Verujem da nema (odraslog) ljubitelja Formule 1 koji ne pamti tragičan vikend s početka maja 1994 na stazi „Dino i Enco Ferari“ kada se u kivalifikacijama za Veliku nagradu San Marina najpre skršio Rubens Barikelo, srećom bez težih povreda, da bi pola sata potom izletanje sa staze i prevrtanje bilo kobno za debitanta u F1 Rolanda Racenbergera. Sutradan na samoj trci u legendu otišao (po meni) najveći i nikad prežaljeni Aerton Sena. Šok koji su te tragedije izazvale imao je i pozitivne posledice, sigurnost bolida je toliko poboljšana da posle njihove smrti u F1 više nije bilo ni jedne nesreće sa fatalnim ishodom. A moglo ih je biti...
Prošlonedeljna trka na stazi Spa Frankošamp za Veliku nagradu Belgije umalo da bude kraj za prvog vozača Ferarija Fernanda Alonsa, trenutno, kako govore i same njegove kolege i konkurenti, najboljeg vozača na stazi! Na samom startu, u karambolu u prvoj krivini, pored glave mu je prosto proleteo bolid Romana Grožana, vozača Lotusa. Na ponovljenom, usporenom snimku, vidi se sav horor situacije u kojoj je crno-zlatni bolid mladog Francuza bukvalno mogao postati - „moderna giljotina“. Da se, daleko bilo, tako nešto dogodilo, Ferari bi ubedljivije poveo u „trci najtragičnijih timova u Formuli 1“ – jer za sada je 7:6!
Ovaj, na sreću, samo incident, ponovo je pokrenuo polemiku na temu – treba li na bolidima zatvoriti kokpit? Da podsetim, o tome je počelo da se govori još 1973. posle trke za Veliku nagradu SAD kada je na stazi u Votkins Glenu poginuo Fransoa Sever, mlada nada „Francuske škole“ F1, vozač svojevremeno nepobedivog tima Tajrel za čijim je volanom bio i veliki šampion Džćeki Stjuart.
On je tokom kvalifikacija izgubio kontrolu u jednoj krivini, lelujao kratko vreme na stazi, a onda se bukvalno podvukao pod zaštitnu ogradu. Neukusno je opisivati posledice takvog udesa, dovoljno je reći samo to da je „Leteći Šjkotlandjanin“ posle toga zauvek napustio trkanje. Stjuart se potom posvetio poboljšanju bezbednosti bolida, a jedna od ideja je bila da se zatvori kokpit. Odbačena je.
Četiri godine potom, na trci za Veliku nagradu Južne Afrike u jednoj od najbizarnijih nesreća na stazi poginuo je Velšanin Tom Prajs. Pošto se pored ograde na stazi Kajlami zaustavio njegov kolega iz tima Šedou Renco Zorci čiji se bolid zapalio, redari koji su bili sa druge strane staze potrčali su preko kolovoza noseći ručne protivpožarne aparate. Oni iskusniji su znali da procene razdaljinu u odnosu na formule koje su jurile nesmanjenom brzinom. Ipak, svoje neiskustvo životom je platio devetnaestogodišnji Jansen van Vuren na koga je naleteo Tom Prajs i tom prilikom je protivpožarni kanister u ruci već mrtrvog čoveka udario vozača u glavu. Zaštitna kaciga nije pomogla, Prajs je bio mrtav u kokpitu bolida koji je išao stazom još nekoliko stotina metara kada ga je zaustavila zaštitna ograda. I pored činjenice da bi zatvoreni kokpit spasao život vozaču i zalaganja pristalica veće sigurnosti bolida, do promena nije došlo.
Poslednji slučaj slične pogibije vozača dogodio se 2009. na trci Formule 2 kada je poginuo Henri Sartis, talentovani osamnaestogodišnjak koji je taman krenuo stopama slavnih predaka, većinom vrhunskih trkača i na dva i na četiri točka. Na stazi u Brends Heču u ogradu se zakucao Džek Klark koga je mladi Sartis već bio obišao, ali je otkinuti točak sa klarkovog bolida tako odskočio da je najpre dobio ubrzanje na travnatoj nizbrdici i „skrativši“ dijagonalu krivine pogodio Henrija pravo u glavu. Da je bio u zatvorenom bolidu – preživeo bi.
I tako dolazimo do prošlonedeljne nesreće na stazi Spa Frankošamp gde je i ranije bilo spektakularnih sudara, ali nikad sa fatalnim ishodom. Sumnjam da će ono što se dogodilo Alonsu podgrejati rasprave o zatvaranju kokpita F1, ali je već počela priča o podizanju „zaštitnog pojasa“ sa leve i desne strane vozačeve glave. Mislim da će se na tome završiti, bar sudeći po činjenici da je Grožan kažnjen samo suspenzijom, neće voziti na preksutrašnjoj trci u Monci, a klepili su ga i po novčaniku, tričavih 50.000 evra.
