavim, morate da znate da sam se dvoumila da li uopšte da se bavim ovim ljudima, da li da se spuštam u tu crnu rupu koju ja iz milošte zovem ’’KAFANA POKRAJ PUTA, A SVE TO NA VAŠOJ OMILJENOJ TELEVIZIJI!’’...Ali, što je emisija dalje tekla, moja sleđena i zgrožena persona je bila sve sigurnija u to da će danas sindrom kafane na tv-u biti moja glavna tema...
Idemo dalje...Tu je i voditeljka kojoj je ovo, realno, vrhunac karijere...Držala se, jadnica, dokle god je mogla da izdrži u tom surovom svetu šou biznisa, a da bude prirodna. Međutim, danas sa iznenađenjem primećujem diskretno napumpane usne, kolagenom ili silikonom, ne razumem se...
Anyway, gosti su mnogobrojni, a među njima: Željko Šašić, grupa Luna, Maja Marijana, Marija Šerifović, Gordana Lazarević, Van Halen wannabe ranije pomenut (čini mi se da je to možda Šako Polumenta?) i neka folk pevačica malo starijeg izgleda kojoj nisam ukačila ime.
Elem, svi se oni ludo zabavljaju, svako odradi po nekoliko pesama, u medjuvremenu đuskaju jedni sa drugima. Za to vreme, članovi našeg kafansko-svadbarskog benda skidaju mlade igračice pogledima, dok se smeškaju jedni drugima u fazonu ’’Brale, kad je dovatim posle emisije’’.
Možda i bolje, ali nisam ukačila o čemu sve oni pričaju u međuvremenu, iz prostog razloga što svi govore u isto vreme, pa je dosta teško išta razumeti.
I sad, ok, grozim se što nešto ovako uopšte postoji na TV-u jer sam odrasla, BRE, u nekoj drugoj zemlji, u drugom sistemu vrednosti kog više nema. U redu...Smatrajmo mene fosilom.
Ali onda Željko Šašić kreće svoju nadahnutu interpretaciju pesme ‘’Smejem se, a plakao bih’’, napisanu od strane jednog od najtalentovanijih autora i najvećih muzičkih revolucionara te bivše zemlje, i je ne mogu a da ne pomislim: ‘’Kako adekvatan naslov za ono što trenutno osećam…..’’.
Kakvo bogohuljenje. Željko sav srećan zapevava jer je i on, u stvari, negde privatno bliži Mandićevoj muzici nego onome što sam inače peva; bend zvuči pomalo kao parodija na Bootsie Collins-a i Funkadelic, ali na nekim teškim, teškim drogama i on a very bad day.
Ja se smejem, a plakala bih.
I tek što sam pomislila da je tortura završena i polako počela da se oporavljam, Željko mi priređuje POSLEDNJI UDARAC – sopstvenu duhovitu interpretaciju najbolje pesme mog oca, i najlepšeg teksta moje majke....
Ti si mi u krvi, u zezatorskoj folk obradi. Svi se u studiju vesele i smeju. Meni se povraća, dok razmišljam o tome kako od letos mame više nema, i kako bih volela, da ako još uvek negde postoji, časkom pošalje grom na zgradu TV Pink, i završi ovo mučenje.
Vaša Kristina
[email protected]
P.S. pozdrav devetoipogodišnjem Dušanu koji stoji svom tati iza leđa dok tata čita moju rubriku, i kaže da sam lepa. Ulepšao mi je ovaj zamalo uništeni dan.