Gastronomija
Maslinovo ulje blagotvorno utiče na srce, krvne sudove i digestivni trakt, sprečava dijabetes, usporava starenje i blagotvorno je za kožu, ali je, uprkos tome, zanimarljiv procenat građana Srbije koji ga koriste u ishrani.
Istraživanja su pokazala da se najniža stopa smrtnosti od konorarnih bolesti beleži u zemljama gde je maslinovo ulje gotovo jedina masnoća koja se koristi.
Za raliku od mediteranskih zemalja, gde je maslinovo ulje neizbežan sastojak gotovo svakog jela, u Srbiji se koriste biljna ulja, pre svega suncokretovo.
Litar maslinovog ulja, posebno najkvalitetnijeg hladno ceđenog, nekoliko je puta skuplji od suncokretovog.
Cena suncokretevog ulja u Srbiji je oko 80 dinara, dok je litar najfinijeg rafinisanog maslinovog ulja, koje se flašira u srpskim fabrikama, oko 300 dinara.
Milan Prostran iz Privredne komore Srbije rekao je FoNetu da je to jedan od razloga zbog kojeg maslinovo ulje nema veći broj potrošača u Srbiji, iako bi ga iz zdravstvenih razloga trebalo više koristiti.
Cena je ta koja potrošače, pogotovo one sa manjom kupovnom moći, opredeljuje koje ulje da kupuju, posebno u vreme finansijske krize, objašnjava Prostran.
Maslinovo ulje je okosnica mediteranske gastronomije, koja se bazira na tradicionalnoj ishrani na Kritu i južnoj Italiji od 60 godina prošlog veka.
Upravo ovaj način ishrane preporučuju i Međunarodni savet za maslinu, kao i brojni nutricionisti i lekari.
Ovaj tip ishrane podrazumeva svakodnevno korišćenje žitarica, voća i povrća, koštuničavog voća, korišćenje maslinovog ulja za kuvanje i prelivanje jela, umereno konzumiranje ribe, minimalno mesa, mali unos punomasnih sireva i drugih mlečnih proizvoda, jednu do dve čaše vina i aktivan način života.
Zahvaljujući promotivnim aktivnostima Međunarodnog saveta za maslinu, nedavno su novinari iz Kine, Indije, Rusije, Kanade i Srbije proveli nedelju dana u Tunisu i upoznali se sa proizvodnjom maslina, ali i gastronomskim aspektom njenog korišćenja.
Masline i maslinovo ulje u Tunisu, kao četvrtom svetskom proizvođaču maslinovog ulja, sastavni su deo svakog odbroka. Svaki Tunižanin u proseku potroši sedam litara maslinovog ulja godišnje.
U Srbiji je procenat korišćenja maslinovog ulja u svakodnevnoj ishrani na nivou statističke greške.
Srbija isključivo uvozi maslinovo ulje, za šta je, prema rečima Milana Prostrana, u prvih 11 meseci 2009.godine potrošeno 2,5 miliona dolara.
Prema njegovim rečima, Srbija nije veliki uvoznik, ni potrošač maslinovog ulja, koje se retko može naći na domaćoj trpezi, ne samo zbog cene, nego i zato što ne postoji navika da ga građani više koriste.
Prostran ne isključuje mogućnost da će se potrošnja malo povećati, jer lekari i nutricionisti savetuju da se maslinovo ulje više koristi.
(FoNet, foto: Guliver/Getty Images)
Istraživanja su pokazala da se najniža stopa smrtnosti od konorarnih bolesti beleži u zemljama gde je maslinovo ulje gotovo jedina masnoća koja se koristi.
Za raliku od mediteranskih zemalja, gde je maslinovo ulje neizbežan sastojak gotovo svakog jela, u Srbiji se koriste biljna ulja, pre svega suncokretovo.
Litar maslinovog ulja, posebno najkvalitetnijeg hladno ceđenog, nekoliko je puta skuplji od suncokretovog.
Cena suncokretevog ulja u Srbiji je oko 80 dinara, dok je litar najfinijeg rafinisanog maslinovog ulja, koje se flašira u srpskim fabrikama, oko 300 dinara.
Milan Prostran iz Privredne komore Srbije rekao je FoNetu da je to jedan od razloga zbog kojeg maslinovo ulje nema veći broj potrošača u Srbiji, iako bi ga iz zdravstvenih razloga trebalo više koristiti.
Cena je ta koja potrošače, pogotovo one sa manjom kupovnom moći, opredeljuje koje ulje da kupuju, posebno u vreme finansijske krize, objašnjava Prostran.
Maslinovo ulje je okosnica mediteranske gastronomije, koja se bazira na tradicionalnoj ishrani na Kritu i južnoj Italiji od 60 godina prošlog veka.
Upravo ovaj način ishrane preporučuju i Međunarodni savet za maslinu, kao i brojni nutricionisti i lekari.
Ovaj tip ishrane podrazumeva svakodnevno korišćenje žitarica, voća i povrća, koštuničavog voća, korišćenje maslinovog ulja za kuvanje i prelivanje jela, umereno konzumiranje ribe, minimalno mesa, mali unos punomasnih sireva i drugih mlečnih proizvoda, jednu do dve čaše vina i aktivan način života.
Zahvaljujući promotivnim aktivnostima Međunarodnog saveta za maslinu, nedavno su novinari iz Kine, Indije, Rusije, Kanade i Srbije proveli nedelju dana u Tunisu i upoznali se sa proizvodnjom maslina, ali i gastronomskim aspektom njenog korišćenja.
Masline i maslinovo ulje u Tunisu, kao četvrtom svetskom proizvođaču maslinovog ulja, sastavni su deo svakog odbroka. Svaki Tunižanin u proseku potroši sedam litara maslinovog ulja godišnje.
U Srbiji je procenat korišćenja maslinovog ulja u svakodnevnoj ishrani na nivou statističke greške.
Srbija isključivo uvozi maslinovo ulje, za šta je, prema rečima Milana Prostrana, u prvih 11 meseci 2009.godine potrošeno 2,5 miliona dolara.
Prema njegovim rečima, Srbija nije veliki uvoznik, ni potrošač maslinovog ulja, koje se retko može naći na domaćoj trpezi, ne samo zbog cene, nego i zato što ne postoji navika da ga građani više koriste.
Prostran ne isključuje mogućnost da će se potrošnja malo povećati, jer lekari i nutricionisti savetuju da se maslinovo ulje više koristi.
(FoNet, foto: Guliver/Getty Images)
"Neka me streljaju, okrenuću se ka zidu, ni 'a' neću reći": Blažić opet šokirao na suđenju - Znam šta me čeka u zatvoru
Tuča u Skupštini Srbije! Guranje, čupanje, prskanje, a Ana Brnabić pozvala obezbeđenje (Foto, video)
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji