Da znate kako je teško naći inspiraciju za ovu kolumnu kada je nema :).
Zato ću se vratiti na priču o mojim drugarima Šaperu i Krstiću iz „Idola“ koju sam pomenula u prošlom tekstu, to sam vam ostala dužna.
Naime, naše upoznavanje je bilo mnogo smešno i interesantno. Desilo se nakon pevanja pratećih vokala za DPD, Kikijevu i njihovu grupu. Pošto je Kiki sa nama obavio taj deo posla, njih nismo ni videle ni čule, da bi se jedan od njih (ne sećam se više koji) javio telefonom posle jedno mesec dana.
Pristup je bio sledeći: „Hej, ovde Krstić (ili Šaper) iz DPD-a, mi se ne znamo, ali smo potpuno oduševljeni pratećim vokalima koje ste nam otpevale, pa smo mislili, ako biste htele da vas vodimo na večeru?“. Maki i ja u tom trenutku imamo 23 i 21 godinu, i ništa nam nije jasno; počinjemo da sumnjamo da tu nije čista rabota. Drugim rečima, nenaviknute na džentlmenstvo kao pojavu, ubeđene smo u tom trenutku da je u pitanju neka skrivena kamera ( mladost –ludost!).
Sastanak je zakazan u legendarnom Klubu književnika. Sve u svemu, došle smo očekujući najgore, međutim dočekale su nas dva najšarmantnija muška bića na svetu, i to je možda jedini put u životu da smo sa nekim počele da se družimo na ovako originalan način. Prvih pola sata smo se verovatno ponašale kao idioti, dok nismo shvatile da ne postoji skrivena poenta cele ove stvari, već da su ljudi prosto zahvalni na lepo obavljenom poslu s’naše strane...
E, onda smo se opustile, i krenulo je smejanje kome nije bilo kraja. Večere kod Bude u Klubu su se ustalile (mislim da je bilo svake Srede ili Subote), i to je trajalo mesecima. U toku tih najvećih smejanja i provoda, setila bih se na trenutak da su to legende beogradskog novog talasa i da smo ih gledale kad smo bile male kao „čike u onim čudnim spotovima, čike koje se čudno ponašaju“. Smešno ...
U nekom trenutku, naša druženja su se proredila, svako je nastavio svojim putem, mi u karijeru sa K2, a njih dvojica u ozbiljne marketinške, a onda i državničke poslove. I iako mislim da politika i muzika imaju zajedničko jedno veliko ništa, mislim da nisu pogrešili – definitivno su otkrili svoje skrivene talente! Ali, i dan-danas kad se sretnemo na nekom prijemu ili večernjem izlasku, dobijemo neodoljivu želju da se kliberimo kao derištad, i da navratimo do Kluba književnika.
Eto, znam da ovaj tekst nema neku veliku poentu, sem da sa vama podelim jedan lep trenutak svog života, i da zajedno zaključimo da su beogradski novotalasni šmekeri starog kova neponovljivi, bili oni kreativci, marketing stručnjaci ili političari.
A Šaper i Krstić su sva tri...:)
Kristina
Zato ću se vratiti na priču o mojim drugarima Šaperu i Krstiću iz „Idola“ koju sam pomenula u prošlom tekstu, to sam vam ostala dužna.
Naime, naše upoznavanje je bilo mnogo smešno i interesantno. Desilo se nakon pevanja pratećih vokala za DPD, Kikijevu i njihovu grupu. Pošto je Kiki sa nama obavio taj deo posla, njih nismo ni videle ni čule, da bi se jedan od njih (ne sećam se više koji) javio telefonom posle jedno mesec dana.
Pristup je bio sledeći: „Hej, ovde Krstić (ili Šaper) iz DPD-a, mi se ne znamo, ali smo potpuno oduševljeni pratećim vokalima koje ste nam otpevale, pa smo mislili, ako biste htele da vas vodimo na večeru?“. Maki i ja u tom trenutku imamo 23 i 21 godinu, i ništa nam nije jasno; počinjemo da sumnjamo da tu nije čista rabota. Drugim rečima, nenaviknute na džentlmenstvo kao pojavu, ubeđene smo u tom trenutku da je u pitanju neka skrivena kamera ( mladost –ludost!).
Sastanak je zakazan u legendarnom Klubu književnika. Sve u svemu, došle smo očekujući najgore, međutim dočekale su nas dva najšarmantnija muška bića na svetu, i to je možda jedini put u životu da smo sa nekim počele da se družimo na ovako originalan način. Prvih pola sata smo se verovatno ponašale kao idioti, dok nismo shvatile da ne postoji skrivena poenta cele ove stvari, već da su ljudi prosto zahvalni na lepo obavljenom poslu s’naše strane...
E, onda smo se opustile, i krenulo je smejanje kome nije bilo kraja. Večere kod Bude u Klubu su se ustalile (mislim da je bilo svake Srede ili Subote), i to je trajalo mesecima. U toku tih najvećih smejanja i provoda, setila bih se na trenutak da su to legende beogradskog novog talasa i da smo ih gledale kad smo bile male kao „čike u onim čudnim spotovima, čike koje se čudno ponašaju“. Smešno ...
U nekom trenutku, naša druženja su se proredila, svako je nastavio svojim putem, mi u karijeru sa K2, a njih dvojica u ozbiljne marketinške, a onda i državničke poslove. I iako mislim da politika i muzika imaju zajedničko jedno veliko ništa, mislim da nisu pogrešili – definitivno su otkrili svoje skrivene talente! Ali, i dan-danas kad se sretnemo na nekom prijemu ili večernjem izlasku, dobijemo neodoljivu želju da se kliberimo kao derištad, i da navratimo do Kluba književnika.
Eto, znam da ovaj tekst nema neku veliku poentu, sem da sa vama podelim jedan lep trenutak svog života, i da zajedno zaključimo da su beogradski novotalasni šmekeri starog kova neponovljivi, bili oni kreativci, marketing stručnjaci ili političari.
A Šaper i Krstić su sva tri...:)
Kristina