Tradicionalni stav u našoj zemlji da je dobro uhranjeno, odnosno debelo dete, zdravo, verovatno ima uticaj na činjenicu da je veliki procenat mališana gojazan i da je taj broj i dalje u porastu.
Istraživanje koje je prošle godine sprovelo Ministarstvo zdravlja pokazalo je da je u Srbiji 11,6 odsto dece umereno gojazno, a gojazno čak 6,4 odsto. To je veliki porast u odnosu na 2000. godinu kada je umereno gojaznih bilo 8,2 a gojaznih 4,4 odsto dece.
Razvijene zemlje, kako bi smanjile broj gojazne dece, počele su da uvode nova nova pravila o oglašavanju hrane namenjene deci, a u školskim kuhinjama se priprema i uvodi zdrava hrana. Tako je u Švajcarskoj Savezni biro za sport dao preporuke o načinu ishrane i vremenu provedenom u kretanju. Oni savetuju da se omladina i deca u toku dana moraju kretati najmanje jedan sat kako bi se sprečio zabrinjavajući porast gojaznosti.
I u našoj zemlji su počele da se donose odredjene mere preventive i zaštite. Dr Marica Milidrag, načelnik Doma zdravlja Savski venac, smatra da je primetan trend porasta telesne težine kod dece i mladih, ali da to, na sreću, nije na nivou SAD kod kojih je čak 30 odsto dece gojazno.
"Na nivou naše zdravstvene ustanove mi pratimo rast i razvoj naših malih pacijenata sledeći preporuke i opšte mere koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija i Američka akademija nauka. Redovno merenje težine, visine i obima glave deteta prilikom svake posete lekaru može uticati na to da se na vreme interveniše i spreče eventualne posledice koje gojaznost u ranim godinama ostavlja na zdravlje i kvalitet života osobe", kaže za "Glas javnosti" je dr Milidrag.
Pozitivna je promena da se pri bolnicama, klinikama, a sve više i u domovima zdravlja otvaraju ambulante i savetovališta za ishranu čiji je cilj edukacija pre svega predškolske i školske dece kada i počinje sticanje pravilnih navika. Stručni timovi ovih službi organizuje i posete vrtićima i školama kako bi decu u neposrednom kontaktu naučili šta je dobra, a šta loša hrana i kako se formiraju zdrave navike.
Na težinu mališana, pa time i na njegovo zdravlje negativno utiču gazirani i zaslađeni sokovi, slatkiši i razne grickalice. Takvu hranu bi trebalo svesti na minimum i trebalo bi ukinuti jedenje bilo čega pred televizorom ili kompjuterom. Deca oponašaju odrasle u svemu, pa i u načinu ishrane. Ukoliko roditelji ili staratelji imaju loše navike u ishrani, deca će prihvatiti i usvojiti taj model.
(MONDO)
Istraživanje koje je prošle godine sprovelo Ministarstvo zdravlja pokazalo je da je u Srbiji 11,6 odsto dece umereno gojazno, a gojazno čak 6,4 odsto. To je veliki porast u odnosu na 2000. godinu kada je umereno gojaznih bilo 8,2 a gojaznih 4,4 odsto dece.
Razvijene zemlje, kako bi smanjile broj gojazne dece, počele su da uvode nova nova pravila o oglašavanju hrane namenjene deci, a u školskim kuhinjama se priprema i uvodi zdrava hrana. Tako je u Švajcarskoj Savezni biro za sport dao preporuke o načinu ishrane i vremenu provedenom u kretanju. Oni savetuju da se omladina i deca u toku dana moraju kretati najmanje jedan sat kako bi se sprečio zabrinjavajući porast gojaznosti.
I u našoj zemlji su počele da se donose odredjene mere preventive i zaštite. Dr Marica Milidrag, načelnik Doma zdravlja Savski venac, smatra da je primetan trend porasta telesne težine kod dece i mladih, ali da to, na sreću, nije na nivou SAD kod kojih je čak 30 odsto dece gojazno.
"Na nivou naše zdravstvene ustanove mi pratimo rast i razvoj naših malih pacijenata sledeći preporuke i opšte mere koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija i Američka akademija nauka. Redovno merenje težine, visine i obima glave deteta prilikom svake posete lekaru može uticati na to da se na vreme interveniše i spreče eventualne posledice koje gojaznost u ranim godinama ostavlja na zdravlje i kvalitet života osobe", kaže za "Glas javnosti" je dr Milidrag.
Pozitivna je promena da se pri bolnicama, klinikama, a sve više i u domovima zdravlja otvaraju ambulante i savetovališta za ishranu čiji je cilj edukacija pre svega predškolske i školske dece kada i počinje sticanje pravilnih navika. Stručni timovi ovih službi organizuje i posete vrtićima i školama kako bi decu u neposrednom kontaktu naučili šta je dobra, a šta loša hrana i kako se formiraju zdrave navike.
Na težinu mališana, pa time i na njegovo zdravlje negativno utiču gazirani i zaslađeni sokovi, slatkiši i razne grickalice. Takvu hranu bi trebalo svesti na minimum i trebalo bi ukinuti jedenje bilo čega pred televizorom ili kompjuterom. Deca oponašaju odrasle u svemu, pa i u načinu ishrane. Ukoliko roditelji ili staratelji imaju loše navike u ishrani, deca će prihvatiti i usvojiti taj model.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.