Nije ovo namenjeno Mišku Bilbiji koji na stranicama MONDO-a ispisuje odlične filmske kritike. Priča je inspirisana „umetnikom“ koji mi se nekako uklapa u lik iz filma Ko to tamo peva, Miška koji je „genija za vožnju“

Elem posle nešto više od mesec dana primene Novog zakona o bezbednosti saobraćaja pojavio se „istorijski“ lik. Prvi vozač kojem je oduzeta dozvola jer je nakupio magičnih 18 poena.

No, za veselnika tu nije kraj. Fasovaće i zatvor. I sve to u jednom danu.

Evo kako se dogodila istorija, poučno je. Vozio čovek neregistrovana kola. Osim novčane kazne to vuče i šest kaznenih poena. A nije imao pravo da vozi jer mu je to bilo zabranjeno. Za to je obavezna kazna zatvora od 15 dana i 14 negativnih bodova. E nije tu bio kraj. Iako se zbog narečenih greha sučio sa sudijom naš ''junak'' je iste večeri ponovo uhvaćen za volanom. I za to slede bodovi i zatvor. I eto belaja, odnosno primene novog zakona. I kada se sve sabere, tj podvuče zakonska crta, sudija za prekršaje odrezao mu je 60 dana zatvora, 18.000 dinara i godinu zabrane vožnje. Malo li je na ovu skupoću.

E, pitaće se neko, zašto je ovo nama važno. Meni se čini da, eto, imamo više nego ozbiljan dokaz da se primenjuje zakon. Odmah da kažem nisam član kluba ljubitelja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja. Pojas sam vezivao i pre nego što je to ovako oštro propisano zakonom. Svetla uključujem godinama. Zbog toga sam prošao kroz bezbroj anegdotskih situacija. Od toga da su me deca zafrkavala kako me mnogi na putu poznaju jer svako malo mi neko blicne. Ili, poput onog cipelića koji mi je dobro proverio dokumenta i opremu pa kada ništa nije našao za naplatu zabrinula ga uključena svetla i potrošnja struje. Odustao je kada sam ga upozorio da distribucija za to ne šalje račun.

Elem, Zakon je vrlo rigidno napisan. Biće vrlo teško dosledno ga primenjivati. Prevelika su ovlašćenja policije. Zakon sadrži, blago rečeno, vrlo čudne odredbe. Kazna za pešaka koji preko ulice ide sa slušalicama u ušima!? Da ne nabrajam. Podosta zamerki su već izrekli ozbiljni pravnici. Ja to nisam već samo običan, kako piše u Zakonu, učesnik u saobraćaju.

Mislim da je postojala potreba da se uvede nešto više reda na ulice i puteve u Srbiji. Najozbiljniji razlog je bilo to što, kako kaže statistika, godišnje je u saobraćajnim nesrećama, simbolično rečeno, u Srbiji stradao omanji grad. No, da li je to bio razlog za paradu, meni se čini, prilično suve pameti i skorenog duha koji bi baš sve, do najmanje sitnice da propiše. Pa i sluške na pešačkom. Kao da su pisali zakon za jugića na izdisaju a ne savremena kola koja imaju ABC EDS i druge svakovrsne tehnološke novotarije koja vožnju čine sigurnijom.

Oštre odredbe zakona, još oštrije kazne i, izračunali statističari, broj udesa se skoro prepolovio. Nije loše. Vozači se izgleda pomirili sa neminovnim. Oprezniji su, vode računa i štede novac i nevolje koje bi moglo doneti sučeljavanje sa sudijom. Videsmo kako je prošao onaj istorijski lik. Otuda je njegovo iskustvo poučno. Uostalom, čak i moj stariji sin vezuje pojas iako je ranije to odbijao sa indignacijom.

Dobro, eto većina vozača a i pešaka poštuje zakon. No, šta je sa policijom. Na primer, često vidim kako policajac koji bi trebalo da reguliše saobraćaj na raskrsnici, okrene glavu kada se napravi čep i saobraćaj stane. Kao ima neka važnija posla ili čeka da neko nešto pogreši pa da ga zapiše. Ili su u zasedi pored puta pa ko naleti. Šta je sa rupčagama na putevima i ulicama. Lošom saobraćajnom signalizacijom? Pitam se da li je i to deo primene zakona. Ili će neki blesavo postavljeni znaci, zaboravljeni ko zna kada, možda nekom doneti kaznu. Novčanu ili zatvor. Ko će da zapiše putare koji ne popravljaju puteve i ne brinu da su saobraćajni znaci dobro postavljeni.

Ili su možda ta pitanja suvišna.