Sećate li se filma "Sam u kući"? Njegova osnovna poruka je da su deca daleko snalažljivija i sposobnija nego što mi mislimo. Zbog svoje potrebe da ih u svemu zaštitimo, skloni smo da preterujemo gledajući u njima isključivo nejaka, nežna bića čak i kada oni to više nisu.
Kada dete može da ostane samo? Pre šeste godine nemojte insistirati da dete ostane samo, ukoliko to zaista nije neophodno. Ne zaboravite da prva odvajanja treba da budu postepena i umerena. Najpre ćete vi odlaziti do prodavnice ili do nekog drugog mesta za koje dete zna da se nalazi veoma blizu vaše kuće. Postepeno produžavajte vreme, ali nikada nemojte ostaviti dete satima samo bez nadzora. U predškolskom periodu nadzor je potreban ne samo zbog onoga što dete može da uradi već i zbog njegove psihološke sigurnosti.
Ukoliko je odbijanje deteta da ostane samo u stanu izrazito - nemojte insistirati. Ma koliko vi bili ubedjeni da ono može i treba da ostane samo, ako dete pokazuje izražen strah – ne primoravajte ga, jer rizikujete mnogo. Radije sačekajte neko vreme pa pokušajte ponovo.
Obavazno se javite pre izlaska. Ukoliko pomislite da se dete igra i da neće primetiti ako vi na samo par minuta odete do prodavnice – rizikujete mnogo. Jer, ukoliko dete primeti da vas nema, njegova prva reakcija biće paničan strah. Po vašem dolasku će još dugo pamtiti ovu traumu, a može se dogoditi iznenadna potpuna vezanost za vas, pa dete ne samo da se više neće igrati u svojoj sobi, nego vas neće puštati ni iz svog vidokruga, ali i bukvalno, iz svojih ruku.
Nemojte lagati. Ako odete obećavši da ćete doći za nekoliko minuta pa vas nema više sati, izlažete se istim onim, gore pomenutim rizicima. Nekoliko minuta detetu se čini kao prava večnost, jer njegovo poimanje vremena nije isto kao kod odrasle osobe. Ali, činjenica da deca ne vladaju vremenskim odrednicama dobro koliko i vi, ne daje vam za pravo da time manipulišete.
Pre nego što odete, ma koliko to kratko bilo, uvek recite detetu: "U slučaju da zvoni telefonom, ukoliko želiš ti se javi, ukoliko ne želiš – nemoj da se javiš." Veoma je važno da mu ne namećete obavezu javljanja, jer je za njega već dovoljno uzbudljivo i stresno što će ostati sam. "A ako neko zvoni na vrata, nemoj da otvoriš..." Preskočite objašnjavanja da taj neko može biti lopov ili neki zao čika i da vi, u principu, nikada ne otvarate nepoznatim ljudima.... jer time samo pojačavate detetov strah.
Pustite detetu video kasetu sa njegovim omiljenim crtaćima, na vidno mesto ostavite bojice... pre nego što odete podsetite ga čime se sve može igrati dok se vi ne vratite. Naravno, ovako detaljna priprema deteta mnogo je duža nego samo vreme koje ćete vi provesti van kuće, ali se time bitno umanjuje strah mališana jer ste mu, u stvari, pomogli da osmisli svoje vreme bez vas.
Vežbajući svoju decu da ostanu u početku po nekoliko minuta a kasnije sve duže sami, tj. bez roditeljskog staranja – vi vežbate njihovu samostalnost. Kao što je važno da naučite decu da se samostalno igraju, samostalno vezuju pertle, peru ruke... za njihovo samopouzdanje, pravilnu sliku o sebi i osećanje sigurnosti važno je i da ostaju sami u kući.
Ipak, još je važnije da ne poranite sa ovakvim zahtevima ili preambicioznim očekivanjima od svog deteta. Budite svesni njegovih mogućnosti i uzrasta. Idealno je da prepoznate pravo vreme kada je dete spremno i zrelo za ovakve poduhvate, a kada jednom u tome uspe, ono je već načinilo novi, krupan korak u svom razvoju.
