Bar jedan maloletnik dnevno udje u neki salon za tetoviranje ili pirsing. Beogradski saloni ovog tipa često ne zadovoljavaju ni osnovne sanitarne i zdravstvene uslove, a iz straha od inspekcije često menjaju lokacije, pa ih je nemoguće evidentirati. U Beogradu je registrovano 16 ovakvih salona, a pretpostavlja se da ih ima mnogo više, koji zbog lake i brze zarade, maloletnicima često ne traže ni odobrenje roditelja.
Bukvalno na svakom ćošku niču raznorazni, često samozvani saloni za pirsing i tetovažu, a ljudi koji u njima rade najčešće nemaju ni približno dovoljna medicinska znanja. Nemaju ni moralnih dilema da li maloletniku, koji nije dovoljno zreo da odlučuje o svojim postupcima, mogu da rade ozbiljne intervencije na telu. Važno je samo da mušterija ima novac. Ipak, ima i mnogo ozbiljnijih salona i primera.
"Svaka maloletna osoba, koja dodje kod nas, mora nam dati na uvid ličnu kartu, a ukoliko ima manje od 18 godina mora biti prisutan i jedan roditelj. Oni potpisuju izjavu pod krivičnom odgovornošću da su saglasni da se njihovo dete na odredjenom mestu tetovira i mora da se naglasi da li dete boluje od nečega", kaže za "Blic" Iris Dubajić, "bodi pirser“ u salonu "Sindjel“, i dodaje da su u salon svraćali čak i četrnaestogodišnjaci.
Član Gradskog veća zadužen za zdravstvo Vladan Šubarević kaže da je ova delatnost zakonom potpuno nepokrivena. Saloni za pirsing i tetovažu se mogu otvoriti kao i bilo koja druga radnja. Registruje se kod Agencije za privredne registre, a ima status kozmetičkog salona i svrstava se u grupu "frizerskih i drugih radnji“. Da bi se otvorio studio za tetoviranje i pirsing dovoljno je ispuniti, sanitarne, komunalne i, ukoliko se salon nalazi na značajnijoj lokaciji, turističke uslove.
Lekari upozoravaju da su "kućne radionice“ i neregistrovani saloni rizični i zbog mogućeg obolevanja od nekih opasnih zaraznih bolesti. Najčešće su zaraze hepatitisom C i HIV virusom.
Bukvalno na svakom ćošku niču raznorazni, često samozvani saloni za pirsing i tetovažu, a ljudi koji u njima rade najčešće nemaju ni približno dovoljna medicinska znanja. Nemaju ni moralnih dilema da li maloletniku, koji nije dovoljno zreo da odlučuje o svojim postupcima, mogu da rade ozbiljne intervencije na telu. Važno je samo da mušterija ima novac. Ipak, ima i mnogo ozbiljnijih salona i primera.
"Svaka maloletna osoba, koja dodje kod nas, mora nam dati na uvid ličnu kartu, a ukoliko ima manje od 18 godina mora biti prisutan i jedan roditelj. Oni potpisuju izjavu pod krivičnom odgovornošću da su saglasni da se njihovo dete na odredjenom mestu tetovira i mora da se naglasi da li dete boluje od nečega", kaže za "Blic" Iris Dubajić, "bodi pirser“ u salonu "Sindjel“, i dodaje da su u salon svraćali čak i četrnaestogodišnjaci.
Član Gradskog veća zadužen za zdravstvo Vladan Šubarević kaže da je ova delatnost zakonom potpuno nepokrivena. Saloni za pirsing i tetovažu se mogu otvoriti kao i bilo koja druga radnja. Registruje se kod Agencije za privredne registre, a ima status kozmetičkog salona i svrstava se u grupu "frizerskih i drugih radnji“. Da bi se otvorio studio za tetoviranje i pirsing dovoljno je ispuniti, sanitarne, komunalne i, ukoliko se salon nalazi na značajnijoj lokaciji, turističke uslove.
Lekari upozoravaju da su "kućne radionice“ i neregistrovani saloni rizični i zbog mogućeg obolevanja od nekih opasnih zaraznih bolesti. Najčešće su zaraze hepatitisom C i HIV virusom.
Samouki majstori
Pirsing i tetovaža postali su toliko popularni poslednjih godina medju beogradskim tinejdžerima, da se oni masovno, naročito leti, bacaju na ukrašavanje tela nerazmišljajući o posledicama. Uglavnom traže da je nešto "malo jeftinije“ i da se ne traži "komplikovana procedura“ pitanja roditelja za dozvolu. To koriste svakojake "zanatlije“.
"Mnogi 'bodi pirseri' i 'tatu majstori' materijal nabavljaju u zemlji. Oni koji tek otvaraju ovakve salone, nemaju dovoljno novca i za tetoviranje koriste tinte i mešaju ih. Neki upotrebljavaju i nesterilisane igle i alat. Treba da postoji precizan pravilnik o ovoj delatnosti, jer tetoviranje ili pirsing nije bubuljica, već opasan posao", kaže Snežana Dubajić, vlasnica "Sindjela“.
Psiholozi tvrde da se deca sve češće odlučuju na tetoviranje i pirsing zbog nedostatka identiteta i osećaja pripadnosti odredjenoj grupi.
"To jeste trend, ali i samopovredjivanje, što najviše i plaši, jer se radi o agresivnom i bolnom aktu. Adolescenti na taj način žele da pripadnu grupi 'istetoviranih', jer osećaju da ne pripadaju okolini i niko im se u dovoljnoj meri ne posvećuje. Na ovu pojavu utiče i društvo, koje im ništa ne nudi u budućnosti i deca nemaju nikakvu nadu da će se bilo šta promeniti", objašnjava dečji psiholog Gordana Nikolić i dodaje da je ovakav postupak adolescenata svojevrsni bunt.
(MONDO)
"Mnogi 'bodi pirseri' i 'tatu majstori' materijal nabavljaju u zemlji. Oni koji tek otvaraju ovakve salone, nemaju dovoljno novca i za tetoviranje koriste tinte i mešaju ih. Neki upotrebljavaju i nesterilisane igle i alat. Treba da postoji precizan pravilnik o ovoj delatnosti, jer tetoviranje ili pirsing nije bubuljica, već opasan posao", kaže Snežana Dubajić, vlasnica "Sindjela“.
Psiholozi tvrde da se deca sve češće odlučuju na tetoviranje i pirsing zbog nedostatka identiteta i osećaja pripadnosti odredjenoj grupi.
"To jeste trend, ali i samopovredjivanje, što najviše i plaši, jer se radi o agresivnom i bolnom aktu. Adolescenti na taj način žele da pripadnu grupi 'istetoviranih', jer osećaju da ne pripadaju okolini i niko im se u dovoljnoj meri ne posvećuje. Na ovu pojavu utiče i društvo, koje im ništa ne nudi u budućnosti i deca nemaju nikakvu nadu da će se bilo šta promeniti", objašnjava dečji psiholog Gordana Nikolić i dodaje da je ovakav postupak adolescenata svojevrsni bunt.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.