Ova vrsta policije postoji u mnogim zemljama i, koliko znam, rezultati su im svuda, i to u vrlo kratkom roku, bili više nego dobri.

Ako ova novoustanovljena komunalna policija uspe u narednih godinu ili dve da ispuni i pola od onog što se obećava mogli bismo biti više nego zadovoljni promenom koja će se u gradovima Srbije za tako kratko vreme dogoditi. Moram odmah da kažem da sam skeptik jer prosto znam, kao i mnogi drugi, koliko su temeljni i uporni oni zbog kojih je i formirana ta vrsta lokalne policije.

I koliko decenija takvog minulog rada imaju iza sebe. S druge strane, opet verujem da su baš takvi, temeljni i uporni i sa pozamašnim minulim radom u tom smislu, vrlo osetljivi na kažnjavanje i golu silu. A dodatno im na ruku ne idu ni mogućnosti telefonske dojave ili drukovanja očevidaca na čije pozive komunalna policija treba da interveniše.

Naviknut na decenije svake vrste ovdašnje bede i uz nju neminovnu anarhiju, ali i samovolju, bahatost i bezobrazluk, biću strpljivi i pažljivi posmatrač svega što se s tim u vezi bude dogadjalo. I, eto, prvi put u životu navijaću za policiju! Tu komunalnu. Doduše ne bi mi bilo prvi put da tipujem na pogrešnu stranu, ali stvarno želim da se nadam da je zaista došlo vreme da se i ovde nešto dobro dogodi kad je reč o tzv. komunalnom redu.

Inače, takva vrsta policije postoji u mnogim zemljama i, koliko znam, rezultati su im svuda, i to u vrlo kratkom roku, bili više nego dobri. Od nama bližih glavnih gradova Budimpešta i Ljubljana su odlični primeri.

A i Zagreb je na putu da ih stigne, u svakom smislu. Kažu da su upravo komunalci bili ti koji su tamošnjim temeljnima i upornima ne samo očitali lekciju šta se sme a šta ne sme, nego su ih svakodnevnom primenom zakona toliko ozbiljno uplašili da su se u kratkom roku ili izgubili ili prosto priveli lokalnim zakonskim pravilima ponašanja. Ističu da su, možda, presudnu ulogu imale telefonske prijave gradjana koji su u najvećem broju bili revnosne tužibabe za svakog ko bi u njihovim kraju ili komšiluku kršio komunalna pravila.

Može li to i tako i kod nas? Nadam se da može, a, opet, znam da će to biti vrlo, vrlo teško. Jer, socijalna beda je i dalje ovde više nego vidljiva, a nemaština i nezaposlenost su izraženi u visokim procentima. Ekonomska kriza još traje, a bolji dani se ne očekuju skoro. Ulične tezge, na primer u Beogradu, se već skoro deceniju sklanjaju i opet vraćaju na trgove, bulevare, u podzemne prolaze, na pijace… Prosjačenje je, čini se, rasprostranjenije nego ikad. I sad, to sve treba da reši komunalna policija prekršajnim prijavama, kaznama, a i privodjenjima. Može, ali teško.

Ipak, nadam se da će svi veći gradovi u Srbiji koji su ovih dana dobili komunalnu policiju za koju godinu biti sredjeniji, izgledati bolje i biti ugodniji i zdraviji za život u svakom smislu. Da zakon i, posebno, njegova primena mogu da menjaju ljude poznato je od davnina i to na sve četiri strane sveta. Siguran sam da ni mi ne možemo da budemo izuzetak, ako već imamo zakone i ako se ti zakoni budu primenjivali. Jer, mi zaista nismo ništa posebno, specifično ili drugačije. Ti što su tvrdili da jesmo već odavno nisu u prilici da, kao nekad, diktiraju način na koji će se ovde živeti.

Zakoni, pravila, red… su kažu jedini način da ljudsko društvo ne sklizne u haos, a to što smo kao narod uvek bili spremni da usvajamo zakone, ali i da ošljarimo sa njihovom primenom donelo nam je već isuviše nevolja. Nastaviti na isti način značilo bi nespremnost i nesposobnost za promene na bolje. Lično mislim da bi malo ko u mom i vašem gradu pristao na tu vrstu uvrede.