I tako dođoh ja iz Londona preporođena. Čvrsto sam sebi obećala da neću da kupujem novine, i neću da gledam kanale na kojima mogu naći bilo šta što me može vratiti u surovu realnost. Ali, surova realnost se ne bi zvala realnost da uvek ne nađe put do čoveka. Šmrc.
Prošlo je neko vreme, bližila se Nova godina i mic po mic, sve se vratilo manje-više na staro. Jelku sam stigla da okitim tek 29. decembra, i time skratila prazničnu atmosferu u kući, a tako je volim!
U svemu tome, dok sam kitila jelku, prišunjaju mi se neke vesti na TV B92.
Objavljuju da za srpsku Novu Godinu na Trgu u Beogradu peva majka nacije, a u organizaciji republičke vlade. Naravno, to nije u organizcaiji vlade, već vladajućih partija ne republičkom nivou. Elem, onda sledi nešto užasno smešno. Na nekoj pres konferenciji stoje jedan do drugog onaj mladi iz DSS-a, dal’ beše portparol, šta li, i ministar prosvete Vuksanović. Mladi vrlo nemušto i zbunjeno govori da uopšte ne zna o čemu se radi, da sigurno to nije tačno i da on za to čuje prvi put. Deluje kao klasično, vrlo nemušto vađenje. Ali, zato je tu ministar prosvete, ponos i dika naše nacije koji podiže i odgaja našu decu dok mi vredno radimo da bi ih odhranili.
Znači rez na Vuksanovića koji izgovara nešto ovako: „O njoj može da misli ko šta hoće, ali to je žena koja je u Beogradu ipak prodala 100 000 karata.“
Dobro, ajde da vidimo. Šta nije u redu sa ovom izjavom? Jel prodala? Jeste.
Ali da su to vrednosti kojima ministar prosvete treba uči decu? Da li treba da ih uči da je najvažnije dobro prodati i zaraditi, kako god?
E pa, u ovakvoj Srbiji nisu. Jer u tom slučaju, sva će deca odrasti da budu krimosi i narodne pevačice. Jer samo oni ovde dobro prodaju i zarađuju...
A ministar prosvete bi ipak trebalo da se trudi da među našom decom bude što manje budućih tih. Ili sam ja neviđena budala i decu treba tako vaspitavati. Možda je i to.
Sve u svemu, da živimo u nekoj normalnoj zemlji, i da ja vodim vladu, ministar prosvete bi majci dao ostavku posle ovoga, iako nekome ovo možda izgleda potpuno nevažno i benigno. Ali ja najiskrenije mislim da nije. Jer ako nam ljudi koji su na takvim pozicijama u državi propagiraju takve vrednosti, možemo odmah da zatvorimo pozorišta, bioskope, muzeje, da ukinemo ono malo pristojne muzike što ovde svira i muči se, ukinemo sve što zamiriše na kulturnu varijantu i da se posvetimo stvaranju generacija kojima će jedine usađene vrednosti biti prodaja i zarada.
A najgore od svega je to što kad pročitam poslednju rečenicu, shvatim da je to već tako.
Uz časne izuzetke. Divno, ministre!
Kristina
Prošlo je neko vreme, bližila se Nova godina i mic po mic, sve se vratilo manje-više na staro. Jelku sam stigla da okitim tek 29. decembra, i time skratila prazničnu atmosferu u kući, a tako je volim!
U svemu tome, dok sam kitila jelku, prišunjaju mi se neke vesti na TV B92.
Objavljuju da za srpsku Novu Godinu na Trgu u Beogradu peva majka nacije, a u organizaciji republičke vlade. Naravno, to nije u organizcaiji vlade, već vladajućih partija ne republičkom nivou. Elem, onda sledi nešto užasno smešno. Na nekoj pres konferenciji stoje jedan do drugog onaj mladi iz DSS-a, dal’ beše portparol, šta li, i ministar prosvete Vuksanović. Mladi vrlo nemušto i zbunjeno govori da uopšte ne zna o čemu se radi, da sigurno to nije tačno i da on za to čuje prvi put. Deluje kao klasično, vrlo nemušto vađenje. Ali, zato je tu ministar prosvete, ponos i dika naše nacije koji podiže i odgaja našu decu dok mi vredno radimo da bi ih odhranili.
Znači rez na Vuksanovića koji izgovara nešto ovako: „O njoj može da misli ko šta hoće, ali to je žena koja je u Beogradu ipak prodala 100 000 karata.“
Dobro, ajde da vidimo. Šta nije u redu sa ovom izjavom? Jel prodala? Jeste.
Ali da su to vrednosti kojima ministar prosvete treba uči decu? Da li treba da ih uči da je najvažnije dobro prodati i zaraditi, kako god?
E pa, u ovakvoj Srbiji nisu. Jer u tom slučaju, sva će deca odrasti da budu krimosi i narodne pevačice. Jer samo oni ovde dobro prodaju i zarađuju...
A ministar prosvete bi ipak trebalo da se trudi da među našom decom bude što manje budućih tih. Ili sam ja neviđena budala i decu treba tako vaspitavati. Možda je i to.
Sve u svemu, da živimo u nekoj normalnoj zemlji, i da ja vodim vladu, ministar prosvete bi majci dao ostavku posle ovoga, iako nekome ovo možda izgleda potpuno nevažno i benigno. Ali ja najiskrenije mislim da nije. Jer ako nam ljudi koji su na takvim pozicijama u državi propagiraju takve vrednosti, možemo odmah da zatvorimo pozorišta, bioskope, muzeje, da ukinemo ono malo pristojne muzike što ovde svira i muči se, ukinemo sve što zamiriše na kulturnu varijantu i da se posvetimo stvaranju generacija kojima će jedine usađene vrednosti biti prodaja i zarada.
A najgore od svega je to što kad pročitam poslednju rečenicu, shvatim da je to već tako.
Uz časne izuzetke. Divno, ministre!
Kristina