I na kraju... Sećate li se Aleksandra Zanardija koji je svojevremeno iz F1 prešao u SAD i posle jedne nesreće u CART seriji ostao bez obe noge? E prošlog utorka je osvojio zlatnu medalju u biciklizumu na Paraolimpijadi u Londonu!
Prošlonedeljna trka na stazi Spa Frankošamp za Veliku nagradu Belgije umalo da bude kraj za prvog vozača Ferarija Fernanda Alonsa, trenutno, kako govore i same njegove kolege i konkurenti, najboljeg vozača na stazi! Na samom startu, u karambolu u prvoj krivini, pored glave mu je prosto proleteo bolid Romana Grožana, vozača Lotusa. Na ponovljenom, usporenom snimku, vidi se sav horor situacije u kojoj je crno-zlatni bolid mladog Francuza bukvalno mogao postati - „moderna giljotina“. Da se, daleko bilo, tako nešto dogodilo, Ferari bi ubedljivije poveo u „trci najtragičnijih timova u Formuli 1“ – jer za sada je 7:6!
Ovaj, na sreću, samo incident, ponovo je pokrenuo polemiku na temu – treba li na bolidima zatvoriti kokpit? Da podsetim, o tome je počelo da se govori još 1973. posle trke za Veliku nagradu SAD kada je na stazi u Votkins Glenu poginuo Fransoa Sever, mlada nada „Francuske škole“ F1, vozač svojevremeno nepobedivog tima Tajrel za čijim je volanom bio i veliki šampion Džćeki Stjuart.
On je tokom kvalifikacija izgubio kontrolu u jednoj krivini, lelujao kratko vreme na stazi, a onda se bukvalno podvukao pod zaštitnu ogradu. Neukusno je opisivati posledice takvog udesa, dovoljno je reći samo to da je „Leteći Šjkotlandjanin“ posle toga zauvek napustio trkanje. Stjuart se potom posvetio poboljšanju bezbednosti bolida, a jedna od ideja je bila da se zatvori kokpit. Odbačena je.
Četiri godine potom, na trci za Veliku nagradu Južne Afrike u jednoj od najbizarnijih nesreća na stazi poginuo je Velšanin Tom Prajs. Pošto se pored ograde na stazi Kajlami zaustavio njegov kolega iz tima Šedou Renco Zorci čiji se bolid zapalio, redari koji su bili sa druge strane staze potrčali su preko kolovoza noseći ručne protivpožarne aparate. Oni iskusniji su znali da procene razdaljinu u odnosu na formule koje su jurile nesmanjenom brzinom. Ipak, svoje neiskustvo životom je platio devetnaestogodišnji Jansen van Vuren na koga je naleteo Tom Prajs i tom prilikom je protivpožarni kanister u ruci već mrtrvog čoveka udario vozača u glavu. Zaštitna kaciga nije pomogla, Prajs je bio mrtav u kokpitu bolida koji je išao stazom još nekoliko stotina metara kada ga je zaustavila zaštitna ograda. I pored činjenice da bi zatvoreni kokpit spasao život vozaču i zalaganja pristalica veće sigurnosti bolida, do promena nije došlo.
Poslednji slučaj slične pogibije vozača dogodio se 2009. na trci Formule 2 kada je poginuo Henri Sartis, talentovani osamnaestogodišnjak koji je taman krenuo stopama slavnih predaka, većinom vrhunskih trkača i na dva i na četiri točka. Na stazi u Brends Heču u ogradu se zakucao Džek Klark koga je mladi Sartis već bio obišao, ali je otkinuti točak sa klarkovog bolida tako odskočio da je najpre dobio ubrzanje na travnatoj nizbrdici i „skrativši“ dijagonalu krivine pogodio Henrija pravo u glavu. Da je bio u zatvorenom bolidu – preživeo bi.
I tako dolazimo do prošlonedeljne nesreće na stazi Spa Frankošamp gde je i ranije bilo spektakularnih sudara, ali nikad sa fatalnim ishodom. Sumnjam da će ono što se dogodilo Alonsu podgrejati rasprave o zatvaranju kokpita F1, ali je već počela priča o podizanju „zaštitnog pojasa“ sa leve i desne strane vozačeve glave. Mislim da će se na tome završiti, bar sudeći po činjenici da je Grožan kažnjen samo suspenzijom, neće voziti na preksutrašnjoj trci u Monci, a klepili su ga i po novčaniku, tričavih 50.000 evra.
I na kraju... Sećate li se Aleksandra Zanardija koji je svojevremeno iz F1 prešao u SAD i posle jedne nesreće u CART seriji ostao bez obe noge? E prošlog utorka je osvojio zlatnu medalju u biciklizumu na Paraolimpijadi u Londonu!
