Pretrpane gradske saobraćajnice, nedostatak parking prostora i visoke državne takse koje prate automobile srednje i visoke klase postali su deo i naše svakodnevice. Bez obzira na materijalno stanje većina vozača je poželela jedan mali i okretan gradski automobil.
Oni koji u garažama imaju luksuzne limuzine, plaćajući rekordnu cenu dužnog metra lima, ne štede pare, pa i od ”mališana” očekuju potpunu individualnost. Nasuprot njima, oni skloniji racionalnom razmišljanju za svoj drugi ili treći porodični automobil biraju relativno jeftin, ali pouzdan model koji će se ”uglaviti” na malo parkinga i koji će stoički podnositi sitna oštećenja nastala od vandala ili gradskog haosa.
Imajući ovo u vidu, Toyota je odlučila da reaguje. I to ne samostalno već u saradnji sa, do nedavno, ljutim protivnicima iz grupacije PSA.
Toyota Aygo se svojom dužinom od 3,5 metara na ”knap” svrstala baš u tu klasu urbanih ”radnika”. Naravno, Japanci kao Japanci uvek teže da u svemu budu najbolji, tako da ni ne skrivaju nameru da ovaj najmanji izdanak ”loze” Toyota otkine dobar deo ”kolača” male klase na platežno bogatijem evropskom tržištu.
Aygo već na prvi pogled pretenduje da održi punu gradsku mobilnost, ali i da ponudi mnogo više prostora nego i jedan automobile ove klase. Pri tome, tradicionalna briga za bezbednost putnika i performanse se ne dovode u pitanje. Kada sve saberemo, Toyota Aygo ima sve preduslove da stekne epitet ozbiljnog malog automobila a ne samo malog gradskog potrčka.
Za ovakve ambicije, studiozni Japanci su postavili dobru osnovu na principima praktičnosti i tržišnog razmišljanja. Najpre su se uključili u evropski ”voz”, koristeći zajedničku platformu na kojoj su ponikli Peugeot 107 i Citroen C1, da bi na nju postavili jedinstvenu, prilično futuristički oblikovanu karoseriju bez nepotrebnih i preskupih eksperimenata koje su sebi priuštili Francuzi. U oblikovanju enterijera situacija je manje-više ista kod sva tri blizanca.
Oni koji u garažama imaju luksuzne limuzine, plaćajući rekordnu cenu dužnog metra lima, ne štede pare, pa i od ”mališana” očekuju potpunu individualnost. Nasuprot njima, oni skloniji racionalnom razmišljanju za svoj drugi ili treći porodični automobil biraju relativno jeftin, ali pouzdan model koji će se ”uglaviti” na malo parkinga i koji će stoički podnositi sitna oštećenja nastala od vandala ili gradskog haosa.
Imajući ovo u vidu, Toyota je odlučila da reaguje. I to ne samostalno već u saradnji sa, do nedavno, ljutim protivnicima iz grupacije PSA.
Toyota Aygo se svojom dužinom od 3,5 metara na ”knap” svrstala baš u tu klasu urbanih ”radnika”. Naravno, Japanci kao Japanci uvek teže da u svemu budu najbolji, tako da ni ne skrivaju nameru da ovaj najmanji izdanak ”loze” Toyota otkine dobar deo ”kolača” male klase na platežno bogatijem evropskom tržištu.
Aygo već na prvi pogled pretenduje da održi punu gradsku mobilnost, ali i da ponudi mnogo više prostora nego i jedan automobile ove klase. Pri tome, tradicionalna briga za bezbednost putnika i performanse se ne dovode u pitanje. Kada sve saberemo, Toyota Aygo ima sve preduslove da stekne epitet ozbiljnog malog automobila a ne samo malog gradskog potrčka.
Za ovakve ambicije, studiozni Japanci su postavili dobru osnovu na principima praktičnosti i tržišnog razmišljanja. Najpre su se uključili u evropski ”voz”, koristeći zajedničku platformu na kojoj su ponikli Peugeot 107 i Citroen C1, da bi na nju postavili jedinstvenu, prilično futuristički oblikovanu karoseriju bez nepotrebnih i preskupih eksperimenata koje su sebi priuštili Francuzi. U oblikovanju enterijera situacija je manje-više ista kod sva tri blizanca.
Mamac za mladje
Aygo što se spoljnog izgleda tiče, bar sa aspekta naših ulica kojim caruju polovnjaci sa Zapada, deluje prilično neobično. Pre svega se uočavaju njegove potpuno drugačije linije karoserije koje se na pojedinim mestima pretvaraju u snažne mišićave ”nabubrine”, a sve se završava trećim ili petim staklenim prtljažnim vratima koja se protežu skoro do registarskih tablica.
