Za decu su kompjuteri više od obične igračke. Čudesni ekran i tastatura pomoću koje mogu da produže svoju misao ili nameru da se igraju, stvaraju u deci osećaj kao kada umesto igračke dobiju živog ljubimca. To je mogućnost da pomoću svojih malih prstiju stvore čarobnu sliku na ekranu. Zato toliko i vole igrice.

Najjednostavnije rečeno, kompjuterski programi su tehnički prerađena i ubrzana čovekova misao, njegovo znanje. U periodu kada je razvoj deteta buran, kada ono izlazi iz područja instinktivnog i prelazi u područje saznajnog - a to je, otprilike, oko treće godine - dešava se da toliko brzo usvaja pravila manipulacije kompjuterom, da se njegova logika tako lako poklapa sa logikom igrica i korišćenjem tastature, da roditelji odmah pomisle: "Moje dete je genije!".

Međutim, to nije ništa posebno. Dete je prosto "ušlo" u logiku kompjuterskog programa - ma kakav on bio, jer su i detetova logika i kompjuterski program uprošćeni i lišeni svake logičke manipulativnosti, koja se nataložila kod odraslih. Zato se deca i kompjuteri toliko vole. Nešto slično se dešava i sa učenjem stranih jezika.

Ali, postoje granice, pogotovo ekološke. Naime, računari i sva prateća oprema su već postali opasno elektronsko đubre, opasan alat koji u rukama nekog ko ne zna šta je to - može da bude opasan.

Ekran sam po sebi zrači, a dete ne zna da namesti svoje telo u ispravan položaj, pa neprestano i prekomerno gledanje ekrana može da naškodi očima. Kompjuter može da povredi detetove emocije, može da mu donese i psihičke i emotivne probleme.

Ne paničite! Govorimo o prekomernoj upotrebi kompjutera, igranju igrica ili, kasnije, nepažljivoj upotrebi društvenih mreža na kompjuteru.

Kompjuteri i Internet mogu biti veoma dobri za decu pokazala je studija koja je obuhvatila 18.000 ispitanika i koja je trajala nekoliko godina. Zaključak je iznenadio i same naučnike - internet je dobar za socijalne kontakte dece

Više o tome OVDE.

(MONDO/Yumama)