Stiven Volš vodio je sasvim običan i spokojan život i nije ni sanjao o prevremenoj penziji. Odrastao je u Liju, u Velikom Mančesteru. Njegov otac je vozio kamion za prevoz uglja dok je njegova majka radila u tekstilnoj industriji. Svi oko njega su bili radnička klasa.
Ipak, kada je imao 57 godina, završio je u bolnici zbog krvarenja u želucu usled čira. Iako su ga doktori isprva otpisali, Volš je preživeo unutrašnje krvarenje, ali je morao neko vreme da leži u bolničkoj postelji. Kako to biva kod pacijenata, dok se oporavljao u krevetu, razmišljao je o svojoj budućnosti. Tada je prvi put razmišljao o prevremenoj penziji.
Nakon otpuštanja iz bolnice, dao je svojim poslovnim partnerima otkazni rok od tri godine. Radili su zajedno u kompaniji koja proizvodi elektroniku, a nakon što je ona zatvorena 1999. godine, pokrenuli su sopstveni biznis za obuke i konsultacija.
"Da, stvarno ću da se penzionišem"
Ali njegovi prijatelji mu nisu verovali. Zato što je bio je najveći radoholičar kojeg su poznavali, nisu mu verovali da će se zaista penzionisati. Ipak, posle tri godine, održao je svoju reč.
"Neću se penzionisati samo da bih se na 20 dana godišnje vratio i zaradio džeparac. Ovo je zaista to. Samo me pozovite ponovo na božićne zabave", rekao je Stiven Volš za The Guardian.
To je bilo pre devet godina. U početku je Volš radio "sve one projekte po kući" koje je ignorisao 20 godina. Ipak, posle nekog vremena, takav život mu je postao dosadan. Tada je posle mnogo godina pomislio u sebi: "Šta da radim sada?".
Kako je Volš jedan od onih ljudi koji bi želeli da ostanu mladi što je duže moguće, ali i da se druže što je više moguće, preselio se u penzionersku zajednicu. Tada je potpuno novi život počeo za Volša. Držao je predavanja sugrađanima o astronomiji, postao je aktivan u filmskom klubu i, ono što je najvažnije za njega, naučio je da stepuje.
"Penzionisanje je nekada imalo taj osećaj kraja života. Sada ne kačiš čizme o klin. U ovom slučaju, nabavljao sam nove, one u kojima mogu da stepujem.“
Iako je imao 62 godine kada se preselio u zajednicu penzionera, svima koji se nađu u njegovoj koži savetuje da ne čekaju da bude prekasno već da život uzmu u svoje ruke.
"Ovde je bilo samo 25 ljudi. Sada ih ima 200. Video sam kako raste zajednica i postao sam deo nje", rekao je Volš, razmišljajući o životu koji je sam sebi skrojio.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