Ko su mogući kupci ovog automobila? Prema svemu gore iznetom to su visoko obrazovani stanovnici evropskih metropola koji prate modni diktat, žive lepršavo, ne planiraju porodicu i tek što su stekli svoju finansijsku nezavisnost ili bar imaju toliko sreće da im studentske dane podrže imućniji roditelji.
Možda baš zbog svega rečenog, prvi kontakt sa unutrašnjosti ovog automobila pruža odličan osećaj, koji će dugo ostati u sećanju mladjeg naraštaja kojem je ovo prvi automobil.
Budući da se većina kupaca vezuje za marku vozila i teško je menja, Toyota Aygo ima još jednu funkciju - ona je mamac za mlade kupce koji će dobiti priliku da spoznaju kvalitet automobila i požele da opet kupe vozilo ovog proizvodjača.
Najkraće rečeno, Aygo je moderno, funkcionalno i vrlo prostrano vozilo sa nekoliko trik detalja, tek toliko da zadrži individulanost. Čini se da je dosta toga u ovom modelu Toyo te posvećeno zabavi i uživanju u životu.
Vozač bez obzira na svoje ”dimenzije” može naći položaj kojim će biti potpuno zadovoljan. Pri tome iza njega će se smestiti još jedna osoba, čime odlazak na žurke sa prijateljicama u Beograd neće predstavljati mađioničarsku umešnost već opušenu zabavu. Prednja sedišta su udobna sa visokim bokovima, koji dobro drže pri brzim i iznenadnim promenama pravca u gradskoj vožnji. Što se vozačke pozicije tiče, ona je sasvim dobro projektovana i sve se nalazi vozaču ”pod ruku”.
Neobična instrument tabla je zapravo sačinjena od dominantnog kilometar sata i ”satelitskog” pokazivača broja obrtaja motora. Već vidjeno, ali simpatično! Za razliku od komfornog putničkog dela, prtljažnik je sa svojih 139 litara pomalo razočaravajući, bez obzira što se uklapa u standarde klase.
Ko su mogući kupci ovog automobila? Prema svemu gore iznetom to su visoko obrazovani stanovnici evropskih metropola koji prate modni diktat, žive lepršavo, ne planiraju porodicu i tek što su stekli svoju finansijsku nezavisnost ili bar imaju toliko sreće da im studentske dane podrže imućniji roditelji.
Možda baš zbog svega rečenog, prvi kontakt sa unutrašnjosti ovog automobila pruža odličan osećaj, koji će dugo ostati u sećanju mladjeg naraštaja kojem je ovo prvi automobil.
Budući da se većina kupaca vezuje za marku vozila i teško je menja, Toyota Aygo ima još jednu funkciju - ona je mamac za mlade kupce koji će dobiti priliku da spoznaju kvalitet automobila i požele da opet kupe vozilo ovog proizvodjača.
Najkraće rečeno, Aygo je moderno, funkcionalno i vrlo prostrano vozilo sa nekoliko trik detalja, tek toliko da zadrži individulanost. Čini se da je dosta toga u ovom modelu Toyo te posvećeno zabavi i uživanju u životu.
Vozač bez obzira na svoje ”dimenzije” može naći položaj kojim će biti potpuno zadovoljan. Pri tome iza njega će se smestiti još jedna osoba, čime odlazak na žurke sa prijateljicama u Beograd neće predstavljati mađioničarsku umešnost već opušenu zabavu. Prednja sedišta su udobna sa visokim bokovima, koji dobro drže pri brzim i iznenadnim promenama pravca u gradskoj vožnji. Što se vozačke pozicije tiče, ona je sasvim dobro projektovana i sve se nalazi vozaču ”pod ruku”.
Neobična instrument tabla je zapravo sačinjena od dominantnog kilometar sata i ”satelitskog” pokazivača broja obrtaja motora. Već vidjeno, ali simpatično! Za razliku od komfornog putničkog dela, prtljažnik je sa svojih 139 litara pomalo razočaravajući, bez obzira što se uklapa u standarde klase.
Poslušna i smerna
Što se voznih karakteristika tiče, Aygo pokreće trocilindarski benzinski motor sa racionalnih 998 kubika od ukupno 68 konjskih snaga. Skromno, nema šta. Ali kada malo bolje razmislimo, pa ovo i nije automobile za trkanje. Zahvaljujući skromnoj masi (790 kg) i dobroj aerodinamici, Aygo poteže do stotke za samo 14 sekundi i postiže maksimalnih 157 km/h.
