- Mleko i jaja ne bi trebalo da stoje u vratima frižidera, jer su tamo izloženiji temperaturnim promenama i brže gube svežinu. Bolje ih je držati na unutrašnjim policama, a jaja u originalnoj kartonskoj ambalaži.
- U vratima frižidera mogu da stoje kečap, senf, majonez, džemovi, kiseli krastavčići, voda i sokovi.
Kada slažemo namirnice u frižider, uglavnom razmišljamo o tome kako da što bolje iskoristimo prostor. Zato u pregrade na vratima stavljamo sve ono što nam je pri ruci, kao što su mleko, jaja, puter, razne sosove, sokove i druge proizvode koje često koristimo. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da vrata frižidera nisu podjednako hladna kao njegova unutrašnjost i da upravo zbog toga neke namirnice ne bi trebalo tu da čuvate.
Iako proizvođači frižidera često predviđaju posebne pregrade za jaja i flaše, to ne znači da su one najbolje mesto za sve namirnice. Vrata su deo uređaja koji je najviše izložen spoljašnjoj temperaturi. Svaki put kada ih otvorimo, topao vazduh ulazi u frižider, a temperatura u ovom delu se menja mnogo češće nego na unutrašnjim policama.
Mleko i jaja ne bi trebalo da stoje u vratima frižidera
Među namirnicama koje bi trebalo da premestite na unutrašnje police svakako su mleko i jaja. Obe namirnice zahtevaju pravilno čuvanje na niskoj temperaturi, a česte temperaturne promene mogu da utiču na njihovu svežinu i bezbednost.
Mleko je najbolje da držite na srednjoj ili donjoj polici, gde je temperatura stabilnija. Mnogi ga stavljaju u vrata jer im je tako lakše da ga izvade kada spremaju kafu ili doručak, ali upravo često otvaranje frižidera može da dovede do toga da mleko bude izloženo višim temperaturama. To može da ubrza njegovo kvarenje, naročito ako se frižider često otvara ili je prostorija topla.
Slična situacija je i sa jajima. Iako veliki broj frižidera ima posebne plastične držače za njih na vratima, preporuka je da se čuvaju na unutrašnjoj polici, u originalnoj kartonskoj ambalaži. Ona ih štiti od lomljenja, upijanja mirisa drugih namirnica i nepotrebnog izlaganja promenama temperature. Važno je i da se jaja ne peru pre odlaganja u frižider, jer se na taj način može da se ukloni njihova prirodna zaštitna površina.
A gde da stavite puter, sir i meso?
Nisu samo mleko i jaja namirnice kod kojih treba da vodite računa o mestu odlaganja. I drugi proizvodi zahtevaju određene uslove kako bi što duže ostali sveži. Puter može da se drži u vratima frižidera tokom kraćeg perioda, ali je za duže čuvanje bolje da odaberete hladniju unutrašnju policu. Tvrdi sirevi mogu da se čuvaju u odgovarajućoj ambalaži ili posudi na srednjoj polici, dok mekši sirevi zahtevaju posebno pažljivo čuvanje i poštovanje uputstava sa pakovanja.
Posebnu pažnju treba da obratite na sirovo meso i ribu. Njih je najbolje da držite na najnižoj polici frižidera, u dobro zatvorenim posudama, kako tečnost iz sirovih namirnica ne bi kapala na drugu hranu. Ovo je važno zbog sprečavanja unakrsne kontaminacije, odnosno prenošenja mikroorganizama sa jedne namirnice na drugu.
Voće i povrće uglavnom imaju svoje posebne fioke u donjem delu frižidera. One su osmišljene tako da pomognu u očuvanju odgovarajuće vlažnosti, što je važno da bi ove namirnice duže zadržale svežinu. Ipak, nije dobro da čuvate baš sve vrste voća i povrća zajedno, jer pojedine vrste, poput jabuka i banana, oslobađaju etilen koji može da ubrza sazrevanje drugih plodova.
Šta je onda najbolje da držite u vratima frižidera?
To ne znači da pregrade na vratima treba da ostanu prazne. One su sasvim dobre za namirnice koje su manje osetljive na temperaturne promene i koje se obično ne kvare tako brzo. Tu možete da držite kečap, senf, majonez, industrijske sosove, džemove, marmelade, kisele krastavčiće i druge proizvode u teglama, pod uslovom da na njihovoj deklaraciji piše da se nakon otvaranja čuvaju u frižideru. Flaširana voda i sokovi takođe mogu da zauzmu ove pregrade.
Ipak, treba imati na umu da ni svi sosovi nisu isti. Na primer, domaći prelivi, sveže pripremljeni umaci i proizvodi koji sadrže mlečne sastojke zahtevaju hladnije i stabilnije mesto. Zato je uvek najbolje da pročitate uputstvo na ambalaži.
Koliko zapravo treba da bude hladno u frižideru?
Još jedna česta greška u domaćinstvima jeste podešavanje previsoke temperature. Prema preporukama američke Uprave za hranu i lekove (FDA), frižider bi trebalo da održava temperaturu od četiri stepena Celzijusa ili nižu. Zamrzivač bi, sa druge strane, trebalo da bude podešen na minus 18 stepeni.
Ako niste sigurni koliko je zaista hladno u vašem frižideru, najjednostavnije rešenje je da nabavite poseban termometar za frižider. Podešavanje temperature samo na osnovu brojeva na regulatoru nije uvek pouzdano, jer stvarna temperatura može da se razlikuje od uređaja do uređaja. Važno je i da frižider ne bude pretrpan, jer vazduh mora slobodno da cirkuliše između namirnica. Takođe, ne bi trebalo da ostavljate kuvanu hranu dugo na sobnoj temperaturi, već je najbolje da je stavite u frižider u roku od dva sata od pripreme, u plitkim, zatvorenim posudama.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
