Međutim, postoji jedna zemlja koja razbija ovaj trend i tako bi mogla da postane model kojeg druge treba da slede. "Za razliku od SAD i velikog dela Evrope, Danska ima stopu rađanja 1.9 dece po ženi.
To je blizu takozvanog 'prirodnog nivoa dopune' od 2.1 deteta i u skladu je sa činjenicom da raste prosečna starost u kojoj se Dankinje odlučuju na rađanje.
Čini se da tajna uspeha Danske u porastu nataliteta leži i u ćinjenici da je u toj zemlji u širokoj primeni tehnologija veštačke oplodnje (ART) - prema analizi koja je prikazana na nedavno u Njujorku održanom sastanku Populacione asocijacije Amerike.
Proporcija beba rođenih u Danskoj putem ART, prema potpuno sređenim podacima, bila je 4.2 odsto u 2002. godini u poređenju sa 1.4 odsto u Velikoj Britaniji te godine i 1.2 odsto u SAD u 2004. godini. Ovi pokazatelji u potpunosti opravdavaju zahteve demografa u velikom broju zemalja da njihove vlade povećaju fondove za in-vitro oplodnju (IVF).
A sve to trebalo bi da se obavlja po ugledu na populacionu politiku u Danskoj u kojoj je IVF široku prihvaćena čime je, kroz državne subvencije, bitno skraćeno vreme čekanja na in-vitro oplodnju.
Demograf Tomas Sobotka iz Demografskog instituta Austrije u Beču je, sa saradnicima, koristio podatke o Dankinjma rođenim između 1960. i 1978. godine da bi odredili tekuću stopu rađanja i proporciju rađanja koja je zabeležena nakon korišćenja IVF i intracikloplazmičkog injektiranja sperme(ICSI).
Oni su, zatim, ove podatke ubacili u različite scenarije za buduće trendove u gajenju dece i korišćenju ART i koristili ih da bi dobili projekciju ukupne stope rađanja i broja porađaja posle primene ART - sve do kraja reproduktivnog života najmlađe žene u 2023. godini.
"Na opšte iznenađenje, ustanovljeno je da će stopa rađanja uz korišćenje ART ostati stabilna kod žena rođenih 70-tih godina dok će bez primene ove metode stopa opasti ispod 1.8 deteta po ženi", izjavio je Tomas Sobotka časopisu "Nju sajentist".
A kad su kombinovali dva najverovatnija scenarija - trend odlaganja roditeljstva koji bi se protegao na deceniju i najskromniji porast prihvatanja ART od strane žena različitih godina starosti - stručnjaci su ustanovili blag porast proporcije beba rođenih posle IVF ili ICSI od 2.5 odsto po ženi rođenih 1965. do 6 odsto po ženi rođenih 1978. godine koje su na vrhuncu plodnih godina.
Nalaz na neki način potvrđuje procene organizacije RAND Europe u kojima se zaključuje da ART može biti efikasan u podizanju stope rađanja kao i druge predložene demografske politike, kao što je povećanje dečjih dodataka, ali bi koštala manje.
Ipak, u izveštaju se upozorava da učiniti ART dostupnijim ženama može se vratiti kao bumerang jer bi ih ohrabrio da materinstvo sve duže odlažu.
(FoNet)
To je blizu takozvanog 'prirodnog nivoa dopune' od 2.1 deteta i u skladu je sa činjenicom da raste prosečna starost u kojoj se Dankinje odlučuju na rađanje.
Čini se da tajna uspeha Danske u porastu nataliteta leži i u ćinjenici da je u toj zemlji u širokoj primeni tehnologija veštačke oplodnje (ART) - prema analizi koja je prikazana na nedavno u Njujorku održanom sastanku Populacione asocijacije Amerike.
Proporcija beba rođenih u Danskoj putem ART, prema potpuno sređenim podacima, bila je 4.2 odsto u 2002. godini u poređenju sa 1.4 odsto u Velikoj Britaniji te godine i 1.2 odsto u SAD u 2004. godini. Ovi pokazatelji u potpunosti opravdavaju zahteve demografa u velikom broju zemalja da njihove vlade povećaju fondove za in-vitro oplodnju (IVF).
A sve to trebalo bi da se obavlja po ugledu na populacionu politiku u Danskoj u kojoj je IVF široku prihvaćena čime je, kroz državne subvencije, bitno skraćeno vreme čekanja na in-vitro oplodnju.
Demograf Tomas Sobotka iz Demografskog instituta Austrije u Beču je, sa saradnicima, koristio podatke o Dankinjma rođenim između 1960. i 1978. godine da bi odredili tekuću stopu rađanja i proporciju rađanja koja je zabeležena nakon korišćenja IVF i intracikloplazmičkog injektiranja sperme(ICSI).
Oni su, zatim, ove podatke ubacili u različite scenarije za buduće trendove u gajenju dece i korišćenju ART i koristili ih da bi dobili projekciju ukupne stope rađanja i broja porađaja posle primene ART - sve do kraja reproduktivnog života najmlađe žene u 2023. godini.
"Na opšte iznenađenje, ustanovljeno je da će stopa rađanja uz korišćenje ART ostati stabilna kod žena rođenih 70-tih godina dok će bez primene ove metode stopa opasti ispod 1.8 deteta po ženi", izjavio je Tomas Sobotka časopisu "Nju sajentist".
A kad su kombinovali dva najverovatnija scenarija - trend odlaganja roditeljstva koji bi se protegao na deceniju i najskromniji porast prihvatanja ART od strane žena različitih godina starosti - stručnjaci su ustanovili blag porast proporcije beba rođenih posle IVF ili ICSI od 2.5 odsto po ženi rođenih 1965. do 6 odsto po ženi rođenih 1978. godine koje su na vrhuncu plodnih godina.
Nalaz na neki način potvrđuje procene organizacije RAND Europe u kojima se zaključuje da ART može biti efikasan u podizanju stope rađanja kao i druge predložene demografske politike, kao što je povećanje dečjih dodataka, ali bi koštala manje.
Ipak, u izveštaju se upozorava da učiniti ART dostupnijim ženama može se vratiti kao bumerang jer bi ih ohrabrio da materinstvo sve duže odlažu.
(FoNet)
Pridruži se MONDO zajednici.