Sasvim je logično da u trudnoći imate blago povećan apetit jer vam beba crpi energiju, ali stručnjaci kažu da definitivno ne bi trebalo da jedete za dvoje. Pored povećanog apetita, ono što je primetno je da mnoge trudnice imaju želju baš za određenom hranom - kiselim krastavčićima, sladoledom ili nečim trećim, i to bi, čini se, mogle da jedu u neograničenim količinama.

Lorin Hejs, jedna mama iz Viskonsina, kaže da u prvoj trudnoći nije imala neku naročitu želju za hranom, ali zato u drugoj trudnoći nije mogla da prestane da misli na sladoled.

"To je išlo dotle da sam svoju jednogodišnju ćerku jednom po kiši povela sa sobom samo da kupim sladoled. To je bilo ludo, ali jednostavno sam morala da ga pojedem", priseća se ona.

Brojne studije su pokazale da se trudnicama najčešće jedu namirnice koje su visokokalorične i masne, što nije baš dobro. Nije baš sasvim jasno zašto se njima jede baš takva hrana, a ne voće ili povrće, ali stručnjaci smatraju da to ima veze sa hormonima.

Dr Džolin Brajten objašnjava da u trudnoći dolazi do velikih hormonskih promena. "Nekad je nivo dopamina veoma nizak, zbog čega trudnice imaju gotovo nekontrolisanu želju za hranom", kaže ona.

Dopamin je hormon koji čini da se dobro osećamo. Kada pomislite na konzumiranje visokokalorične ili masne hrane, što je uglavnom hrana koju ljudi najviše vole, to podiže nivo dopamina i čini da se dobro osećamo.

Kada u trudnoći dođe do pada nivoa ovog hormona, ženama se jedu određene namirnice koje će im pomoći da se ponovo dobro osećaju. Tada se dešava da namirnice na koje godinama niste ni pomislile, jednostavno ne mogu da vam izađu iz glave.

Postoji i teorija da se trudnicama jedu određene namirnice koje im obezbeđuju nutrijente koji im nedostaju. Nutricionistkinja Alisa Viti kaže da potreba za specifičnim namirnicama najčešće jeste signal telu da mu nedostaju određeni mikronutrijenti.

"Na primer, želja za nečim slanim može da pokaže manjak magnezijuma, ako vam se traže mlečni proizvodi moguće je da vam nedostaje kalcijuma, slatkiši otkrivaju manjak ugljenih hidrata i kalorija, a želja za masnom hranom nedostatak esencijalnih masnih kiselina", tvrdi ona.

Slano, mlečno, slatko, masno – to je uglavnom hrana koja se traži trudnicama. Vitijeva kaže da je možda to način tela trudnica da dobije namirnice koje žena možda nije jela pre trudnoće.

Želja za određenim namirnicama može da bude i znak da vam nedostaje masti.

"U trećem tromesečju, naš mozak počinje da se smanjuje, a bebin da raste", objašnjava dr Brajten, dodajući da se ljudski mozak sastoji 60 odsto od masti, te da možda zbog toga postoji povećana potreba za masnom hranom.

Generalno, povećana potreba za određenim namirnicama u trudnoći nije razlog za brigu. Ipak, Brajtenova savetuje da ne dozvolite sebi da vam se ishrana u trudnoći svede na testo i sladolede, već savetuje da jedete više malih obroka dnevno, kako biste unosili i zdravije namirnice.