Dok je jednima "duša u nosu" kada potrče za autobusom, neki drugi mogu da trče i 42 kilometra bez pauze! Ovi prvi su svuda oko nas, zato smo rešili da se pozabavimo izdržljivijima - šta im je u nogama, ali i u glavi, da li je to neka naročita vrsta ljudi, da li, možda, i mi možemo da im se pridružimo?

"Beogradski maraton je iza nas, sledeći tek za godinu dana, ali ako želite da učestvujete, počnite već sada da se pripremate. Pre nego što istrčite vaš prvi maraton, počnite od učešća u trci zadovoljstva. Zatim postepeno poboljšavajte rezultat na pet kilometara. Tek kada tu postignete cilj koji ste sebi zadali, pređite na polumaraton, a sledeće godine, na primer, na maraton. Početni treninzi treba da budu kombinacija laganog hodanja i trčanja. Vremenom povećavajte minutažu trčanja, a smanjujte minutažu hodanja. Za početak je dovoljno da trenirate tri puta nedeljno", rekao nam je državni prvak u maratonu, atletičar koji je pretrčao mnogo kilometara širom sveta, Ivan Miškeljin.

I dok ga slušamo sedeći u udobnim foteljama MONDO redakcije, čini nam se da je to o čemu priča baš lako, već se vidimo kako utrčavamo u cilj, podižemo ruke iznad glave, telom "kidamo" zaustavnu traku...

"Nije to baš tako. Morate mnogo da radite, da se odreknete nekih stvari, da se posvetite sportu koji ste odabrali. Trčanje će vam promeniti i duh i telo", kaže Miškeljin i dodaje da se sigurno nećemo pokajati, bez obzira na to šta nas sve čeka pre "protrčavanja kroz cilj".

Krenimo od najtežeg - čega sve treba da se odreknemo?

"Ukoliko imate višak kilograma, morate da regulišete ishranu. U obrocima bi trebalo da dominiraju ugljeni hidrati jer oni daju energiju, proteini nešto manje. Jedite integralne paste i pirinač, musli, dnevno po dve, tri porcije povrća i voća. Sokovi samo ceđeni, nikako kupovni, a u svetu je trend kokosova voda koja sprečava da dehidrirate. Jedite tri sata pre treninga, a kada završite sa trčanjem prvo unesite tečnost, a onda hranu. Morate da smršate jer ćete onda biti brži, a i manje ćete opteretiti srce i zglobove. Svaki kilogram viška je kao da trčite sa punim rancem na leđima. Mnogi maratonci dodatno voze bicikl da bi skinuli kilažu."

U narodu se kaže da snaga na usta ulazi. "Što si tih, kao da nisi doručkovao"? Kako ćemo tako "ubledeli" da istrčimo do cilja?

"To je pogrešan način razmišljanja. Kad sam ja počinjao da treniram i kada sam naglo smršao, komšije su me zaustavljale i pitale da li sam bolestan, a ja sam se odlično osećao! Ono što svima savetujem je da se posavetuju sa stručnjacima, sa nutriocionistom, pre nego što počnu da sprovode neku dijetu ili izmene režim ishrane na koji su navikli. Nemojte ništa raditi na svoju ruku. Može da vam padne imunitet, da pogoršate krvnu sliku, pritisak, da vam opadne nivo gvožđa, a u tom slučaju ne možete više ni da trenirate. Ne žurite, najzdravije je gubiti po kilogram mesečno."

 Gde je u svemu tome alkohol, noćni izlasci, provod...?

"Ima i toga, ali retko. Čovek mora da bude najstroži prema sebi. Izmenjen režim ishrane, ali i života, mora da bude sastavni deo vas, a ne trenutni impuls. Naravo da možete povremeno da popijete alkohol, legnete kasno. I trkači, čak i oni najbolji, su takođe hedonisti, ali je njima i pobeda u maratonu sastavni deo uživanja u životu."

Pokušaćemo. Koliko nam vremenski treba da se pripremimo za prvi maraton ili polumaraton, i da li je bitno koliko imamo godina?

"Za polumaraton možete da se spremite i za dva, tri meseca. Naravno, zavisi od toga šta vam je cilj - rezultat ili samo da istrčite. Maloletnim osobama se ne preporučuju duge trke, neophodno je da imaju saglasnost roditelja za učešće u polumaratonu i maratonu. Za njih su krosevi, trka zadovoljstva. Deca i mladi treba da rade na brzini i tehnici. S druge strane, gornja granica ne postoji. Franjo Mihalić ima 94 godine i trčao je do skoro. Fenuša Singa, Britanac indijskog porekla, je u stotoj godini istrčao maraton, a počeo je da trenira u 89. godini života. Dakle, duge staze možete da trčite ceo život."

Sada ste nam zaista dali "vetar u leđa". Šta biste nam još rekli da nas ohrabrite da počnemo sa treninzima?