(MONDO/Yumama)
Kada dete može da ostane samo? Pre šeste godine nemojte insistirati da dete ostane samo, ukoliko to zaista nije neophodno. Ne zaboravite da prva odvajanja treba da budu postepena i umerena. Najpre ćete vi odlaziti do prodavnice ili do nekog drugog mesta za koje dete zna da se nalazi veoma blizu vaše kuće. Postepeno produžavajte vreme, ali nikada nemojte ostaviti dete satima samo bez nadzora. U predškolskom periodu nadzor je potreban ne samo zbog onoga što dete može da uradi već i zbog njegove psihološke sigurnosti.
Ukoliko je odbijanje deteta da ostane samo u stanu izrazito - nemojte insistirati. Ma koliko vi bili ubedjeni da ono može i treba da ostane samo, ako dete pokazuje izražen strah – ne primoravajte ga, jer rizikujete mnogo. Radije sačekajte neko vreme pa pokušajte ponovo.
Obavazno se javite pre izlaska. Ukoliko pomislite da se dete igra i da neće primetiti ako vi na samo par minuta odete do prodavnice – rizikujete mnogo. Jer, ukoliko dete primeti da vas nema, njegova prva reakcija biće paničan strah. Po vašem dolasku će još dugo pamtiti ovu traumu, a može se dogoditi iznenadna potpuna vezanost za vas, pa dete ne samo da se više neće igrati u svojoj sobi, nego vas neće puštati ni iz svog vidokruga, ali i bukvalno, iz svojih ruku.
Nemojte lagati. Ako odete obećavši da ćete doći za nekoliko minuta pa vas nema više sati, izlažete se istim onim, gore pomenutim rizicima. Nekoliko minuta detetu se čini kao prava večnost, jer njegovo poimanje vremena nije isto kao kod odrasle osobe. Ali, činjenica da deca ne vladaju vremenskim odrednicama dobro koliko i vi, ne daje vam za pravo da time manipulišete.
Pre nego što odete, ma koliko to kratko bilo, uvek recite detetu: "U slučaju da zvoni telefonom, ukoliko želiš ti se javi, ukoliko ne želiš – nemoj da se javiš." Veoma je važno da mu ne namećete obavezu javljanja, jer je za njega već dovoljno uzbudljivo i stresno što će ostati sam. "A ako neko zvoni na vrata, nemoj da otvoriš..." Preskočite objašnjavanja da taj neko može biti lopov ili neki zao čika i da vi, u principu, nikada ne otvarate nepoznatim ljudima.... jer time samo pojačavate detetov strah.
Pustite detetu video kasetu sa njegovim omiljenim crtaćima, na vidno mesto ostavite bojice... pre nego što odete podsetite ga čime se sve može igrati dok se vi ne vratite. Naravno, ovako detaljna priprema deteta mnogo je duža nego samo vreme koje ćete vi provesti van kuće, ali se time bitno umanjuje strah mališana jer ste mu, u stvari, pomogli da osmisli svoje vreme bez vas.
Vežbajući svoju decu da ostanu u početku po nekoliko minuta a kasnije sve duže sami, tj. bez roditeljskog staranja – vi vežbate njihovu samostalnost. Kao što je važno da naučite decu da se samostalno igraju, samostalno vezuju pertle, peru ruke... za njihovo samopouzdanje, pravilnu sliku o sebi i osećanje sigurnosti važno je i da ostaju sami u kući.
Ipak, još je važnije da ne poranite sa ovakvim zahtevima ili preambicioznim očekivanjima od svog deteta. Budite svesni njegovih mogućnosti i uzrasta. Idealno je da prepoznate pravo vreme kada je dete spremno i zrelo za ovakve poduhvate, a kada jednom u tome uspe, ono je već načinilo novi, krupan korak u svom razvoju.
(MONDO/Yumama)
Pridruži se MONDO zajednici.