Šta biste rekli kada bismo vam otkrili da postoji mesto gde možete da živite bezbedno, bez dugova i sa sigurnim krovom nad glavom, a da pritom ne morate da zarađujete platu? Ne, nije u pitanju neka fantazija, to mesto zaista postoji. U tom selu deca ne gledaju televiziju, ne koriste društvene mreže i čak nemaju telefone. Tu živi 300 ljudi koji skoro pola veka provode van glavnog toka društva.
Darvel se nalazi blizu grada Hastingsa, a svi njegovi stanovnici pripadaju radikalnoj hrišćanskoj zajednici zvanoj Bruderhof. Stanovnici su porodice i pojedinci koji čine samoodrživu zajednicu - sami uzgajaju hranu na farmi i voćnjacima. Imaju sopstvenu kuhinju, škole i čak biznis koji proizvodi dečje igračke i nameštaj, vredan milione funti.
Ljudi ovde žive kao Isusovi učenici i odriču se svoje imovine, novca i društvenog statusa kada se pridruže grupi. Ova britanska zajednica zasniva svoj život na ranohrišćanskim spisima, a očekivano, postoje stroga pravila o razvodu, istopolnim vezama i čak odeći. Običan dan počinje u 6 ujutru, dok škola i posao traju od 7:30 do 17:00, sa dvosatnom pauzom.
Moda bilo koje vrste je zabranjena, a najčešća odeća su jednostavne tradicionalne haljine sa maramama na glavi. Takođe su dozvoljene široke košulje, karirane haljine i suknje. Što se tiče životnih izbora, o poslu i mestu stanovanja odlučuje zajednica. Iako ovo zvuči neobično, postoje još 23 Bruderhof naselja širom sveta.
Hiljade ljudi živi ovim načinom života, koji je nastao u Nemačkoj 1920. godine kao pacifistički pokret. Bernard Hibs je jedan od stanovnika Darvela. Živi sa suprugom Rejčel i njihovo troje dece u zajedničkoj kući sa drugim porodicama, uključujući njegove roditelje. Obroke najčešće jedu u zajedničkoj trpezariji, gde zajedno pevaju i mole se. Ovaj 38-godišnjak otkriva da je sve počelo sa ljudima koji su želeli da "potpuno slede Isusa", ali im je imovina oduzeta od strane nacista.
"Pobegli smo u Englesku i ovde nas je narod prihvatio. Zapravo, mnogo Engleza nam se pridružilo. Vizija tih prvih mladih ljudi živi i danas, mi jednostavno pokušavamo da sledimo Isusova učenja u svakodnevnom životu", rekao je Bernda koji je imao samo devet godina kada se pridružio zajednici i priznaje da bi svaki put plakao kada bi morao da je napusti.
"Možda zvuči teško, ali kada to učinite, shvatite koliko srećni možete da budete živeći život bez posedovanja i materijalnih stvari", istakao je, dodajući da Bruderhof nije sekta.
"Kada dođu, shvate da smo previše normalni za takvu etiketu - nema čudnih rituala ni tajnih rukovanja. Nesuglasice imamo oko svega, od Bregzita do toga koliko često treba kositi travu. Naravno, ponekad nas optužuju da smo sekta, ali to se dešava. Naše iskustvo pokazuje da kada ljudi posete zajednicu i vide je iz prve ruke, njihove sumnje brzo nestaju", rekao je Bernard.
Bernard je direktor za odnose s javnošću, pa je jedan od retkih koji koristi laptop i pametni telefon.
"Nemam briga, nemam strahova, nemam hipoteku, ništa ne posedujem. U selu imamo 10 automobila za 300 ljudi. Ako mi trebaju cipele, tražim ih i dobijem ih istog dana".
BONUS VIDEO:
