Veliki brat je počeo (GROMOGLASAN APLAUZ i FANFARE!).
Moram priznati da, po nekim generacijskim normama, nisam veliki fan “reality “ šouova, al’ dobro.
Elem, sela sam i odgledala te prve epizode. Posle predstavljanja učesnika, shvatila sam da svi pažljivo stilizovani i sređeni kandidati izgledaju kao trendi mlado društvo iz neke zapadno-evropske epizode V.B. (uz neverovatan izuzetak Srbe kog ne bi pomešala sa zapadnjakom pa da sam pod pretnjom pištolja, i Veseline, koja mi je izgledala kao starija zapadno-evropska gospođa).
To je naravno, strašna varka, i znala sam to, čekajući prvi trenutak kada ću se prisetiti da je to omladina iz srpskih gradova i sela, ove 2006. godine u Srbiji. I on je stigao.
Sponzoruša je prva koja me je katapultirala nazad u realnost, jer nju ne možeš da ne prepoznaš u celoj ovoj varijanti. Prosto je suviše očigledna, onako kako to sponzoruše obično i bivaju. Ostali su delovali uglavnom nestvarno, i stalno sam se pitala ko je potekao iz kog društveno-muzičkog miljea.
U međuvremenu su urbano-izgledajuće Ena i Jelena imale epizodu pevanja Indeksa, nakon čega je usledilo nešto što je opasno zaličilo na neki težak polu-narodnjak – neću da grešim dušu, nit’ znam pesmu nit’ znam ko je peva ali je zvučala prilično polu-narodno, i srušila mi sve iluzije o njima dvema kao o urbanim devojkama nedotaknutim splavovima, novopečenim bogatašima i ko zna čime još.
Miki, pčelar iz Kupinova me je kupio već u prvom predstavljanju, kad je opisao svoj život na kastingu za VB, i rekao koji su mu motivi da uđe u kuću. Ništa zabavnije i duhovitije skoro nisam videla na srpskoj TV mreži. Ali, to je bio samo početak.
A sve ovo pišem zbog trenutka koji je jedinstven u istoriji srpske televizije, u kome Miki izgovara nešto neverovatno, nešto što se niko nikad nije usudio da izgovori javno, na srpskoj televiziji, pred milionskim auditorijumom. Nešto PROTIV “prve dame Srbije”, Cece Ražnatović.
To niko nikad nije izgovorio javno u Srbiji IKAD, jer se pretpostavlja da je za to potrebna nevidjena hrabrost. I verovatno jeste. S’tim u vezi :), ja ne bih ovde ponavljala šta je on to rekao, u stvari bih, kad bih imala pred sobom originalnu izjavu. Ali, pošto u “Emotion” produkici ne mogu da se snađu i pronađu tu izjavu, pa čak ni za potrebe moje rubrike na Mondu i u Blicu, ja je neću citirati. Ko je čuo, čuo je. Enivej, to što je rekao je, verujem, vratilo boju u obraze i nadu onoj malobrojnoj, normalnoj Srbiji i čitavim njenim posustalim generacijama koje još uvek čuvaju tu oronulu tvrđavu koja se zove “ispravan sistem vrednosti”. I ne idu na koncerte sa ostalih 100 000 “beograđana”.
Izgleda da nismo sami. A nije ni Miki – ima nas barem dvoje.
Vaša Kristina
[email protected]
Moram priznati da, po nekim generacijskim normama, nisam veliki fan “reality “ šouova, al’ dobro.
Elem, sela sam i odgledala te prve epizode. Posle predstavljanja učesnika, shvatila sam da svi pažljivo stilizovani i sređeni kandidati izgledaju kao trendi mlado društvo iz neke zapadno-evropske epizode V.B. (uz neverovatan izuzetak Srbe kog ne bi pomešala sa zapadnjakom pa da sam pod pretnjom pištolja, i Veseline, koja mi je izgledala kao starija zapadno-evropska gospođa).
To je naravno, strašna varka, i znala sam to, čekajući prvi trenutak kada ću se prisetiti da je to omladina iz srpskih gradova i sela, ove 2006. godine u Srbiji. I on je stigao.
Sponzoruša je prva koja me je katapultirala nazad u realnost, jer nju ne možeš da ne prepoznaš u celoj ovoj varijanti. Prosto je suviše očigledna, onako kako to sponzoruše obično i bivaju. Ostali su delovali uglavnom nestvarno, i stalno sam se pitala ko je potekao iz kog društveno-muzičkog miljea.
U međuvremenu su urbano-izgledajuće Ena i Jelena imale epizodu pevanja Indeksa, nakon čega je usledilo nešto što je opasno zaličilo na neki težak polu-narodnjak – neću da grešim dušu, nit’ znam pesmu nit’ znam ko je peva ali je zvučala prilično polu-narodno, i srušila mi sve iluzije o njima dvema kao o urbanim devojkama nedotaknutim splavovima, novopečenim bogatašima i ko zna čime još.
Miki, pčelar iz Kupinova me je kupio već u prvom predstavljanju, kad je opisao svoj život na kastingu za VB, i rekao koji su mu motivi da uđe u kuću. Ništa zabavnije i duhovitije skoro nisam videla na srpskoj TV mreži. Ali, to je bio samo početak.
A sve ovo pišem zbog trenutka koji je jedinstven u istoriji srpske televizije, u kome Miki izgovara nešto neverovatno, nešto što se niko nikad nije usudio da izgovori javno, na srpskoj televiziji, pred milionskim auditorijumom. Nešto PROTIV “prve dame Srbije”, Cece Ražnatović.
To niko nikad nije izgovorio javno u Srbiji IKAD, jer se pretpostavlja da je za to potrebna nevidjena hrabrost. I verovatno jeste. S’tim u vezi :), ja ne bih ovde ponavljala šta je on to rekao, u stvari bih, kad bih imala pred sobom originalnu izjavu. Ali, pošto u “Emotion” produkici ne mogu da se snađu i pronađu tu izjavu, pa čak ni za potrebe moje rubrike na Mondu i u Blicu, ja je neću citirati. Ko je čuo, čuo je. Enivej, to što je rekao je, verujem, vratilo boju u obraze i nadu onoj malobrojnoj, normalnoj Srbiji i čitavim njenim posustalim generacijama koje još uvek čuvaju tu oronulu tvrđavu koja se zove “ispravan sistem vrednosti”. I ne idu na koncerte sa ostalih 100 000 “beograđana”.
Izgleda da nismo sami. A nije ni Miki – ima nas barem dvoje.
Vaša Kristina
[email protected]