Ljubomora je emocija koju (suviše) često povezujemo sa ljubavlju. Dobrim delom, za to je odgovorna i kultura, koja nam od dela klasične književnosti, preko filmova do muzike, šalje poruku da su ljubav i ljubomora neraskidivo povezane. I tako dođemo u situaciju da mnogo žena, naročito u mladosti romantizuje ljubomoru, tvrdeći da je to "znak prave ljubavi", ili da "bez ljubomore nema ljubavi".

Generacije devojčica odrastaju, dakle, uz opšteprihvaćenu ideju da "ako me voli mora biti ljubomoran". A šta bude kad devojčice postanu devojke, onda i žene, i suoče se sa onim što ljubomora zaista jeste? Sa činjenicom da je ljubomora prvi signal da veza preti da se pretvori u nasilnu i problematičnu, prvi signal da muškarac sa kojim je u vezi želi da uspostavi potpunu kontrolu nad njom.

Svaka veza, svaki partnerski odnos uvek počinje kao ljubavni odnos. Žena se zaljubi, zavoli partnera, i on nju zavoli. Ali kada je ta ljubav posesivna, ta ljubav je ljubav koja kontroliše, tako da svako njeno ponašanje zavisi od njegovih želja i očekivanja. A ako ona na njih ne odgovori onako kako je on zamislio... Njemu to "daje za pravo" da od 'princa' postane 'čudovište'.

Ponekad, uprkos toj transformaciji, žene ostaju dugo, predugo u ovakvim vezama, zatrovanim manipulacijom, kontrolom i emotivnim, pa i fizičkim nasiljem. O prvim signalima u partnerovom ponašanju koji bi morali biti "znak za uzbunu" razgovarali smo sa Tanjom Ignjatović, psihološkinjom Autonomnog ženskog centra u Beogradu.

Šta se zapravo desi sa muškarcem, posle nekoliko meseci, nekoliko godina, pa počne tako da se ponaša?

"Pravo lice nasilja ne mora da se pokaže na početku partnerskog odnosa. Nije lako prepoznati u pažljivom muškarcu mogućeg nasilnika. Ne postoji nešto što bi moglo da se nazove 'psihološki profil' nasilnika. Ipak, ono što se pokazuje je da je zajedničko svojstvo svih onih muškaraca koji čine nasilje prema partnerkama, duboko ukorenjeni stav, doživljaj da je žena njegovo vlasništvo. Da je on taj koji 'ima pravo', da on postavlja pravila. To su muškarci koji ne poštuju žene i koji su skloni manipulaciji. Te su karakteristike zajedničke za sve nasilnike, bez obzira na brojne razlike među njima, u osobinama ličnosti, stepenu obrazovanja ili društvenoj poziciji. Oni to mogu vešto da prikrivaju, ali se stav nepoštovanja ogleda u njihovom ponašaju", kaže Tanja Ignjatović.

"Kud ćeš ti u toj suknji?!"

Kako to počinje, kad bi trebalo da nam se upali lampica na početku veze?

"Trebalo bi obratiti pažnju na ljubomoru. S druge strane, ozbiljan je problem to što kultura, od književnosti do filmova, čini da se ljubav i ljubomora blisko povezuju, da su to dve strane iste priče. A zapravo nije tako. Ljubav, osim zaljubljenosti, tog dela koji je iracionalan, podrazumeva i pažnju, brigu, poštovanje, podršku, uvažavanje. Želju da onaj koga volimo napreduje, razvija se i bude najbolja verzija sebe, ono najbolje što može da bude u životu. Ljubomora, iako joj u imenu stoji deo koji asocira na ljubav, zapravo je čista želja za vlasništvom: 'ti si moja i bićeš onakva kakav ja želim da budeš, dokle ja želim i kako ja želim'. To je ta centralna zabuna na početku partnerskog odnosa - signali ljubomore se ne prepoznaju kao početak problema."

Da li to krene i od onih sitnica, 'gde ćeš ti u toj suknji'?

"Apsolutno. Od izjava 'ti si meni najlepša na svetu, nije potrebno da se šminkaš', zbog čega ona odustane i prestane da se šminka, do toga da joj on zakopča dugme na košulji, jer smatra da suviše pokazuje dekolte. I ona pristane. Ili, kada mu ne smeta ni kratka suknja ni dekolte, smeta to što je pogledao drugi muškarac, ili je nije ni pogledao, ali je sigurno hteo, pa je i to razlog da ona bude maltrertirana, ili da dobije šamar. Dakle, ljubomora mora da se prepozna. To je apsolutno crvena lampica."