"Pre svega da je trčanje zdravo i da je čovek predodređen da se time bavi. Pračovek je dnevno prelazio oko 60 kilometara da bi preživeo - ulovio slabiju životinju i pobegao od jače. Tako je trčanje, zapravo, odgovor na opasnost. Jedan atletičar iz Afrike je rekao da gazela stalno trči da bi bila brža i od najbržeg lava, a lav da bi stigao gazelu. Dakle, trčanje je borba za opstanak. Mi danas ne moramo da trčimo da bismo pobegli od opasnih životinja, ali zato imamo holesterol, kancer, srčana oboljenja, stres... a sve to može da se umanji trčanjem. Tako je, ako bolje razmislite, trčanje i danas neka vrsta odgovora na opasnost koja nam preti od raznih bolesti koje nastaju zato što se ne krećemo dovoljno. Pokret može da zameni lekove, ali lekovi ne mogu da zamene pokret."

 Da li možemo da kažemo da je trčanje i jedan od najjeftinijih sportova?

"Naravno. Trebaju vam patike, šorts i majica, trenerka kada je hladno. Šuma se ne plaća, livada je, takođe, besplatna. Ni trener vam ne treba. Beograd ima odličan zeleni pojas, šume su u Miljakovcu, Košutnjaku, na Zvezdari, na Banjici, kej je dugačak, Tašmajdanski park je super, potrebna je samo volja."

Da li možemo da vežbamo i u zatvorenom prostoru, da trčimo na traci u teretani, kod kuće?

"Pravi maratonci se uvek spremaju napolju. Kada trčite na traci faza odraza je drugačija, vi trčite po gumi koja vas malo više odbija nego kada trčite napolju, zato ćete napolju biti sporiji, 10 sekundi slobodno možete da dodate. Traka vas na neki način gura da idete brže. Zato je dobro da barem jednom nedeljno trčite na betonskoj podlozi, da se noge naviknu. Ukoliko se ne spremate za maraton, već trčite samo radi rekreacije, izbegavajte beton, birajte travu i trim stazu, tako štedite zglobove i produžavate staž vaših ligamenata i mišića."

Šta ćemo kada pada kiša, kada je mnogo vruće ili duva vetar?

"Kada je hladno obucite šuškavac, kada je toplo trčite rano ujutru. Danas imate sportsku opremu adekvatnu svim vremenskim uslovima, koja zimi greje, leti hladi. Uvek se treba obući višeslojno, a patike morate menjati na 500 do 700 pretrčanih kilometara. Menjajte ih čak i kada spolja izlgedaju lepo, očuvano. Unutrašnja guma se istroši, deformiše, postaje tvrda, a to je opasno za kolena i zglobove. Leti pijte što više tečnosti - litar za sat treninga. Osim vode možete piti i napitke koji sadrže elektrolite, a ima ih u sportskim radnjama. Leti se trči rano, već u 5, 6 sati ujutru. Može i noću."

VideoAdidas Runnig Team

Šta vi kažete sebi kada imate krizu tokom trke, kada vam se čini da više ne možete dalje, da nemate dovoljno snage?

"Hajde, bre. Idemo! Dakle, magična reč za moj srpski inat je 'bre'. Neka svako nađe svoju reč ili misao koja će ga pogurati. Na polumaratonu kriza nastaje između 13 i 15 pretrčanih kilometara, u punom oko 35. kilometra. To je individualno. Zato morate da nađete nešto u sebi što će u tom trenutku stabilizovati vašu glavu i telo, pogurati vas da nastavite ka cilju."

 Jedan moj kolega je istrčao maraton da se ne bi obrukao pred devojkom. Da li znate za neke slične motivacione razloge?

"Neki su mi rekli da kada im je teško na stazi, zamisle kako se svađaju sa šefom na poslu. Neko zida kuću. Razmišljanje o teškim i komplikovanim poslovima nas u trenutku krize na stazi rasterećuju. Najbolje je kada trčite u grupi. Možete i da se 'zalepite' za nekog dobrog trkača, onog koji je približno spreman koliko i vi, tada glavu držite visoko, tako da vidite samo njegova stopala. Fokusirate se na kretanje tuđih nogu, ne razmišljate o svojim i kao da on trči za vas."

Šta je bitnije - snaga ili tehnika?

"I jedno i drugo. Trebalo bi trčati ekonomično, da ne pravite višak pokreta. Položaj tela je izuzetno bitan. Telo mora da bude pravo, grudi blago napred, ramena pozadi, kukovi prema napred, a tačka težišta na prednjoj trećini stopala, da prvi dodir sa podom uvek bude prvom trećinom stopala, zatim sredina, pa peta na kraju. Kada vas neko gleda sa strane, trebalo da bi da mu vaš pokret nogu izgleda kao točak, ne kao trougao. Kao kada okrećete pedale kada vozite bicikl."

Kako da znamo da li smo spremni za maraton ili polumaraton?

"Onaj ko može da istrči 15 kilometara može i 21, ko može 30, 32, može i 43, to je neki orijentir. Vreme koje vam je za to potrebno, nije bitno."