Anketa, kojom je bilo obuhvaćeno 18.141 dete uzrasta od osam do 17 godina, pokazala je da van obavezne školske lektire jednu knjigu mesečno pročita manje od polovine britanskih adolescenata.

Njihovo interesovanje za pisanu reč svodi se uglavnom na slanje SMS poruka, mejlova i druženja putem Interneta.

Stariji učenici daleko česće od mlađih priznaju da nisu pročitali nijednu knjigu u proteklih mesec dana, ističe se u anketi.

Ovaj trend bi, po mišljenju stručnjaka, mogao da ima ozbiljne posledice. Oni, naime, strahuju da bi tokom odrastanja ta deca dospela u grupu od jedne šestine Britanaca čija se pismenost ozbiljno dovodi u pitanje jer je na nivou deteta mlađeg od jedanaest godina.

S ozbirom na to da postoje pokazatelji koji ukazuju da učestalost čitanja direktno utiče na uspeh, hitno je potrebno pronaći novi pristup kojim bi se tinejdžeri podstakli da više čitaju.

U svetlu ovih rezultata, stručnjaci su ocenili da je nedavni poziv Ministra obrazovanja, Majkla Gova, da svi učenici stariji od 11 godina moraju da pročitaju barem 50 knjiga godišnje, "preveliki izazov".

Ni u Srbiji deca ne čitaju mnogo više nego njihovi vršnjaci u Britaniji. Prema istraživanju koje je sproveo "MC Most”" po narudžbini Narodne biblioteke Srbije, u februaru ove godine utvrđeno je da je 43 odsto mladih uzrasta od 14 do 18 godina kupilo neku knjigu u poslednjih godinu dana, dok čak 68 odsto tih koji su kupili knjigu, kupuje ih bar jednom u tri meseca (što predstavlja skok u od 27 odsto u odnosu na 2006. godinu).

Mladi koji nisu kupili knjigu u poslednjih godinu dana, kao glavne razloge za to navode da nemaju vremena za čitanje (18 odsto) ili da nemaju novca (14 odsto). Knjige najčešće kupuju u knjižari (74 odsto ispitanika, što je skok od 20 procenata u odnosu na 2006. godinu) i od uličnih prodavaca (3 odsto).

Više o tome OVDE.

(MONDO)