- Mnogi radije šalju poruke nego što zovu telefonom, jer im dopisivanje daje više kontrole, vremena za razmišljanje i manje pritiska da odmah odgovore.
- Izbegavanje poziva može da bude povezano i sa neizvesnošću, povučenošću ili socijalnom anksioznošću, ali i sa navikom da se komunikacija vodi preko poruka.
Nekada je telefonski poziv bio najjednostavniji način da sa nekim razgovaramo, ali danas mnogi radije biraju poruke, čak i kada bi telefonom sve mogli da završe za nekoliko minuta. Ako vam se dešava da vidite nečije ime na ekranu, pustite da telefon zvoni i odmah razmišljate kako ćete da odgovorite porukom, možda ste deo sve brojnije grupe ljudi kojima telefonski razgovori jednostavno ne prijaju.
Iako se na prvi pogled čini kao sitnica, ova navika može da bude povezana sa načinom na koji komuniciramo, doživljavamo društvene situacije i upravljamo sopstvenim vremenom. To, naravno, ne znači da postoji jedna osobina koja je zajednička svima koji izbegavaju pozive, ali psiholozi ukazuju na nekoliko mogućih objašnjenja.
1. Više vole da imaju kontrolu nad razgovorom
Jedna od glavnih prednosti dopisivanja jeste mogućnost da zastanemo, razmislimo i pažljivo formulišemo odgovor. Kada razgovaramo telefonom, očekuje se da reagujemo odmah, bez mnogo vremena za razmišljanje.
Ljudima koji vole da unapred organizuju svoje misli takva spontanost može da bude neprijatna. Poruke im pružaju osećaj kontrole, jer mogu da odgovore kada su spremni, pročitaju šta su napisali i izbegnu nesporazume koji ponekad nastaju u razgovoru uživo ili telefonom.
2. Ne prija im neizvesnost
Kada zazvoni telefon, često ne znamo šta nas čeka sa druge strane. Da li je u pitanju nešto hitno, neprijatna vest, dug razgovor ili samo kratko pitanje? Upravo ta neizvesnost kod nekih ljudi izaziva nelagodnost.
Za razliku od poruke, koja nam daje bar osnovnu predstavu o tome zbog čega nas neko kontaktira, telefonski poziv zahteva trenutnu reakciju. Osobe kojima je važno da znaju šta ih očekuje mogu zato češće da biraju pisanu komunikaciju.
3. Ne vole pritisak da moraju odmah da odgovore
Neki ljudi jednostavno ne vole osećaj da moraju da budu dostupni u svakom trenutku. Telefonski poziv prekida ono što trenutno rade i podrazumeva da odmah posvete pažnju osobi koja ih zove.
Dopisivanje im ostavlja više prostora da sami odrede kada će da odgovore. To ne mora da znači da su nezainteresovani za druge ljude ili da ne žele komunikaciju, već da im više odgovara kada sami biraju trenutak za razgovor.
4. Mogu da budu povučeniji ili skloni socijalnoj anksioznosti
Za pojedine osobe telefonski razgovori predstavljaju izvor stresa. Brinu da će nešto pogrešno da kažu, da će da nastane neprijatna tišina ili da neće znati kako da nastave razgovor.
Ovakva nelagodnost može da bude izraženija kod ljudi koji imaju socijalnu anksioznost, ali je važno da se napravi razlika između povremenog izbegavanja poziva i ozbiljnijih teškoća u socijalnim situacijama. To što neko ne voli da razgovara telefonom samo po sebi ne znači da ima anksiozni poremećaj.
5. Više vole da razmisle pre nego što nešto kažu
Osobe koje pažljivo biraju reči često se bolje snalaze u pisanoj komunikaciji. Kada šalju poruku, imaju vremena da razmisle o tome kako će nešto da zvuči i da li su dovoljno jasno preneli ono što žele.
Telefonski razgovori ne ostavljaju mnogo prostora za takvo uređivanje misli. Zbog toga nekima dopisivanje deluje prirodnije, naročito kada je reč o važnim, emotivnim ili neprijatnim temama.
6. Jednostavno su se navikli na drugačiji način komunikacije
Ne treba da se zanemari ni uticaj savremenih navika. Poruke, glasovne poruke i društvene mreže postali su svakodnevni način održavanja kontakta, pa mnogi više nemaju potrebu da obavljaju telefonske razgovore kao ranije.
Posebno kod mlađih generacija, telefonski poziv ponekad može da deluje kao nepotreban prekid, dok se kratka poruka doživljava kao praktičniji način komunikacije. To ne mora da govori ništa posebno o njihovoj ličnosti, jer možda su samo navikli na drugačiji oblik razgovora.
Sasvim je normalno da neko više voli poruke i da mu telefonski razgovori nisu omiljeni način komunikacije. Problem može da nastane tek kada strah od poziva postane toliko izražen da osoba izbegava važne razgovore, poslovne obaveze, zakazivanje pregleda ili kontakt sa bliskim ljudima. Zato nije najvažnije da li neko više voli telefon ili poruke, već da li taj izbor dolazi iz lične preferencije ili iz straha koji počinje da ograničava svakodnevni život.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)