Sklonost mnogih ljudi ka povećanom konzumiranju soli moguće je objasniti sposobnošću te supstance da popravlja raspoloženje, tvrde naučnici Univerziteta Ajova (SAD).
Tim naučnika pod rukovodstvom psihologa Kim Džonson je u eksperimentima sa pacovima utvrdio da životinje, iz čije je ishrane izbačena so, izbegavaju aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo.
Autori istraživanja njihovo ponašanje nisu dijagnostikovali kao "pravu" depresiju, ali su ukazali da je gubitak zadovoljstva pri upražnavanju ranije prijatnih aktivnosti jedna od najvažnijih karakteristika tog poremećaja.
Pretpostavka da so može da bude prirodno sredstvo za postizanje boljeg raspoloženja može da razjasni nedoumice zbog čega su pojedinci skloni da je preterano koriste, iako znaju da ona izaziva povećani krvni pritisak i druge zdravstvene probleme.
Najnovija istraživanja pokazuju da je prosečna potrošnja soli u svetu 10 grama dnevno po osobi, dok lekari preporučuju najviše četiri grama.
Potrošnja soli je počela da raste pre oko 4.000 godina, kada su primećena njena svojstva konzerviranja. Povećani sadržaj soli je danas karakterističan u mnogim proizvodima.
Istraživanja naučnika iz Ajove pokazuje da so može da ima ulogu narkotika, pošto je jedan od znakova narkotičke zavisnosti težnja za konzumiranjem određene supstance, uprkos saznanju o njenoj štetnosti.
Eksperimenti Džonsonove su pokazali da se aktivnost mozga pacova, koji su koristili narkotike ili so, menjala na sličan način, prenela je ruska agencija RIA Novosti.
(Tanjug)
Tim naučnika pod rukovodstvom psihologa Kim Džonson je u eksperimentima sa pacovima utvrdio da životinje, iz čije je ishrane izbačena so, izbegavaju aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo.
Autori istraživanja njihovo ponašanje nisu dijagnostikovali kao "pravu" depresiju, ali su ukazali da je gubitak zadovoljstva pri upražnavanju ranije prijatnih aktivnosti jedna od najvažnijih karakteristika tog poremećaja.
Pretpostavka da so može da bude prirodno sredstvo za postizanje boljeg raspoloženja može da razjasni nedoumice zbog čega su pojedinci skloni da je preterano koriste, iako znaju da ona izaziva povećani krvni pritisak i druge zdravstvene probleme.
Najnovija istraživanja pokazuju da je prosečna potrošnja soli u svetu 10 grama dnevno po osobi, dok lekari preporučuju najviše četiri grama.
Potrošnja soli je počela da raste pre oko 4.000 godina, kada su primećena njena svojstva konzerviranja. Povećani sadržaj soli je danas karakterističan u mnogim proizvodima.
Istraživanja naučnika iz Ajove pokazuje da so može da ima ulogu narkotika, pošto je jedan od znakova narkotičke zavisnosti težnja za konzumiranjem određene supstance, uprkos saznanju o njenoj štetnosti.
Eksperimenti Džonsonove su pokazali da se aktivnost mozga pacova, koji su koristili narkotike ili so, menjala na sličan način, prenela je ruska agencija RIA Novosti.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.