Nedelja je dan kad većina nas pokuša da se isključi iz uobičajenog dnevnog ritma, odmori, napuni baterije. Kad je loše vreme mahom smo u kućama, televizor nam je dobar drug.
Da li je samo nedelja baš taj dan ili je tako stalno - nisam uspela da ustanovim, ali količina rijalitija za koje do skoro nisam mogla ni da sanjam da postoje, me uvek iznova šokira. I onda tako sednemo, prvo se smejemo u neverici glupostima koje se tu mogu videti i čuti, a onda zaćutimo.
Ima ih, naravno, finih i poučnih, uzbudljivih i kreativnih, ali će ipak niske strasti, koje su već neko vreme reper i kriterijum koji mora biti zadovoljen, raspaliti samo nesto što je "sočno i masno." Da, i mi koji ne mislimo ništa dobro o tome, ćemo pogledati. Od neverice. Spoznaje da sve može, nema kočnica. Da smo otišli dođavola.
Koliko je onih koji sve to gledaju sa strašću i oduševljenjem i čekaju sa nestrpljenjem sledeću epizodu, ne smem ni da zamislim.
"The Valleys" - pandan "Jersey shoreu" (izvinite, ne znam prevode imena). Jednak broj mladića i devojaka, svi pijani i drogirani veći deo vremena, jako prosti, neobrazovani, sve ono što nikada ne biste voleli da bude vaše dete. Vulgarni, goli, rade sve što je do pre samo par godina, do prvog seksa u nekom negde rijalitiju, bilo nezamislivo. Samo ne pokušavaju da se sakriju. Sve treba da se vidi!
"Žene mafijaša"... bogate, i one obavezno grube, skupo sređene žene, sve međusobno slične i stilski i intelektualno - druže se, jer tako treba, okušavaju da postanu prijateljice. Primitivna prepucavanja i svađe do fizičkog sukoba su neminovne... Ne mogu a da se ne zapitam ko su ti mafijaši čije supruge žele da budu na televiziji, pa su im to kao dozvolili? Ne verujem baš u verodostojnost svega toga, mislim da je namešteno, ali svakako još jedan užasni profil ljudi je na "sceni". Mora da se radi na propagandi.
Onda oni sto štede... da nam pokažu kako sve može da se pomogne kućnom budžetu. Zvuči dobro, ali svakako ništa razumno tu nećete videti. Naprotiv, videćete majku koja kupi mrvicu mesa i ogromnu količinu masti da svojoj deci napravi lazanju. Ukus će "srediti" začinima. Onda će sve što ostane od tog obroka kao i od svih ostalih, taviti u jednu posudu i od tih ostataka sutradan napraviti novo jelo. Napominjem da žive u velikoj kući i da siromaštvo nije razlog ovakvog rezona, već odbijanje da se i jedan cent potroši uludo,makar jeli otpatke.
Druga porodica koristi istu vodu za kupanje za nekoliko članova, da ne ulazim u detalje... a imaju i poseban stav prema puštanju vode u toaletu - za No1 se ne pušta, za No2 teška srca. Da, imaju i pesmicu: "If it's yellow-let It mellow, if it's brown-flush it down". (Ako je žuto - pusti da se rastvori, ako je braon - povuci vodu). E tako. Imaju i kalkulaciju koja nam kaže da je to ušteda od, na primer, nekoliko dolara godišnje. Odlično.
Pre neki dan sam gledala čoveka koji ima dovoljno novca da živi normalno, ali pošto je automehaničar, živi svoj život tako što spava u automobilima koje mu ljudi ostavljaju da ih servisira. Kad mu dolazi neka žena na "sudar",osim šoka od ambijenta u kojem će se naći, može da dobije i miris sveća napravljenih od motornog ulja.
Ima i neki "show" o čudnim nastranostima... Videh ženu koja ne može da živi bez mirisa borovine. Ali, ne bilo koje nego jednog vrlo konkretnog sredstva za čišćenje kuće. Kupuje ga u velikim količinama, stavlja u raspršivače, natapa peškirić koji stalno drži na nosu. Tako vozi, jede, radi... Ostala je i bez muža zbog toga. Super.
Pitam se zašto se prave takvi programi? Da nam pokažu čega sve ima? Iskreno, ne verujem. Ni jedna od tih emisija ne nudi rešenje, pomoć - samo podsmeh. Mislim da to i žele da izazovu. Pažnju gledalaca,ali iz želje da se podsmehnu. Nema zaključka ni kritičkog osvrta.
Možda, sa druge strane, imaju zrnce dobre namere da nam pokažu kako smo većina nas u stvari srećni sto smo tako normalni, sa svim problemima koje imamo? Hm...
Potpuno mi je jasno da postoji mnogo ljudi bez profesija, željnih pažnje, zarade i potencijalne televizijske karijere u bilo kojem obliku. Ne biraju, svejedno je, samo da se slikaju. Tako su i kod nas nastale neke rijaliti zvezde...
...ali se iznenada onda nađoh u svetu plemstva u rijalitiju! Molim? Nekoliko plemića iz nekoliko evropskih država (nepoznati svi, ali neko tamo koleno neke važne porodice) žive kao cimeri u memljivoj kući, kukaju i snalaze se, ali svi imaju zadatak - da nađu zenu. Ženu! Da se ožene! Idu tako, muvaju se i zavode.... pa koji se bolje pokaže.
Čuvene "Neženje" od kojih su ti programi sparivanja i krenuli, imaju i novu "kinky" verziju. Polomi se njih nekoliko oko prelepe devojke, pa se pobednik iznenadi kad shvati da je izabranica transvestit. Zabavaaaaaa!
Pa porodice bogatih Rusa u Londonu, pa šou za gospođe u kritičnim godinama "I'm hotter than my daughter" (Bolja sam riba od moje ćerke)... Majčinski.
Kad vidim sve to, shvatim da su svi oni užasi sa plastičnom hirurgijom, prevarama, teškim radom Kardašijana, zmijama, plašenjem i jedenjem buba - školski program.
I onda me na kraju dotuku takmičenja lepote onih jadnih našminkanih, onduliranih devojčica i njihovih majki monstruma, koje ništa u životu nisu uradile osim što su rodile sebi žive lutke, sa čijim se detinjstvom i osećanjima bolesno i nekažnjeno igraju. A televizija to slavi.
Nadam se da nema majki ovde kod nas koje daju svojim ćerkama da gledaju taj program sa idejom da je to lepo...
Nadam se i da nema mladih, a ni starijih, koji bilo šta od ovakvih sadržaja gledaju bez otklona i kritičkog stava. Nadam se...
A negde se bojim da ima. Ne predstavlja mi nikakvo olakšanje spoznaja da kad je kultura u pitanju nismo samo mi dotakli dno, već da je i ceo svet tamo odavno...
Ko do sada nije pročitao "Deset strategija manipulacije ljudima" Noama Čomskog neka pročita, kratko je... i neka se seti 8. Tačke. Uvek.
Tačka 8: VELIČANJE GLUPOSTI
Javnost treba podsticati u prihvatanju prosečnosti. Potrebno je ubediti ljude da je (in, u modi), poželjno biti glup, vulgaran i neuk. Istovremeno treba izazivati otpor prema kulturi i nauci.
Svet želi da budemo glupi. Da budemo masa. Da ne znamo ništa.
Ali šta ćemo sami sa sobom uraditi zavisi jedino od nas. Ne tone se baš svima.