Velika subota, koja prethodi Uskrsu, u hrišćanskoj tradiciji nosi snažan duh tišine, molitve i iščekivanja. Hramovi su mesta okupljanja i tihe molitve, dok vernici uz upaljene sveće razmišljaju o Hristovoj žrtvi i čekaju njegovo Vaskrsenje. U Jerusalimu se, prema običaju, verni okupljaju oko Hristovog groba nadajući se silasku Blagodatnog ognja - svetom i čudesnom događaju koji se dešava upravo na ovaj dan.
Velika subota se obeležava postom. Jede se jednostavna hrana, pripremljena na vodi, a mnogi ovaj dan nazivaju i Dugačkom subotom, jer simbolično oslikava dužinu Hristovih muka. U narodnom verovanju prisutno je i verovanje da bi svako trebalo da učini bar jedno dobro delo danas.
Jedan od važnih običaja jeste priprema uskršnjih hlebova i kolača - okruglih oblika, sa udubljenjem u sredini, predviđenim za vaskršnje jaje. Veruje se da ukućani treba da porane, kako bi dan protekao u znaku mira i blagostanja.
Određeni poslovi se izbegavaju, posebno oni koji se vezuju za fizički rad. Ručni radovi, lov i ribolov, kao i klanje životinja, naročito se ne praktikuju u selima. Ako jaja nisu ofarbana na Veliki petak, Velika subota je poslednja prilika za to - sve se sprema za najradosniji hrišćanski praznik.
BONUS VIDEO:
