Svaka domaćica zna da sve namirnice treba temeljno oprati pre kuvanja kako bi im se uklonili patogeni, što posebno važi za voće i povrće koje je najverovatnije prskano. Po istom principu peremo i meso pre pripreme, jer ne možemo da znamo kroz koliko ruku je prošlo pre pakovanja, da li je dugo stajalo na polici pa su ga posećivali insekti.
Stručnjaci kažu da je tako pravimo veliku grešku.
Oni nedvosmisleno ističu da bez obzira na to kakvu vrstu mesa kupujemo i gde god da je kupiujemo nikada ne bi trebalo da ga peremo. U astpojanju da speremo bakterije iz mesa, ne samo da nam to ne polazi za rukom, već i "komplikujemo" situaciju.
Pranje mesa povećava aktivnost mikroorganizama i pomaže da se još više šire. Neke od bakterija koje se nalaze na mesu tokom pranja ne "padaju" u odvod sudopere, kao što obično mislimo. Zaprao, čvrsto se "kače" na posuđe, sudoperu ili radnu ploču da se ne mogu ukloniti ni nakon nekoliko pranja. A ta zaražena područja mogu naknadno da uzrokuju trovanje hranom. prouzrokovati ozbiljno trovanje hranom.
Ovo se posebno odnosi na piletinu, jer upravo jenajčešće podložna salmoneli. Kada se meso opere, kapljice vode koje sadrže salmonelu mogu da prelete do 1 metra. Inače, pored salmonele, mogu se naći i opasni mikroorganizmi koji uzrokuju bolest gastrointestinalnog trakta - kampilobakteriozu. Komplikacije koje ova bolest izaziva su krvarenje u crevima, zapaljenje trbušne maramice, pa čak i razvoj Gilen-Bareovog sindroma - opasne neurološke bolesti sa stopom smrtnosti do 5 odsto.
Molekularni sastav mesa se menja
Drugi razlog zbog kojeg se meso ne treba prati jeste to što kada to radite, a naročito vrućom vodom, razbijate molekularni sastav njegove površine. To dovodi do toga da se meso teško prži u tiganju, zapravo se više dinsta i gubi ukus i aromu i neće biti u mogućnosti da lepo porumeni.
Šta treba raditi?
Nakon kupovine, temeljno obrišite površinu mesa papirnim ubrusom i slobodno ga stavite u šerpu. Sve bakterije na površini mesa će uginuti tokom termičke obrade.
Inače, za različite vrste mesa temperatura termičke obrade. pri kojoj se bakterije uništavaju je nešto različita, na primer, za piletinu je 75–80° stepeni C, a za govedinu je dovoljna 60 stepeni C.