Profesor Tehnološkog fakulteta objasnio je za MONDO kako da vidimo razliku između pravih i lažnih proizvoda kada su u pitanju jaja, meso, mleko, jogurt...
Budućnost ka kojoj se ide kada se radi o hrani, jeste meso uzgojeno u laboratoriji, hrana proizvedena 3D štampačem ili uz pomoć mikroba. Sve veći broj svetskih prehrambenih kompanija smanjuje količinu mesa, šećera i mleka u svojim proizvodima i umesto nijh dodaje takozvane zdrave zamene.
Profesor dr Staniša Stojiljković, šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, otkrio je za MONDO zbog čega nam se paradajz promenio i nema isti ukus, šta znači kada je jaje belo umesto žuto i zašto je kajmak najbolji mlečni proizvod.
OVOGA IMA U MALINAMA, KUPINAMA, ŠLJIVAMA
Profesor Staniša Stojiljkovič kaže da postoje mnoge promene koje nam je doneo novi način života, a koje su dovele i do promene hrane.
"Neki od problema hrane koju jedemo danas, a koji nisu postojali ranije, jesu dodavanje boja, emulgatora i hormona rasta u proizvodnji. Oni su prisutni svuda, u malinama, kupinama, šljivama. Postoje zakonski ograničene vrednosti tih sastojaka koje smeju da se nađu na tezgama. I pored toga, činjenica je da se hrana zbog toga promenila i da nema isti ukus", kaže prof. Staniša Stojiljković.
Pravilnici su promenjeni i kada se radi o mesu, mlečnim proizvodima i pecivima, u kojem ima više fosfata koji remeti kalcijum, nego što ga ima u zašećerenim gaziranim pićima, tvrdi naš sagovornik. S druge strane, u sojinom brašnu nalaze se estrogeni i o tome takođe treba voditi računa,.
"KAJMAK ELITNI, NE ZNAM ŠTA BIH REKAO ZA JOGURT"
Mlečni proizvodi koji su komercijalni su se promenili, kada se gledaju sastojci i način pripreme, kaže naš sagovornik. Kajmak je najkvalitetniji, dok se u sireve stavljaju sastojci za dobijanje na masi. A kada je u pitanju jogurt...
"Sada se palmino ulje stavlja u sireve umesto mleka, da budu jeftiniji i da se poveća težina. Domaći kajmak je jedan od najkvalitetnijih proizvoda, gotovo elitnih. To je zbog buterne kiseline koja je dobra za crevnu floru i jača imuni sistem. Zato se ranije služio i maslac pre obroka. Nisam siguran šta bih rekao o kvalitetu današnjeg jogurta, ali mislim da je bolje da se pravi kefir", rekao je profesor.
ZDRAVE SU PIHTIJE, JAGNJETINA I ŽUTA JAJA
Ne treba biti protivnik tunjevine i sardine iz konzerve, samo to ne treba jesti previše često, objašnjava sagovornik MONDA. Postoji zabluda i o boji jaja, kao i kolagenu koji mnogi uzimaju kao suplement.
"Kvalitetna jaja se prepoznaju po mirisu i boji. Kada su puna antibiotika i holesterola, jaja nemaju žutu boju, već su bela, takozvana farmarska. Riba pastrmka i piletina često imaju puno hormona. Zdrava je zečetina, domaće jagnjeće i kozje meso. Od kostiju treba da se prave pihtije, a ne da se kolagen kupuje kao suplement i plaća", kaže profesor.
SORTA TREBA DA BUDE DOMAĆA, A NE DA DAJE VELIKI PRINOS
Dobra hrana ne mora da bude organski sertifikovana, ali treba da bude domaće sorte, kao što je jabuka šumatovka i pogačara.
"Paradajz koji kupujemo u radnjama može da stoji dugo i ne može da se pokvari, jer je đubrenje i prskanje drugačije, kao i i sama sorta. Veoma je teško pronaći domaću sortu i ona se prepoznaje isključivo po ukusu, nikako po izgledu. Ako je zasadite i uspe već sledeće godine, znači da je dobra. Na pijaci najbolje je probati i videti, kako se ne bi desilo i da kupite jabuke koje su izvađene iz hladnjače i nemaju ukus i miris. Sada se i kod krompira uzgajaju sorte koje daju velike prinose", objašnjava Stojiljković.
TREBA DA SE VRATE STARE VRSTE
Nauka je dobra jer na osnovu nje možemo utvrdimo recimo, način pripreme pasulja koji onda ne izazIva nadimanje. Nije potrebna nova vrsta povrća, već drugi način pripreme,otkriva profesor.
"Domaće vrste voća i povrća treba obnoviti, jer su nestale ili nisu dobro negovane. Treba da se vratimo dobrim pravilima koja su važila nekada za uzgoj, da se koristi ovčije i kravlje đubrivo, jer nije sve do mehanizacije. Kada krastavac brzo požuti, to je zato što se gaji sintetički, pod plastenicima ga čuvamo od suše i grada, ali to ima svoje mane. Mislim da ćemo u budućnosti sve više kupovati hranu iz svog okruženja, sve više ljudi će saditi i proizvoditi. Traženi u budućnosti će bitu šumski plodovi i mahunarke", zaključuje naš sagovornik.