Ana Petrović, magistar farmacije i nutricionista, otkriva kako da na prirodan način unesemo probiotike u organizam.
Svi znaju da probiotici pozitivno utiču na čitavo zdravlje i stanje organizma. Na sam pomen probiotika, njihovo dejstvo se vezuje na zaustavljanje dijareje, ali njihov uticaj na naše zdravlje je mnogo veći. O tome je u emisiji "Na prvom mestu" na K1 televiziji govorila Ana Petrović, magistar farmacije i nutricionista. Važno je da unosimo probiotike kojih ima u hrani, a evo u kojim namirnicima ih ima najviše:
"Ima probiotika u hrani. Kao što postoje u tabletama i kapsulama, tako preventivno treba koristiti probiotike iz hrane. Nalaze se u biljnoj hrani i mlečnim proizvodima. Ja se zalažem za to da se tokom dana koriste probiotici koji sadrže bifidobakterije i laktobakterije kojih ima u kiselom mleku, jogurtu, nemasnom mladom siru. Probiotika takođe ima u hrani koja sadrži celulozu, biljno vlakno, kao što su jabuke, pomorandže, rukola, zelena salata, brokoli, karfiol", rekla je Ana i dodala da je najvažnije kako je hrana termički obrađena.
"Jako je bitno kakav će biti način pipreme namirnica. Kada pričamo o probioticima, u našem gastrointestinalnom traktu postoji mikrobiota koja sadrži trilione mikroorganizama i u zavisnosti od toga šta jedemo, da li unosimo previše kofeina, jesmo li fizički aktivni ili ne, koliko spavamo ili radimo, na taj način hranimo našu mikrobiotu. Što su bakterije bolje, nama je bolji imunitet. Mi ne unosimo direktno probiotik iz povrća, ali na taj način hranimo mikrobiom koji radi za nas", objasnila je Ana.
Na pitanje koje su najčešće greške kada je priprema hrane u pitanju, nutricionista ističe da bi prženje trebalo što više da se izbegava.
"Mi smo narod koji tradicionalno sprema začinjenu i jaku hranu, masnu, prženu, slanu. Nikako nisam za prženje jer na taj način gubimo sve nutritivne sastojke, a ulje oksidiše na temperaturi preko 150 stepeni. Kako možemo da poboljšamo ukus hrane? Ako kuvamo neku supu, čorbu ili bilo koje kuvano jelo, možemo na kraju da dodamo krompir koji ćemo izrendati i na kraju možemo da dodamo biljne začine i natrijum. Kada to jelo skinemo sa grejnog tela, onda dodamo maslinovo ulje i ne zagrevamo hranu. To ulje sadrži omega 3 masne kiseline koje su jako bitne za naš mikrobiom", rekla je Ana i dodala:
"Ako unosimo raznovrsnu hranu, naravno da unosimo sve nutrijente. Ako se fokusiramo samo na jednu vrstu hrane i koristimo samo, primera radi, koštunjave plodove, onda ćemo uneti i zasićene masti. Ukupan dozvoljen unos zasićenih masti je samo 10 odsto na dan. Sve može da se unese ako je balansirano. To znači da badem koristimo sa namrinicama sa kojima će on najbolje da se svari. Nisam za to da se badem gricka između obroka, već da se badem koristi kao užina ili deo glavnog obroka", objasnila je.
Vegani i vegetarijanci treba da obrate pažnju na kombinovanje namirnica.
"Na primer, kod ljudi koji su vegani ili vegeterijanci, od oraha mogu da se naprave ćufte koje će biti u paradajz sosu i imaće energetsku vrednost kao da smo uzeli meso, ali ako uz to dodamo povrće koje mora da sadrži esencijalne aminokiseline. One su bitne da bismo nagradili protein. U tom slučaju, moramo da pomešamo pasulj i brokoli, karfiol, šargarepu. Ako neko jede sve, može da pojede dinstani brokoli sa komadima mesa, piletinu, junetinu, teletinu. Prilikom izbora mesa, moramo da vodimo računa da li neko ima zdravstvene probleme", rekla je Ana i dodala:
"Pečeno je u redu ako nije previše slano. Previše natrijuma kod nekih ljudi koji imaju kardiovaskularne probleme, može da dovede do hipertenzije. Važno je znati da nije za svakoga svaka namirnica zdrava. Šargarepa u zdravom obliku ima 35 glikemijski indeks, ali kada se kuva, kao i cvekla, ima 75. To ne znači da neko ko ima dijabetes, ne treba nikad da koristi šargarepu, ali treba da je koristi uz drugu namirnicu sa nižim glikemijskim indeksom", objasnila je Ana Petrović.
(MONDO)