Naime, skoro stotinu godina deli učinak dva podanika zemlje satova i čokolade. Dik Marti, inače pravnik po zanimanju, ovih dana je kao specijalni izaslanik Saveta Evrope objavio izveštaj o zločinima OVK i nelegalnoj trgovini organima zarobljenika. Uglavnom Srba tokom i posle rata na Kosovu.
Arčibald Rajs, takodje Švajcarac, hemičar i kriminolog, svoje svedočanstvo o zločinima austrougarske vojske nad srpskim civilima u Prvom svetskom ratu obnarodovao je maltene dok je rat još trajao.
Sticajem nekih okolnostu imam prvo izdanje Rajsove knjige Kingdom of Serbia. Dakle, dva Švajcarca sačinila, u oba slučaja uverljiva svedočenja. Marti po zadatku koji mu je zadao Savet Evrope. Kako se čini, tek predstoji ozbiljna politička, diplomatska i pravosudna borba da Martijev izveštaj postane osnov za pokretanje mehanizma pravde. Što se Rajsovog svedočenja tiče ono je skoro vek istorijska knjiga. Koliko znam nije baš proizvelo neke pravne posledice.
No, nisu samo istrage o zločinima ono što povezuje Martija i Rajsa. Obojica su se, svaki na svoj način, pozabavila ovdašnjim naravima. Marti je po objavljivanju izveštaja vrlo oštro odgovorio na jednu od prvih reakcija ovdašnjih zvaničnika. Ocene iz specijalnog tužilaštva da je reč o pobedi pravde te da se izveštaj bazira i na dokazima koje je Tužilaštvo prikupilo Marti je označio kao neprimerene. Uz komentar da mu narečeni dokazi i nisu bili od neke koristi. Posle toga i predstavnici srpskog tužilaštva i specijalni izvestilac vrlo pažljivo odmeravaju reči. I tu prestaje svaka sličnost sa onim što je učinio Arčibald Rajs koji se mnogo detaljnije bavio Srbima.
Posle Prvog rata on se preselio u Srbiju fasciniran narodom. Skućio se na Senjaku, pokraj carskog druma i Gospodarske mehane. I sahranjen je u srpskoj prestonici. Srbiji i narodu posvetio je knjigu "Čujte Srbi". Napisana je 1928 godine i nije baš doživela mnogo izdanja. No, kako u predgovoru potonjeg kaže istoričar Čedomir Antić, reč je o oštroj, preciznoj i gnevnoj poslanici narodu koji je Rajs poštovao.
Neku vrstu savremene aktuelnosti Rajsovoj knjizi daje to što je krivicu za sunovrat bazičnih nacionalnih vrednosti pripisao političkoj, kulturnoj i naučnoj eliti. Raslojavanje i korupcija prema Rajsovom opisu porimile su endemske razmere. Ilustrovano je to nizom primera. Ondašnji ministar finasija Stojadinović, zapisao je Rajs, obogatio se na obveznicama ratne štete za koje država nije plaćala kamatu pa su drastično izgubile na vrednosti.
Pošto je pokupovao značajnu količinu Stojadinović je kao ministar najavio isplatu kamate i vrednost državnih hartija višestruko je skočila a on postao multimilioner. Kako je zapisao Arčibald Rajs u svojoj poslanici "Čujte Srbi", i niz drugih političara i javnih ličnosti, poput predsednika Saveta Vukićevića, ministara i poslanika Markovića, Maksimovića, Jankovića pa i samog Pašića.
Kako je zabeležio Rajs svi uglavnom skromnog socijalnog porekla postaju prebogati dolaskom na vlast i javne funkcije. Ličnim bogaćenjem, zapisao je srpski švajcarac, dokazali su da je briga za opštu stvar bila samo sredstvo da se dokopaju novca. Taj primer sledila je s početka prošlog veka kompletna činovnička nomenklatura. Napisao je u svojoj knjizi Rajs što-šta još na račun radnih navika, kvaliteta obrazovanja, nepovoljnog ambijenta za one koji su učeni i vredni i...
