BIO SAM ŽELJAN ZAGRLJAJA I POLJUBACA: Dalibora (21) je majka ostavila kad mu je bilo 4, a danas ima samo jednu želju

"Moje ime je Dalibor Milošević, dolazim iz Beograda i imam 21. godinu. Ja sam dete bez roditeljskog staranja. Kada sam imao četiri, a moj brat šest, napustila su nas oba roditelja, Prvo otac, a posle par meseci i majka. Naravno, kad si dete ništa ti nije jasno, ali opet osećaš neku tugu jer ne postoji neko na koga treba da se osloniš“, počeo je svoju ispovest u emisiji "Praktična žena" na TV Prva mladić koji je odrastao u domu za nezbrinutu decu. 

Međutim, nekoliko godina kasnije, on i brat doživeli su nov udarac. Kada je napunio 11, došlo je vreme da idu u dom za decu bez roditelja. Kako kaže, nisu postojali uslovi da ostanu sa bakom i ujakom, jednostavno, nisu mogli da ih izdržavaju. Kada je odlučeno da će ići u dom, tog dana je pobegao od kuće.

"Razmišljao sam kako da provedem još neko vreme sa babom i ujakom, da im na naki način pokažem da mi je stalo do njih i da ne bi želeo da odem. Posle jedno sedam sati traženja su me našli i dogovorili smo se da nas odvedu u dom", kaže i dodaje da su on i brat smešteni u dom "Miša Pijade". 

U početku im je bilo jako teško – nikog nisu znali, strahovali su od reakcije drugih, pa su se mesec, dva dana držali po strani. Vremenom se opustio i počeo da prilazi deci, stekao je prijatelje.

I u školi im je bilo jako teško, nikoga nosu poznavali, a deca su umela da budu okrutna. 

"Moj život je bio dosta drugačiji od života druge dece. Kada njima dođu roditelji u školu, po mene dođe vaspitačica.Druga deca kada zamole roditelji ze neku stvar, oni im kupe, dok sam ja nasleđivao stare stvari koje su ljudi poklonili domu i u tome sam morao da idem u školu. Druga deca su me zbog toga često ismevala“, kaže i dodaje da je to krivica roditelja koji ih uče da deca koja su loša završe u domu.

"Postoje domovi za ’lošu’ decu i domovi za decu koja nemaju roditelje, to nije isto“, napominje Dalibor.

Kako su odrastali, postavilo se pitanje da li bi želeli da stupe u kontakt sa majkom i ocem.

"Moj brat i ja smo čvrsto govorili 'ne', jer ako ih nije bilo tada kada su nam bili najpotrebniji - šta će nam sada", ispričao je ovaj hrabri mladić, a njegova dirljiva ispovest rasplakala je sve prisutne u studiju.

Kada je napunio 19 godina napustio je dom i došao u centar "Zvezda", gde je proveo šest meseci i gde je dobio veliku pomoć. Pronašli su mu posao, naučili ga da kuva, davali mu podršku i učili kako da se stara o novcu, kako da uštedi.

"Radim u sportskoj radnji, sam sebi plaćam kiriju, hranu... Mogu da kažem da sam 'stao na noge' svojim trudom i da mogu sebe da izdržavam.“

Daliborov brat danas živi u Barajevu i u redovnom su kontaktu. Jedan drugom su najveća podrška. Kad ga pitaju šta mi je najviše nedostajalo u odrastanju, kaže da su poljupci i zagrljaji.

"Kada smo bili deca ta ljubav je nestala, ljubav roditelja. Imali smo je od bake i ujaka i to nam je bilo važno.“

O tome zašto su ga roditelji napustili kaže da ne razmišlja. Sve vidi kao neku vrtsu testa, da ga život iskušava.

"Doživeo sam to kao neku vrstu testa, da bih napravio nešto od sebe, da ne bih počinio grešku kakvu su moji roditelji napravili, da ja sam nikada tako nešto nikada ne uradim ili da se makar potrudim“, objašnjava. 

Za sve te godine majku je video samo jednom, još jako davno. Ima i sestru (15) koja je hraniteljskoj porodici u kontaktu, a koju je kada je izašao iz doma potražio preko Centra za socijalni rad. Danas se posećuju i druže.

"Želeli smo da ona zna da ima još nekog od porodice, ne samo ljude koji su je usvojili. Kao što je nama značilo da imamo babu i ujaka“, kaže Dalibor i napominje da je porodica kod koje njegova sestra živi jako fina i da je zbog toma veoma srećan.

Ne razmišlja mnogo o majci, a taj jedini susret sa njom ne budi lepa sećanja.

"U prvom trenutku nismo ni brat ni ja znali ko je ona. Bili smo deca, nismo ništa znali i osećali smo se uplašeno“, ispričao je i dodao da oca nije video otkako ih je napustio, kao i da nema nameru da ga potraži.

"Sada mi ne treba", kaže ovaj mladić,a želja da jednog dana osnuje porodicu.

"Voleo bih da mi se jednog dana to ostvari, jer bih bio savršen roditelj. Ne postoji nešto što ne bih uradio za svoju decu kad ih budem imao“, kaže Dalibor. 

A da se nešto lepo dešava u njegovom životu potvrđuje i poseban pozdrav koji je na kraju emisije uputio jednoj Italijanki čije ime nije želeo da otkrije...

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.