U KCS do sada urađene 142 transplantacije koštane srži - fali nam donora

Za dve godine rada u Odeljenju za transplantaciju koštane srži Kliničkog centra Srbije urađene su 142 transplantacije, od toga 55 autolognih, gde je pacijent bio sam sebi donor matičnih ćelija. Za ostale pacijente donori su bili srodnici - braća ili sestre, roditelji ili su matične ćelije dobili od nesrodnog davaoca iz Nacionalnog registra matičnih ćelija ili međunarodnog registra.

Radu Đoriću iz Kraljeva transplantiorana je koštana srž 31. oktobra, donor je pronađen preko međunarodnog registra - matične ćelije stigle su iz Nemačke. Najgori period ostao je iza njega, ukoliko rezultati budu dobri, naredne nedelje ide kući.

Rade za Tanjug kaže da su prvi znaci bolesti počeli da se javljaju u februaru ove godine. Počeo je da se zamara, bukvalno nije mogao deset koraka da napravi. Počele su usne da mu pucaju i krvare, a rane nisu mogle da zarastu. Već iz osnovnih laboratijskih analiza videlo se da ima ozbiljan zdravstveni problem, imao je samo dva trombocita. Usledila je dijagnoza podmukle, zloćudne bolesti - akutna leukemija.

Započeto je lečenje na Klinici za hematoloiju KCS. Prethodnih meseci u ciklusima primao je hemioterapiju, zatim zračenje u Kragujevcu, a onda je usledio poziv sa Odeljenja za transplantaciju da je pronađen podudarni donor matičnih ćelija u inostranstvu.

Verovatnoća da se pronađe donor matičnih ćelija U Srbiji je mala jer u Nacionalnom registru postoji samo oko 8.000 potencijalnih donora, što je malo u odnosu na broj stanovnika (oko sedam miliona). Srbija je od 2012. godine deo međunarodnog registra dobrovoljnih davalaca koštane srži sa 35 miliona potencijalnih donora.

Doktorka Irena Đunić pojašnjava da se na pretragu međunarodnog registra čeka oko mesec i po do dva meseca. Pacijent se za transplantaciju priprema tako što se uključi jaka hemioterapija, a zatim se u pravom trenutku intravenski ubrizgaju matične ćelije donora. Pacijent mora biti u strogoj izolaciji u sterilnoj prostoriji.

"Leukemija je bolest matičnih ćelija. Terapijom smanjimo matične ćelije pacijenta, a zatim im transplantiramo matične ćelije donora. Zapravo, zamenili smo bolesnu ćeliju zdravom. Pacijentu i donoru ne moraju da se podudaraju krvne grupe", pojasnila je ona.

Matične ćelije za lečenje pacijenata iz Srbije najčešće stižu iz Nemačke, ali potencijalni donori su iz celog sveta. Od zemalja u okruženju najveći registar donora maričnih ćelija ima Hrvatska, preko 55.000 potencijalnih donora na 3,5 miliona stanovnika. Srbija ima duplo više stanovnika i 8.000 potencijalnih donora.

Profesorka Todorović Balint kaže da se mora raditi na podizanju svesti kod ljudi o značaju davanja matičnih ćelija hematopoeze.

Za razliku od transplantacije drugih organa gde je donor preminula osoba, kod matičnih ćelija donor može biti svaka zdrava, punoletna osoba iz registra.Matične ćelije se uzimaju od donora kao trombociti kod dobrovoljnih davalaca krvi.

"Treba razvijati svest kod ljudi o značaju dobrovoljnog davanja matičnih ćelija. Možda je to za nas malo, ali za nekog kome ste podudarni vi darujete zapravo život", naglasila je ona.

Prof. Todorović Balint posebno je ponosna na svoj tim lekara, medicinskih sestara i tehničara. Transplantacije rade tri lekara - prof. Todorović Balint, aš dr Irena Đunić, dr Mihailo Smiljanić. Lečenje nije samo transplantacija, briga o pacijentu pre i posle intervencije od ogromnog je značaja, a za to je zadužen tim od 16 medicinskih sestara i tehničara predvođen glavnom sestrom Tanjom Vučković.

Spremni su uvek da pomognu pacijentu, ne samo požrtvovanim radom i zdravstvenom negom, već i da daju matične ćelije i budu donori. Imena nekih od njih već su u registru dobrovoljnih davalaca.

Centar za transplantaciju koštane srži u KCS otvoren je pre dve godine, a za kompletno opremanje odeljenja najsavremenijom opremom Ministarstvo zdravlja i KCS su uložili više od 90 miliona dinara.