Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) primila je prvi zvanični zahtev za procenu rizika proizvoda dobijenog iz ćelijskog uzgoja. U pitanju je foie gras, pašteta od pačje džigerice proizvedena iz oplođenih jaja pekinške patke, a zahtev je podnela francuska startap kompanija Suprême SAS, piše Večernji.hr.
"Ćelijski uzgojeno meso sve je bliže evropskom tržištu. Već godinama postoje nagoveštaji da će ovakvi zahtevi početi da pristižu. Taj zahtev dobili smo u januaru, a postupak procene rizika je u toku", izjavio je Matijević iz EFSA-e.
To je, zapravo, samo potvrda da sve više tzv. nove hrane, među kojom su i larve velikog brašnara, domaći cvrčak, skakavac selac i larve malog brašnara, stiže na jelovnike Evropljana. Podsetimo, nova hrana je ona koja se nije u značajnoj meri konzumirala na tržištu EU pre 15. maja 1997. godine i obuhvata nove izvore hrane, inovativnu hranu, hranu dobijenu novim tehnologijama i proizvodnim procesima, kao i hranu koja se tradicionalno konzumira van EU, ali ne i unutar nje. Da li će neka nova hrana dospeti na tržište, zavisi od interesa kompanija da je plasiraju, ali i od mogućnosti da se dokaže njena bezbednost za potrošače.
Naime, kako bi dobila odobrenje, kompanija mora da pripremi dokumentaciju kojom dokazuje da hrana ispunjava prethodno navedene uslove. Naučnu procenu bezbednosti vrši EFSA, a kada se potvrdi da ne predstavlja rizik po ljudsko zdravlje, da njena upotreba ne dovodi potrošače u zabludu i da njena redovna konzumacija nije nutritivno nepovoljna, Evropska komisija zajedno sa državama članicama donosi konačnu odluku o autorizaciji, odobravanju za stavljanje na tržište i uvrštavanju u listu odobrene nove hrane.
Na pitanje Večernjeg lista o laboratorijskoj pašteti od pačjih ćelija, iz EFSA-e objašnjavaju da je reč o prvom prehrambenom proizvodu životinjskog porekla dobijenom iz ćelijske kulture, odnosno iz ćelija pačje vrste. Zahtev je stigao u septembru prošle godine, a EFSA ima devet meseci za završetak procene rizika ili duže, ako je potrebno. Ipak, napominju da se ne očekuje da će uzgojene ćelije ili njihova biomasa biti direktno dostupne potrošačima, već kao sastojak koji će se dodavati određenim proizvodima ili grupama hrane. Pitali su i da li je to uobičajeno na drugim tržištima.
"Singapur je 2020. godine postao prva zemlja na svetu koja je odobrila komercijalnu prodaju mesa iz ćelijskog uzgoja, odobrivši pileće medaljone dobijene iz ćelija piletine", navode iz EFSA-e i dodaju da zasad nemaju slične zahteve.
Od 2002. godine do danas EFSA je primila oko 500 zahteva za tzv. novu hranu, od čega čak 240 od početka 2018. godine. Do sada je potvrđeno da je 97 novih proizvoda bezbedno za konzumaciju. Neki primeri već odobrene nove hrane uključuju čia semenke, pečurke tretirane UV zračenjem radi povećanja sadržaja vitamina D, ulje mikroalgi Schizochytrium sp. kao alternativni izvor DHA (dokosaheksaenske kiseline), novi oblici vitamina i minerala poput kalcijum L-metilfolata (novi izvor folne kiseline) i magnezijum L-treonata (novi oblik magnezijuma), kao i haskap (plod biljke Lonicera caerulea L.) kao tradicionalnu hranu iz trećih zemalja.
"Biljni izvori proteina čine oko 10 odsto zahteva za novu hranu. Ostali primeri uključuju proteine uljane repice, ječma, pirinča, kao i razne vrste algi i gljiva", objašnjavaju iz EFSA-e.
Kada su u pitanju insekti, najbrojnije životinje na svetu sa milionima vrsta, od kojih je oko 2.000 prepoznato kao jestivo - do sada je primljeno 20 zahteva za novu hranu povezanu sa insektima. Naučna mišljenja su usvojena za sušene larve žutog brašnara (Tenebrio molitor), smrznute i sušene oblike celog žutog brašnara, skakavca selca (Locusta migratoria), celog kućnog cvrčka (Acheta domesticus), delimično odmašćeni prah od kućnog cvrčka, kao i smrznute i liofilizirane oblike malog brašnara (Alphitobius diaperinus) i UV-tretirani prah od celog žutog brašnara.
Za šest proizvoda završena je procena rizika i oni su odobreni od strane Evropske komisije: smrznute, sušene i mlevene forme larvi Tenebrio molitor, sušene larve Tenebrio molitor, smrznuti, sušeni i mleveni oblici Locusta migratoria, smrznuti, sušeni i mleveni oblici Acheta domesticus, smrznuti, sušeni, u obliku paste i praha Alphitobius diaperinus, i delimično odmašćeni prah od celog Acheta domesticus.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, lista odobrene nove hrane u EU mnogo je šira od one koja se trenutno nalazi na tržištu Hrvatske.
"Činjenica da je neka nova hrana odobrena ne znači automatski da će se naći u maloprodaji ili na našem tržištu, jer to pre svega zavisi od interesovanja potrošača za takvim proizvodima, kao i od poslovnih odluka kompanija koje ih plasiraju. Hoće li i u kojoj meri neka nova hrana zaživeti na tržištu zavisi pre svega od toga da li će biti prihvaćena od strane potrošača", navode iz Ministarstva.
Kao primer navode čia semenke koje su danas dostupne u velikom broju prodavnica. S druge strane, iako je prvo odobrenje za hranu koja sadrži insekte dobijeno u junu 2021, prema dostupnim informacijama, nova hrana od insekata u Hrvatskoj je zasad dostupna samo preko nekoliko internet prodavnica iz drugih zemalja EU", zaključuju.
BONUS VIDEO:
(Večernji.hr/MONDO)
