Ja. Ne mogu da se odučim i odreknem te zlehude navike, a pokušavala sam, stvarno.
Nije sad da kriziram kad shvatim da tamo gde sam došla da uživam, odmaram, prepustim se prirodnim lepotama nedostupnim kod kuće i konačno se ispavam, nema televizije. Jer, danas skoro da je nemoguće ukloniti se negde gde, makar preko interneta, nema dodira sa ekranskom stvarnosti.Evo sad, na primer. Ljubav prema morskom svetu, nedostatak onih šarenih papirića za istraživanje dalekih okeana i one proklete vize godinama su me vodile na odmor u Egipat. Iako i sama stalno pričam da je dovoljno i penzionersko gnjuranje sa plastičnom maskom na glavi da se svako zaljubi u vodene predele u kojima caruje mali Nemo i njegovi riblji i zglavkarski drugari, priznajem da mi veliko zadovoljstvo pričinjava i šetkanje daljinskim upravljačem kroz, najčešće, tridesetak kanala u ponudi svakog hotela, bungalova, pa čak i kampa u ovom delu Sinaja.
Pored standardnih i skoro pa domaćih infomanija poput CNN-a, BBC World-a i Sky News-a, kojima se odnedavno pridružila i Russia Today, tu su i ziasta negledljivi programi italijanske televizije RAI, nešto malo poljskih i francuskih kanala i, naravno, sportski buket ESPN-a i arapske verzije Eurosport-a čije ime, zbog nepoznavanja tog jezika, ne umem da ponovim.
Pošto se ove godine odmor umešao u Svetsko prvenstvo, prva stvar koju je trebalo proveriti bila je koja stanica prenosi utakmice. I, boginja sreće nas je pogledala – da li zbog vaskolikog značaja ovog događaja ili brojnih ljubitelja fudbala u severnoj Africi, Al-Jazeera sport na delu! Jedina sitna mana – neki bi rekli, možda i prednost – beše nerazumevanje komentatora koji, naravno, utakmicu prenosi na arapskom. Ipak, ispade još lepše tako, naročito u finalu, jer zavodljiva melodičnost njegovog navijanja kao da je dodavala neophodnu napetost u pokušajima prepoznavanja imena, pozicija ili dodavanja.
E onda se završio fudbal, i mogla sam da se posvetim detaljnoj analizi preostalih, takozvanih zabavnih programa. Deca su opskrbljena, a roditelji mogu da računaju na bar pola sata slobode jer je tu svemoćni Nickleodeon, Baby TV i nešto u šta sam se i ja zadubila da bih shvatila o čemu se radi, Spacetoon. Dosta dugo sam imala utisak da gledam onu praistorijsku igricu "Svemirski osvajači" (iako su neki trogodišnjaci pažljivo pratili i razumeli šta se događa na ekranu), da bih tek kasnije saznala da je to program posebno pripreman za razvoj logičkog mišljenja i prostorne orijentacije kod dece. Ako ništa drugo, bar postoji opravdanje.
Za kraj, pravi biseri. Blizina moćnih Emirata Egiptu pruža uživanje u nekoliko izuzetnih, takozvanih zabavnih kanala, poput Mediaset paketa, Foxmovies, MNBC i Dubai programa. Sveži filmovi, od korejskog "Simpatija za gospođu Osvetu" do ciklusa Džeta Lija, pa neprekidan krug serija, od Sopranosa do Simpsonovih, sa povremenim izletima u polusatne rieliti programe, uglavnom savetodavnog karaktera. Naravno, u skladu sa kulturom ovog podneblja, ružne reči su blipovane, dozvoljeni su samo nagoveštaji seksi dešavanja, ali zato akcije ne nedostaje. Naravno, kao i svi ovakvi kanali, puno toga se vrti u krug, ali umesto nerviranja kao kod kuće, ovakav raspored pruža šansu da se čovek ne zakuca pred televizor.
Zamalo da zaboravim, nema MTV-ja. Priznajem da je to bilo veliko olakšanje tokom šetkanja po kanalima.
Ipak, i pored ovog obilja, podvodni ekran obezbedio je mnogo više zadovoljstva. A kako i ne bi: