Pre neki dan, kada mi je u neko doba noći dosadilo surfovanje po netu pa sam prigasio sve, stavio sluške na uši, pustio P.J. Harvey i krenuo da uživam. Opis šta radim, to da gluvarim sa sluškama na ušima i odgovor da je "prednost tannoya* to što se mogu podeliti za razliku od slušalica", povod je za ovaj tekst.

Imao sam sreću da dobar deo detinjstva provedem u jednoj od četvorospratnih zgrada koja je bila deo nečega što je ličilo na logor karavana, onih kao na Divljem zapadu. One su zauzimale ćošak dve ulice na obodu Čubure, na njih su gledale relativno lepe fasade, a s unutrašnje strane je fantastično lepo, pravougaono dvorište čije su dve preostale stranice činile zid jedne državne zgrade i dvorišna kuća.

Treba li pričati o tome da je većina stanara tih zgrada živela u nekoj vrsti komune, blo je to lepo druženje... da ne širim priču detaljima.

Ipak, nedelja je bila nešto posebno, jer tada vikend nije postojao, a uz ostalo, bila je to prilika da momci s trećeg sprata, tada studenti, postave zvučnike na prozor i krenu sa serijom singlića tipa – Elvis, Duan Edi, malo Ela, malo Sačmo, a za keve, tada žene u najboljim godinama, obavezan purpuri italijanskih šlagera sa San Rema.

Setio sam se ovoga pola veka kasnije, pre neki dan, kada mi je u neko doba noći dosadilo surfovanje po netu pa sam prigasio sve, stavio sluške na uši, pustio P.J. Harvey i krenuo da uživam. Opis šta radim, to da gluvarim sa sluškama na ušima i odgovor da je "prednost tannoya* to što se mogu podeliti za razliku od slušalica", povod je za ovaj tekst.

Dakle – slušalice ili zvučnici, pitanje je sad!

OK, najveća prednost zvučnika je upravo sadržana u prethodnoj konstataciji. O pozivima da «slušamo ploče, biće nas šestoro, ti, ja i Beatlesi», napisani su tomovi.

Ali, šta da radimo sa jačinom? Odvrnem li do daske, Stonse, na primer moju omiljenu sa albuma «Sticky Fingers», pesmu «Sway», jes da kreće relativno mirno, ali posle, uffff... Pa ne bi se žalile samo komšije i zvale interventnu, već i zveri iz zoološkog vrta koji je dva ćoška dalje. Utišam li, hm, nije to to.

Onda, okolni zvuci i šumovi... šta s tim da se radi? Moš da odšrafiš koliko hoćeš, ali oni su ipak tu, a kod sluški? E dobra linija i dobre slušalice daju kristalno čist zvuk i eliminišu ambijentalne «nasilnike».

Stereo i ostali efekti? Postavljanje zvučnika u odnosu na mesto gde slušalac obično sedi je maltene nauka, uverio sam se u to baš kod posednika pomenutih tannoya. Ali, to je izuzetak, malo je ko hedonista te vrste da i o tome vodi računa. Tvrdim da je uživanje u albumu The Dark side Of The Moon (Pink Floyd) neuporedivo bolje na dobrim sluškama nego na dobrim zvučnicima.

Osim toga, ostajanje u «zoni kvaliteta» podrazumeva statičnost, mirovanje, dok sluške garantuju potpunu slobodu kretanja. Posebno one bežične, a s potenciometrima na sebi, posedujem i takve uz ostale, uživanjac, skokneš do frižidera po led ili pivce - a zvuk isti.

Kontempacija uz dobru mziku? Pa sluške su izmišljene zbog toga! Sam sa sobom i dobrom muzikom, ma postajem Hegel istog trenutka! Mogao bih još da redjam, onoliko, ali... Da se ne lažemo, kad sve samerim, gomilu «za» sluške a «protiv» zvučnika, ipak iskaz «tannoyi se mogu podeliti za razliku od slušalica» ima težinu s kojom hteo ne hteo moram na kraju da se složim.

To - «zajedno» - ipak potire sve prednosti slušalica. Razumete šta hoću da kažem, zar ne?

* Robna marka, sinonim za dobre zvučnike, medju najboljima su na svetu. Tonci u studijima ne kažu «pusti mi to na zvučnike» već – «baci mi to na tanoje».