Porodilje zabrinute: Može li KORONA da se javi u mleku zaražene majke?

U više od 170 zemalja sveta se od 1. do 7. avgusta obeležava Svetska nedelja dojenja kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju, a kako se ove godine obeležava u jeku pandemije virusa korona, ističe se da virus do sada nije nađen u mleku nijedne kovid pozitivne majke.

Naime, Svetska alijansa za podršku dojenju (World Alliance for Breastfeeding Action - WABA) inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje.

U našoj zemlji Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava se 40. nedelje u godini koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 28. septembra do 4. oktobra pod sloganom "Podrži dojenje - za zdraviju planetu".

Slogan ovogodišnje Svetske i nacionalne nedelje dojenja ukazuje nam na važnost dojenja u očuvanju životne sredine i njen uticaj na klimatske promene, kao i na imperativ zaštite, promovisanja i podrške dojenju za zdravlje ljudi i zdraviju životnu sredinu.

Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom.

Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine života.

Sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama.

Osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete sisanjem ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije.

Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.

Osim toga, majčino mleko je prirodna, obnovljiva hrana koja štiti životnu sredinu, proizvedena i isporučena bez zagađenja, pakovanja i otpada.

Dojenje doprinosi smanjenu emisije ugljen-dioksida. Sa druge strane, proizvodnja i potrošnja adaptiranih mlečnih formula ima negativan uticaj na životnu sredinu odnosno doprinosi iscrpljivanju prirodnih resursa, degradaciji životne sredine i emisiji gasova staklene bašte.

Zato Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju rano započinjanje dojenja - prvi podoj trebalo bi da bude u roku od jednog sata od porođaja, isključivo dojenje tokom prvih šest meseci života, kontinuirano dojenje do druge godine života ili duže, uz uvođenje nemlečne dohrane u prvih šest meseci života.

Samo oko 40 odsto svih beba rođenih u toku godine isključivo se doji do šest meseci starosti, a samo 45 odsto nastavlja dojenje do druge godine života.

Često postoji nedostatak podrške dojenju, bilo u zdravstvenom sistemu, na radnom mestu ili u zajednici, a nedostatak porodiljskog/roditeljskog odsustva i podrške na radnom mestu predstavlja veliki izazov za optimalno dojenje.

U saopštenju Nacionalnog programa za podršku dojenju ističe se da je društvena podrška dojenju od velikog značaja, a da za majke i očeve postoji i Savetovalište za dojenje koje je vrsta podrške koju direktno pružaju obučeni zdravstveni radnici i savetnici.

Svake godine, u okviru obeležavanja Svetske i Nacionalne nedelje dojenja Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" raspisuje konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovnih škola u Srbiji.

Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad u predškolskim ustanovama i osnovnim školama na temu podrške dojenju kao najoptimalnijem načinu ishrane novorođenčadi i odojčadi.
Ove godine, zbog aktuelne COVID-19 pandemije, konkurs će biti raspisan na jesen.

MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.