Da li je zdravija ishrana sa mesom ili bez njega? Večita dilema!
Kako bi svet izgledao bez mesa? Naučnici holandske Agencije za životnu sredinu zaključili su da kada bi svi na svetu sutra prestali da jedu meso, do 2050. godine emisija štetnih gasova bi se smanjila za 20 odsto. Šta dobijamo, a šta gubimo konzumiranjem mesa, objasnili su Milan Nikolić, nutricionista i vegan i Svetlana Stanišić, profesorka fizičke hemije.
"Ja sam više od 20 godina vegan. Nekada su za sve ljude govorili da su vegeterijanci, a kasnije se pojavila podela na vegane i vegeterijance. Usko gledano, vegeterijanci koriste i mlečne proizvode, dok su vegani isključivo na biljnoj ishrani, a sada su se pojavili i sirovi vegani, dodatno se koriste netermički obrađene namirnice", objasnio je nutricionista ključnu razliku izmkeđu vegetrijanaca i vegana.
Profesorka Svetlana Stanišić smatra da štetni gasovi dolaze i od biljki.
"Smanjila bi se emisija štetnih gasova, ali nisu problem gasovi koje mi emitujemo korišćenjem hrane, bilo biljne ili životinjske. Na kraju krajeva, i veganstvo takođe uzrokuje emisiju gasova. Na primer, polje pirinča je jedno od najvećih izvora metana. Problem su fosilna goriva koje mi iskopavamo, koja su ispod zemlje i time uvodimo novi ugljenik u atmosferu, što ne radimo ako jedemo kravlje meso. Prema tome, nisu ekološki efekti veganstva potpuno jasna u tom smislu da možemo da kažemo da bi to spasilo svet ili značajno usporilo klimatske promene", rekla je prof. Stanišić i dodala:
"Što se tiče Srbije i sirove hrane, postoji razlika između vegeterijanstva, veganstva i sirovog veganstva. Razlike su velike. Ljudi koji su vegeterijanci, oni mogu da se hrane vrlo raznovrsno. Poluvegeterijanci jedu pileće meso i ribu, to je tako po naučnoj literaturi. Što restriktivnija ishrana, to manji unos nutrijenata. Ako isključimo termičku obradu, onda dolazimo do toga da se smanjuju iskoristljivosti. Termičkom obradom se neutrališu prirodni toksini koji se nalaze u žitaricama i mahunarkama. Mislim da su restriktivniji režimi opasni", rekla je dr Stanišić sa kojom se Milan Nikolić ne slaže.
"Nigde nećete videti da vegeterijanci jedu pileće meso. Poluvegeterijanci ne postoje, onda bismo svi bili poluljudi i jeli bismo polujabuku ili polupile. Naravno da nije za svakoga. Za decu jeste, naš najbolji sportista je na biljnoj ishrani. Počeo je 2017. godine i tada je počeo njegov nagli uspeh. Ja pratim njegovu ishranu. Najveća emisija gasova se proizvodi u velikim farmama životinja, a najveći problemi se javljaju u zdravlju. Najjeftinije je jesti biljnu, prirodnu hranu", objasnio je nutricionista koji je nakon posta postao vegan.
"Ja potičem iz porodice koja preterano jede meso. Hteo sam da probam, svima preporučujem post. Ljudi koji najduže žive, jedu samo jednom mesečno meso. Eskimi žive u proseku 30 godina, jer jedu samo meso, ne postoje biljke. To treba reći. Naučnici su se složili da je najvažniji aspekt za dugovečnost ishrana", istakao je nutricionista.
Emisija "150 minuta" sprovela je anketu na ulicama Beograda i rezultati su pokazali da muškarci uglavnom ne mogu bez mesa, dok žene mogu da zamisle život bez njega. Profesorka Stanišić je objasnila da profesionalni sportisti i oni koji to nisu, ne mogu da se porede.
"Muškarci kraće žive, to nema veze sa mesom. Što se tiče sportista i ishrane, možemo da kažemo da ima dosta bodibildera koji preporučuju vegansku ishranu. Međutim, hormoni dosta utiču na to kako se koriste materije. Vi ne možete da poredite profesionalnog sportistu koji prima hormon rasta sa osobom koja to ne prima. Svi profesionalni sportisti uzimaju dnevno po 30 suplemenata.Dakle, to nije isto sa čovekom koji ne vežba i sedi ispred TV-a", rekla je Svetlana Stanišić.
Dok profesorka tvrdi da kancerogenost mesa zavisi od toga da li je prerađeno ili nije, nutricionista ističe da svako meso jeste kancerogeno.
"Što se tiče mesa, bilo je studija koje su govorile o kancerogenosti mesa. Tu postoji razlika između toga li je nešto prerađeno ili nije. Imate mesne prerađevine kao što su kobasice, salame, suhomesnati proizvodi, a druga stvar je da jedete kuvano juneće meso koje koristimo vekovima. Pokazano je da je uticalo na razvoj mozga kod ljudi. Čips je kancerogen, ali krompir nije. Prerada je ključna", rekla je prof. Stanišić, a Nikolić se nadovezao:
"Svako meso je kancerogeno. Isto važi za biljnu ishranu, da li je prerađeno nešto ili nije. Meso je zamenjeno mahunarkama. To nisu naše mahunarke, one su iz Južne Amerike, ali bob je naša mahunarka. To se tradicionalno jelo kod nas. Drugo, semenke bundeve imaju 30 grama proteina. To je dva puta veći sadržaj proteina nego bilo koje meso. Sve aminokiseline su zastupljene u optimalnom obliku. Imamo mnogo bolji sadržaj proteina", rekao je nutricionista.
(MONDO)