Nabrajanje zvuči tako uverljivo i savremeno kao da Arčibald Rajs ovih dana sedi u Gospodarskoj mehani i kao hroničar beleži ono što nam se dogadja. A mi ga ne čujemo i ne marimo.
Arčibald Rajs, takodje Švajcarac, hemičar i kriminolog, svoje svedočanstvo o zločinima austrougarske vojske nad srpskim civilima u Prvom svetskom ratu obnarodovao je maltene dok je rat još trajao.
Sticajem nekih okolnostu imam prvo izdanje Rajsove knjige Kingdom of Serbia. Dakle, dva Švajcarca sačinila, u oba slučaja uverljiva svedočenja. Marti po zadatku koji mu je zadao Savet Evrope. Kako se čini, tek predstoji ozbiljna politička, diplomatska i pravosudna borba da Martijev izveštaj postane osnov za pokretanje mehanizma pravde. Što se Rajsovog svedočenja tiče ono je skoro vek istorijska knjiga. Koliko znam nije baš proizvelo neke pravne posledice.
No, nisu samo istrage o zločinima ono što povezuje Martija i Rajsa. Obojica su se, svaki na svoj način, pozabavila ovdašnjim naravima. Marti je po objavljivanju izveštaja vrlo oštro odgovorio na jednu od prvih reakcija ovdašnjih zvaničnika. Ocene iz specijalnog tužilaštva da je reč o pobedi pravde te da se izveštaj bazira i na dokazima koje je Tužilaštvo prikupilo Marti je označio kao neprimerene. Uz komentar da mu narečeni dokazi i nisu bili od neke koristi. Posle toga i predstavnici srpskog tužilaštva i specijalni izvestilac vrlo pažljivo odmeravaju reči. I tu prestaje svaka sličnost sa onim što je učinio Arčibald Rajs koji se mnogo detaljnije bavio Srbima.
Posle Prvog rata on se preselio u Srbiju fasciniran narodom. Skućio se na Senjaku, pokraj carskog druma i Gospodarske mehane. I sahranjen je u srpskoj prestonici. Srbiji i narodu posvetio je knjigu "Čujte Srbi". Napisana je 1928 godine i nije baš doživela mnogo izdanja. No, kako u predgovoru potonjeg kaže istoričar Čedomir Antić, reč je o oštroj, preciznoj i gnevnoj poslanici narodu koji je Rajs poštovao.
Neku vrstu savremene aktuelnosti Rajsovoj knjizi daje to što je krivicu za sunovrat bazičnih nacionalnih vrednosti pripisao političkoj, kulturnoj i naučnoj eliti. Raslojavanje i korupcija prema Rajsovom opisu porimile su endemske razmere. Ilustrovano je to nizom primera. Ondašnji ministar finasija Stojadinović, zapisao je Rajs, obogatio se na obveznicama ratne štete za koje država nije plaćala kamatu pa su drastično izgubile na vrednosti.
Pošto je pokupovao značajnu količinu Stojadinović je kao ministar najavio isplatu kamate i vrednost državnih hartija višestruko je skočila a on postao multimilioner. Kako je zapisao Arčibald Rajs u svojoj poslanici "Čujte Srbi", i niz drugih političara i javnih ličnosti, poput predsednika Saveta Vukićevića, ministara i poslanika Markovića, Maksimovića, Jankovića pa i samog Pašića.
Kako je zabeležio Rajs svi uglavnom skromnog socijalnog porekla postaju prebogati dolaskom na vlast i javne funkcije. Ličnim bogaćenjem, zapisao je srpski švajcarac, dokazali su da je briga za opštu stvar bila samo sredstvo da se dokopaju novca. Taj primer sledila je s početka prošlog veka kompletna činovnička nomenklatura. Napisao je u svojoj knjizi Rajs što-šta još na račun radnih navika, kvaliteta obrazovanja, nepovoljnog ambijenta za one koji su učeni i vredni i...
Nabrajanje zvuči tako uverljivo i savremeno kao da Arčibald Rajs ovih dana sedi u Gospodarskoj mehani i kao hroničar beleži ono što nam se dogadja. A mi ga ne čujemo i ne marimo.
Pridruži se MONDO zajednici.