PRIČA O DEVOJČICI PSIHOPATI LEDI KRV U ŽILAMA: Sa 6 htela da NOŽEM IZBODE roditelje, pa se desio obrt - EVO GDE JE DANAS

O devojčici koja je pre 30 godina prestravila svet iskrenom ispovešću u kojoj otkriva monstruozni plan da ubije roditelje i danas pobuđuje pažnju javnosti. Ipak, ova priča koja je mogla da ima tragičan ishod, dobila je dobar epilog.

Ovaj dokumentarac pokazao je najstrašnije posledice zlostavljanja u detinjstvu, ali i da je moguć izlazak iz ovog mračnog tunela i da nije izgubljena nada za ovakvu decu. Oni još uvek imaju savest i još uvek mogu da preokrenu život.

Šta se dogodilo sa Bet Tomas?

U prve dve godine života Bet je doživela tešku traumu. Kad je imala svega godinu dana, majka joj je preminula. Ona i mlađi brat Džonatan su ostali sa ocem monstrumom koji ih je zapostavljao, često ostavljao da gladuju, a devojčicu je redovno fizički i seksualno zlostavljao.

Kad je imala 19 meseci, Bet i njenog brata su usvojili sveštenik i njegova žena - Tim i Džuli Tenant. Par nije znao koliko je Bet zlostavljana sve dok nije počela da pokazuje simptome svojstvene psihopatama. Devojčica je ubila je čitavo gnezdo ptičica, što je bilo izuzetno alarmantno, ali kada je počela da napada sopstvenog brata, njeni roditelji su shvatili da nešto nije u redu.

Prekretnica za porodicu Tenant bila je kada je Bet zgrabila brata za glavu i nekoliko puta je "tresnula" o beton... Sve sa nevinim izrazom lica. Istovremeno je pokazivala neobične znake seksualnog ponašanja, prema bratu, ali i drugim dečacima. Priznala je, na primer, da je Džonatana često udarala, šutirala, štipala za genitalije. I pritom nije pokazivala nikakve znake kajanja. Činilo se da nije imala savest. Bila je opsednuta masturbiranjem do te mere da je često umela da raskrvari polni organ, a zlostavljala je svog brata kao što je njen otac zlostavljao nju. Tenantovi nisu imali drugo rešenje nego da je noću zaključavaju u sobi.

Znali su da nešto mora da se uradi u vezi sa njenim ponašanjem, pa su kontaktirali agenciju za usvajanje raspitujući se o devojčicinoj prošlosti. Zbog zakona o poverljivosti, nisu bili u mogućnosti da dobiju nikakve informacije o biološkim roditeljima ili ranom detinjstvu.

Bet je odvedena kod dečjeg psihologa Kena Magida, a kroz seanse je postajalo sve jasnije da je "oštećenje" ozbiljno. Kad god bi učinila nešto jezivo, nekoga povredila, izvinila bi se i rekla da shvata da je pogrešila, ali u istoim razgovoru bi priznala da planira da izbode roditelje na spavanju i to noževima koje je ukrala iz kuhinje.

Betine sense sa psihologom su postale deo dokumentarca "Dete besa", a snimci u kojima ona objašnjava kako planira da ubije roditelje i dan danas lede krv u žilama. U jednom od njih priznaje kako je ukrala i sakrila kuhinjski nož, s namerom da ga upotrebi.

"Zašto želiš da napadneš roditelje i brata baš noću?", pitao je doktor.

"Zato što ne želim da me vide. Želim da me osete", odgovorila je.

"Šta želiš da uradiš s tim noževima?", pita dalje psiholog.

"Da ubijem Džona, mamu i tatu".

Psiholog koji je razgovarao sa Bet i kome je otkrila svoje monstruozne planove, dao je dijagnozu - reaktivni poremećaj privrženosti.

Pogledajte snimak razovora bet i psihologa.

Šta je reaktivni poremećaj privrženosti?

Prve dve godine detetovog života su ključne za razvoj osećaja privrženosti i savesti. Bet i njen brat nisu dobili tu priliku i razvili su reaktivni poremećaj privrženosti (RAD). RAD dijagnoza se daje samo deci sa najtežim problemima vezanosti. Evo šta može da uzrokuje ovakav poremećej...

• Kad se dete seli iz doma u dom, bez ikakve stabilnosti;
• Kad se glad ili higijenske potrebe deteta se zanemaruju satima;
• Kad roditelji i staratelji nisu ne brinu o detetu i ne pokazuju mu naklonost;
• Kad dete ostaje samo (ili mu se niko ne obraća) satima ili danima.

Dete sa RAD-om možda ne doživljava dodir kao nešto pozitivno – može se desiti da se odupire zagrljajima ili drugim vrstama dodira koji iskazuju brigu ili naklonost. Takođe, ova deca mogu da pokažu više naklonosti prema potpunim strancima nego prema svojim roditeljima ili primarnim starateljima.

Ostali simptomi RAD-a uključuju jake napade besa, uznemirujuću neposlušnost ili manipulativno ponašanje. Neće sva deca koja imaju ovaj poremećaj pokušati da naude mlađoj braći i sestrama ili životinjama, kao što je Bet radila tokom svog detinjstva. Njen slučaj je bio ekstremno komplikovan i težak, uzrokovan stravičnom traumom.

Od deteta psihopate do negovateljice

Bet je imala dve vrste lečenja. Prvi deo predstavljaju razgovori sa psihologom koji je uspostavio dijagnozu, Kenom Magidom. Kasnije je poslata na intenzivnu terapiju kod psihologa Konela Votkinsa. U dokumentarcu, Votkins je opisao kontrolu i tehnike koje su pomogle Bet da razvije savest. U početku je morala da pita za sve - da jede, da koristi kupatilo, itd. Kako je Bet zadobila poverenje Votkinsa i drugih stručnjaka, dobila je više privilegija. Polako, Bet je počela da se oseća voljenom, prihvaćenom, osobom o kojoj se neko stara.

Pogledajte kako Bet danas izgleda.

Kasnije, Bet je pohađala javnu školu i na kraju je studirala za medicinsku sestru. Sada radi na odeljenju intenzivne nege novorođenčadi. Njena sposobnost da radi na ovakvom mestu, okružena nezaštićenom decom, pravi je dokaz njenog oporavka i lečenja. Napisala je knjigu o svojim iskustvima. Dokumentarac "Dete besa" je zapravo priča o uspehu nekoga ko se oporavio od reaktivnog poremećaja privrženosti.

MONDO