Istraživanje koje je trajalo pune dve decenije i obuhvatilo 700 porodica u američkoj saveznoj državi Njujork, ustanovilo je da oni koji pred TV ekranima provode duže od tri sata dnevno dva puta češće prekidaju srednjoškolsko obrazovanje od svojih vršnjaka.
Međutim, podseća časopis „Sajens“, neki stručnjaci tvrde da je ta veza još uvek nejasna: tinejdžeri sa teškoćama u učenju najverovatnije jednostavno više vole da satima gledaju televiziju zato što smatraju da su "poslovi" kao što su čitanje tekstova u udžbenicima i rešavanje matematičkih zadataka "suviše obavezujući i dosadni".
Međutim, podseća časopis „Sajens“, neki stručnjaci tvrde da je ta veza još uvek nejasna: tinejdžeri sa teškoćama u učenju najverovatnije jednostavno više vole da satima gledaju televiziju zato što smatraju da su "poslovi" kao što su čitanje tekstova u udžbenicima i rešavanje matematičkih zadataka "suviše obavezujući i dosadni".
Eksperiment
Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, psihijatar Džefri Džonson iz Instituta za psihijatriju i neurologiju države Njujork, počeo je anketiranje četrnaestogodišnjaka iz 678 porodica koje žive u severnom delu države, uz granicu s Kanadom, o njihovim "televizijskim navikama".
Anketari, Džonsonovi saradnici iz Instituta, takođe su pitali roditelje da li njihova deca imaju bilo kakve teškoće u učenju i ponašanju. Istraživači su nastavili da prikupljaju informacije od roditelja i ponovo anketirali tinejdžere kad su napunili 16, a zatim 22 i 33 godine.
Kao četrnaestogodišnjaci, najveći broj ih je svakog dana pred TV ekranima provodilo između jedan i tri sata, 13 odsto ih je provodilo duže od četiri, a 10 odsto manje od jednog sata. Njihova navika gledanja televizije bila je gotovo identična kad su imali 16 i 22 godine.
Naučici su ustanovili da je 30 odsto učenika koji su sa 14 godina televiziju gledali duže od tri sata dnevno već posle godinu dana imali ozbiljne probleme s pažnjom i učenjem. Poređenja radi, samo 15 odsto njihovih vršnjaka koji su gledali kraće od jednog sata pokazivali su kasnije istovetan "deficit".
Samo jedna trećina tinejdžera koja je pred TV ekranima provodila više sati, ozbiljno je zaostajala u znanju za svojim vršnjacima i najčešće nisu mogli da završe srednju školu pre 22. rođendana!
Takođe, poređenja radi, samo 10 odsto tinejdžera koji su gledali televiziju kraće od jednog sata dnevno pokazali su loš uspeh ili su ponavljali razred.
Oni koji su gledali televiziju tri sata ili duže imali su za 92 odsto veće šanse da ne završe školovanje ili da bitno zaostanu u učenju za vršnjacima koji su pred TV ekranima provodili kraće od jednog sata - čak i posle uzimanja u obzir drugih faktora kao što su teškoće u učenju koje tinejdžeri imaju sa 14 godina i njihov društveno-ekonomski status.
Anketari, Džonsonovi saradnici iz Instituta, takođe su pitali roditelje da li njihova deca imaju bilo kakve teškoće u učenju i ponašanju. Istraživači su nastavili da prikupljaju informacije od roditelja i ponovo anketirali tinejdžere kad su napunili 16, a zatim 22 i 33 godine.
Kao četrnaestogodišnjaci, najveći broj ih je svakog dana pred TV ekranima provodilo između jedan i tri sata, 13 odsto ih je provodilo duže od četiri, a 10 odsto manje od jednog sata. Njihova navika gledanja televizije bila je gotovo identična kad su imali 16 i 22 godine.
Naučici su ustanovili da je 30 odsto učenika koji su sa 14 godina televiziju gledali duže od tri sata dnevno već posle godinu dana imali ozbiljne probleme s pažnjom i učenjem. Poređenja radi, samo 15 odsto njihovih vršnjaka koji su gledali kraće od jednog sata pokazivali su kasnije istovetan "deficit".
Samo jedna trećina tinejdžera koja je pred TV ekranima provodila više sati, ozbiljno je zaostajala u znanju za svojim vršnjacima i najčešće nisu mogli da završe srednju školu pre 22. rođendana!
Takođe, poređenja radi, samo 10 odsto tinejdžera koji su gledali televiziju kraće od jednog sata dnevno pokazali su loš uspeh ili su ponavljali razred.
Oni koji su gledali televiziju tri sata ili duže imali su za 92 odsto veće šanse da ne završe školovanje ili da bitno zaostanu u učenju za vršnjacima koji su pred TV ekranima provodili kraće od jednog sata - čak i posle uzimanja u obzir drugih faktora kao što su teškoće u učenju koje tinejdžeri imaju sa 14 godina i njihov društveno-ekonomski status.
Pasivna zabava zanimljivija od učenja
Ipak, mnogi naučnici ostaju sumnjičavi. "Studija ne obezbeđuje uverljive dokaze za uzročnu vezu između gledanja televizije i nastalih teškoća u održavanju pažnje", ocenjuje Rene Veber sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari.
Ona naglašava da adolescenti sa neprepoznatim problemima u učenju možda jednostavno - više vole da bulje u TV ekrane nego da uče!
Mnoga dosadašnja istraživanja takođe su otkrivala povezanost gledanja televizije sa lošim rezultatima u obrazovanju.
Džonson zaključuje da učenici često "stiču naviku da pasivno uživaju u zabavi koju obilato nudi televizija zbog čega nalaze da su školske lekcije najčešće dosadne i zamorne".
On je takođe primetio, u tekstu objavljenom u Arhivu pedijatriske i adolescentne medicine, da deca i tinejdžeri provode sve više vremena pred TV ekranima - kako raste broj kanala i pristupa internetu.
(FoNet, foto: Guliver/Getty Images)
Ona naglašava da adolescenti sa neprepoznatim problemima u učenju možda jednostavno - više vole da bulje u TV ekrane nego da uče!
Mnoga dosadašnja istraživanja takođe su otkrivala povezanost gledanja televizije sa lošim rezultatima u obrazovanju.
Džonson zaključuje da učenici često "stiču naviku da pasivno uživaju u zabavi koju obilato nudi televizija zbog čega nalaze da su školske lekcije najčešće dosadne i zamorne".
On je takođe primetio, u tekstu objavljenom u Arhivu pedijatriske i adolescentne medicine, da deca i tinejdžeri provode sve više vremena pred TV ekranima - kako raste broj kanala i pristupa internetu.
(FoNet, foto: Guliver/Getty Images)
Pridruži se MONDO zajednici.