Ljubomora uvek vodi u izolaciju i kontrolu. Ono što je važno da žene znaju je da određena ponašanja mogu biti funkcionalna u nekom trenutku. Možda je zgodno da vas on vozi na posao jer mu je usput, a imate i slično radno vreme. U redu je da on preuzme sve obaveze 'napolju' ako ste trudni ili ste upravo rodili bebu. Ali...

"Kako ćete da prepoznate da li je to što on radi iz ljubavi ili iz potrebe za kontrolom? Tako što proverite, kažete 'hoću sutra to i to da uradim, hoću da izađem sa prijateljicama'. Ako on to ospori, onda imate problem. Očekivano bi bilo da na 'idem sa prijateljicama' on kaže 'dobro'. Ali, ako se to pretvori u 'gde ideš, dokle ostaješ, ko sve ide'... to nikako nije dobar znak. Zapravo, 'crveno svetlo' bi trebalo da se pali kad žena traži da uradi nešto autonomno, ili suprotno od onoga što je njegov predlog, a on to ospori i od toga napravi problem. Kad žena zbog toga odustaje od svojih planova, kad se svaka situacija u kojoj je napravljen izbor izvan njegovih očekivanja pretvori u iscrpljujuću svađu, kinjenje, optuživanje, strepnju šta će da se desi... kada se situacije ponavljaju, onda je na delu kontrola i izolacija", kaže Tanja Ignjatović.

Da li je onda bolje, ako to prepoznate na samom početku, dakle, kad ste tek ušli u vezu zaljubljeni ste, da žena stegne zube i kaže sebi 'OK, ne treba meni ovo u životu'?

"To je jedan način. Drugi je, ukoliko iz nekog razloga želi da da šansu tom partnerskom odnosu, da traži da se o problemu razgovara, da se potraži stručna pomoć. To ponekad da rezultate, jer su i muškarci koji pokušavaju da nametnu kontrolu različiti, u smislu toga dokle su spremni da idu. To često ne znači da će on odustati od svakog aspekta kontrole, on će pokušavati i sledeći put, i sledeći, ne možda na izlascima, ali u nekoj drugoj sferi života, jer su njemu kontrola i dominacija potrebni."

Više nego ljubav?

"Više nego ljubav, to je ono čemu on teži. On smatra da to pripada partnerskom odnosu, da ljubav ne može bez toga. Jer, žena njemu ne potvrđuje da ga voli ako se sve vreme buni protiv onoga što on od nje želi. U takvoj situaciji, žena može da kaže 'želim da razgovaramo o ovom pitanju, za mene je posebno važna sloboda da pravim izbore, donosim odluke, da ti poštuješ moje odluke, da me niko ne preslišava, da me ne ucenjuješ emotivno, da me ne kontrolišeš... i ako želiš da ostanemo zajedno, za mene bi bilo važno da ti to poštuješ'. I da onda vidi kako on to razume i kako na to reaguje."

Šta može da se desi?

"On može da se brani - 'nisam to mislio, to si pogrešno razumela', ili da je okrivljuje - 'ti preteruješ, ti si ovakva, ti si onakva'. To znači da on ne razume, ne želi da razume da ima problem i da neće da se menja. Ali, ako on kaže 'izvini, u pravu si, nemam pravo na takve stvari', onda ima nade. Znači, on može da ima svoju unutrašnju teskobu, ali to što je on ljubomoran jer ne može da je kontroliše je samo njegov problem, ne njen, i on mora da se suoči sa svojim problemima. On mora sebi da izgovori 'ja pokušavam da iskontrolišem svaki aspekt njenog života, to je moj problem, moram da se suočim sa tim'. Ne 'ti radiš to i to... ili samo da ti nisi ....', nego 'ja imam problem i ja moram da menjam svoje ponašanje'."

Ključno je dakle, da on prizna da ima problem sa poverenjem, jer jedini način da se bilo ko od nas promeni je da prvo shvati da ima problem?

"Ljudi se teško menjaju, ali mogu da se promene i to uvek i samo onda kad priznaju da imaju problem. Promena počinje tako što se naglas izgovori da problem postoji. To važi i za nasilnike", zaključuje Tanja Ignjatović.

Pročitaj pre nego što postaneš žrtva

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.