Šta, kada i koliko treba da jedete ako želite da doživite 100.

Ishrana je, pored genetike, jedan od faktora koji najviše odlučuje životni vek ljudi – tako barem tvrdi biohemičar profesor Valter Longo, koji je osmislio dijetu dugovečnosti. U svojoj istoimenoj knjizi profesor Longo je opisao nekoliko jednostavnih promena u ishrani koje mogu da vam pomognu da budete zdraviji i da živite duže.

Longo smatra da nije dobro deliti namirnice na dobre i loše ugljene hidrate ili dobre i loše masti, već kaže da se treba fokusirati na vrstu i količinu. Na primer, savetuje da maksimalno smanjite unos loših masti i šećera, a da maksimalno povećate unos zdravih masti i složenih ugljenih hidrata.

Kada je reč o tome koliko obroka treba jesti, profesor Longo savetuje dva do tri obroka i zdravu, hranljivu užinu i dodaje da nema dokaza da duže žive oni koji jedu češće.

Ono što nikako ne savetuje je preskakanje doručka, jer se to povezuje sa većim rizikom od različitih bolesti. Takođe, smatra da je dobro da između večere i doručka sutradan prođe barem 12 sati i da ne bi trebalo da jedete tri do četiri sata pre spavanja.

Profesor Longo tvrdi i da je dobro da jednom do dva puta godišnje – ako niste neuhranjeni ili bolesni – po pet dana unosite 800 do 1.000 kalorija dnevno, kako bi se organizam malo pročistio.

"To je dovoljno da telo pomisli da je u stanju izgladnjivanja i da počne da regeneriše unutrašnjost ćelija i da zamenjuje oštećene ćelije", kaže profesor Longo.