Cela ova priča o mleku me je naterala da razmišljam o tome koliko je čovek u stanju da se ogadi i sebi i drugima.
Ne dirajte nam mleko! Dirajte nam sise!
Nije u pitanju samo mleko koje u ovim godinama realno ne bi trebalo ni da pijemo, već je stvar u MLEKU - kao prvom ukusu života, prvom kontaktu sa majkom, prvom doživljaju svog i nečijeg tela…kao poklonu koji se daje i prima bez razmišljanja.
E, pa ja sam malo razmislila…
Preskočiću divne, krupne oči, u Indiji svete životinje - krave. Odmah ću preći na jedan od omiljenih delova tela životinje zvane čovek - grudi, sise, joške (slovenački), sisice, vime…
Niko od nas se ne seća trenutka kada je prvi put stavio sisu u usta. Ja se sećam kada je mama dojila sestru, kasnije brata. Tada sam joj tražila da probam malo mleka. Slatko, slatko, preslatko… Zbog toga deca, i kasnije, kada više ne sisaju, ipak imaju neki sladak, uzbuđujući odnos prema grudima, bradavicama, tom kontrastu bele i ruzičaste boje.
Kasnije, kada devojčicama u petom, šestom razredu (sada možda i ranije zbog aflatoxina) krenu da rastu grudi, to biva svojevrstan događaj cele generacije. Makar je tako bilo u moje vreme.
Mi, drugarice, samo smo znale da nas te kuglice- lešnici, oraščići, bademi, klikeri- bole na dodir, pa smo se večito sklanjale i štitile od neke zalutale lopte ili nesmotrenih pokreta.
Dečaci su bili druga priča. Oni su merili čije su veće, verovatno ih zamišljali, virili u žensku svlačionicu kako bi ih videli makar na časovima fizičkog i prizivali ih na unutrašnjoj strani kapaka pre spavanja.
Sećam se da kod mene i nisu imali šta da vide.
Zvali su me “Una daskača”, dok su najobdareniju od svih devojčica zvali “Milada Himalaji”.
Na rekreativnim nastavama je bilo nezgodno- bezveze je da letovanje provedeš u jednodelnom kupaćem, a nisi dorasla dvodelnom. Pre 15 godina nije se smatralo normalnim da deca, bebe i devojčice uopšte nose gornje delove bikinija.
Namolila sam mamu da mi kupi dvodelni kupaći sa nekim jadnim korpama. Ipak, nisam izgubila nadimak!
Kasnije te godine sam vodila Svetosavsku priredbu.
Spremila sam haljinu, cipele, tekst i izašla na binu.
Mama je sedela u prvom redu i razvukla kez od uha do uha. Pomislila sam kako je baš ponosna na mene. Kada smo stigle kuci, pitala me je da li to nosim kupaći ispod haljine.
- Ne, mama, januar mesec je, zašto bih?
- U redu, Una. Mislila sam samo zbog toga što ti pozadi vire učkuri od gornjeg dela, ali ako ti kazeš…Ne nosiš.
Kasnije su naravno porasle u one lepe zrele jabuke…. (uh sad zvučim kao Balašević). Najlepše su grudi koje možeš da nosiš bez brusa. One sa kojima razgovaraš posle svakog tuširanja, neguješ ih, maziš.
Lepe su i one druge, male, kao kod dečaka. Pa onda bradavice- uvučene, izbačene, velike kao jaffa keks, svetle, tamne, one što zavrte mozak…
Svakakvih sisa ima, ali svoju pravu ulogu dobijaju tek u drugom stanju.
Najlepše grudi su one koje ima vaša žena, drugarica, majka u toku trudnoće. Vrele, u pripremi za mleko i svoju životnu ulogu. Mogu i sad da osetim njihov miris. Međutim, nije sve tako bajno!
Nega grudi tokom trudnoće- obavezno krema protiv pucanja kože. Od tog silnog mleka i rada žlezda grudi se povećaju za broj, do dva. Neophodna im je masaža kružnim pokretima da se ne bi začepili kanali…
I…dojenje…
Najsvetiji trenutak u odnosu majka- beba! Dojenje je potpuno povezivanje sa mladunčetom. Nirvana, ekstaza….
Mada, znam neke majke koje su jedva čekale da se završi taj period sisanja. Nikako im nije prijalo. Ne znam da li da im verujem. Prosto, priroda je naštelovala da taj odnos mora da bude dvosmeran i zadovoljavajuć.
Imaš muke s mlekom, pij pivo! Just like that!
I onda, kada se ovaj ciklus završi, tvoje grudi više nikad neće biti iste. Ha, to ti je priroda! Žrtvuješ svoje jabučice za životnu misiju- dete. Čak i u slučaju da ti je karijera svrha postojanja, grudi će same od sebe proživljavati svoj životni vek.
Da li da ih malo podignem? Da li da ih dopumpam?
Pa šta je to 2 soma evra… Šta bre? Silikonske vime? Pa, 21. vek je!
Kako ona? A, kako ova? Nisam pametna…
Evo jedna moja drugarica mesec dana je jaukala u bolovima. Kad sam je pitala da li bi opet to uradila rekla je “NE”. Ali eto, sad ima opet one sise što se nose bez brusa.
Ponavljam, ni-sam pa-met-na!
Šta vi mislite?
Ja samo znam da nijedna plastika ne može da zameni toplinu pravih grudi. A ako se i opredelimo za silikon, onda je bolje da to uradimo kad završimo sa svim dojenjima u životu, jer i silikon zna da se razvuče…ih, pih…preterah ga!
Ne znam kakve ovo ima veze sa aflatoxinom, ali me je baš cela ova priča naterala da malo više cenimo te krave! I prave krave i ove sa silikonima!
P. S. Znaju te neke majke da prime one injekcije što zaustavljaju mleko i onda mućkaju aptamile, nanove i druga instant mleka za bebe. Meni je samo u glavi ono plavičasto majčino mleko, ono u kome dete najviše uživa i koje bilduje imunitet. Šta će biti sa našim grudima, mlekom, pakovanjem, plastikom, decom….Sta je sa Alfa Toxin Ženkama?
Mleko je mama.
Ne dirajte nam mleko! Dirajte nam sise!