Uz to, Toyota Aygo serijski raspolaže sa M-MT automatskim menjačem sa dve vrste transmisije. Manuelna i automatska. Automatski mod se pokazao kao sjajna pomoć u gradskim uslovima vožnje.
Dovoljno je samo ležerno pritisnuti papučicu gasa i sve se dešava samo od sebe. Pri tome desna ruka umesto na ručici menjača može da odluta do mobilnog telefona ili... Promene petostepeni menjač izvodi glatko i bez zadrške. Za one željne performansi ili agresivnije vožnje izvan grada predviđen je manuelni program svojevoljnog izbora stepena prenosa.
Izmerene vrednosti prosečne potrošnje na testu su u granicama očekivanih, tačnije jedva nešto premašuju šest litara na stotinu gradskih kilometara. Na ovom mestu bi se moglo zameriti nešto bučnijem agregatu i prilično lošoj zvučnoj izolaciji prostora u koji je smešten motor. Inače, trocilindraš u vožnji dominira svojim zvukom, pomalo iskompleksirano odjekuje kao trkački raspoložena mašina, što zapravo nije i nema nikakve potrebe za tim osećajem.
U vožnji Toyota Aygo je poslušna, dobro upravljiva i gotovo savršeno prati sve namere vozača. Startuje agilno, lako pretiče sve na semaforu i ne zahteva posebno prilagodjavanje. Nešto tvrdje ogibljenje stoički podnosi neravnine na našim putevima, zadržava pravac kretanja sa tendencijom poskakivanja na većim oštećenjima koja su davno izbačena iz memorija modernih računara koji projektuju automobile.
Zapravo, Toyota Aygo, je jedan veoma dobar urbani automobil uprkos nekim nedostacima, kao što je, recimo, cena od 11.360 evra sa PDV-om, na koju, da bi imali testirani automobil, treba dodati 770 evra za Sport Pack, pa 670 za M-MT menjač, te 840 za klima uredjaj i 150 za Sound Pack. Opet, ako stvari postavimo prema izreci ”koliko para - toliko muzike”, onda Aygo pruža baš onoliko koliko vredi...
(Vreme gume/MONDO)
Uz to, Toyota Aygo serijski raspolaže sa M-MT automatskim menjačem sa dve vrste transmisije. Manuelna i automatska. Automatski mod se pokazao kao sjajna pomoć u gradskim uslovima vožnje.
Dovoljno je samo ležerno pritisnuti papučicu gasa i sve se dešava samo od sebe. Pri tome desna ruka umesto na ručici menjača može da odluta do mobilnog telefona ili... Promene petostepeni menjač izvodi glatko i bez zadrške. Za one željne performansi ili agresivnije vožnje izvan grada predviđen je manuelni program svojevoljnog izbora stepena prenosa.
Izmerene vrednosti prosečne potrošnje na testu su u granicama očekivanih, tačnije jedva nešto premašuju šest litara na stotinu gradskih kilometara. Na ovom mestu bi se moglo zameriti nešto bučnijem agregatu i prilično lošoj zvučnoj izolaciji prostora u koji je smešten motor. Inače, trocilindraš u vožnji dominira svojim zvukom, pomalo iskompleksirano odjekuje kao trkački raspoložena mašina, što zapravo nije i nema nikakve potrebe za tim osećajem.
U vožnji Toyota Aygo je poslušna, dobro upravljiva i gotovo savršeno prati sve namere vozača. Startuje agilno, lako pretiče sve na semaforu i ne zahteva posebno prilagodjavanje. Nešto tvrdje ogibljenje stoički podnosi neravnine na našim putevima, zadržava pravac kretanja sa tendencijom poskakivanja na većim oštećenjima koja su davno izbačena iz memorija modernih računara koji projektuju automobile.
Zapravo, Toyota Aygo, je jedan veoma dobar urbani automobil uprkos nekim nedostacima, kao što je, recimo, cena od 11.360 evra sa PDV-om, na koju, da bi imali testirani automobil, treba dodati 770 evra za Sport Pack, pa 670 za M-MT menjač, te 840 za klima uredjaj i 150 za Sound Pack. Opet, ako stvari postavimo prema izreci ”koliko para - toliko muzike”, onda Aygo pruža baš onoliko koliko vredi...
(Vreme gume/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.