5 REŠENJA ZA NEPRIJATNO STANJE: Četiri "leka iz prirode" i medicinski tretman koji otklanja problem prekomernog znojenja

Botoks kao lek

Medicinski tretman koji je odobren, i uvršten u protokole lečenja hiperhidroze je tretman botoksom.

"Botoks prekida prenošenje nervnog impulsa sa nervnog vlakna na znojnu žlezdu. Ovaj tretman najefikasniji je u primeni pod pazusima, i pacijenti koji pate od hiperhidroze i jednom probaju botoks, uvek se vraćaju. Mana botoksa je što traje relativno kratko, šest meseci, a zatim se postepeno ponovo javlja znojenje. Pacijenti onda obično procene koji je to period godine kad im najviše treba, pa onda stavljaju jedanput godišnje, da pokriju taj period. Ali, zaista, ko je jednom probao, uvek se vraća na ovaj tretman", objašnjava dr Cvejić.

Tretman botoksom se radi ubrizgavanjem botoksa iglicom, u regiji pazuha.

"Sam tretman više je neprijatan nego što je posebno bolan, a ukoliko pacijent ima niži prag tolerancije na bol, može se pre tretmana staviti i lokalni anestetik u vidu kreme. Čitava regija pokrije se 'bockanjem', na po santimetar idu ubodi, radi se vrlo površno, i gleda se da se ravnomerno pokrije cela površina.

Posledica nema, osoba može odmah da se vrati na posao, ne postoji nikakva reakcija na koži, a eventualno može da se stavi led, neposredno nakon tretmana, ukoliko pacijent oseća neprijatnost.

Botoks će onda da uhvati ta nervna vlakna, i znojenje prestaje za nekih sedam dana. Ipak, pacijentima napominjemo da ovaj tretman zaustavlja prekomerno znojenje, ali u situacijama kad se svi uobičajeno znojimo, recimo kad trčimo ili vežbamo, znojiće se i oni, samo što će to znojenje biti normalno, uobičajeno.

Mana botoksa je što će on početi da popušta, posle šest meseci otprilike, u nekim ređim slučajevima, to bude i kraće, ali najveći broj pacijenata uspeva da jednim tretmanom godišnje prekomerno znojenje drži pod kontrolom", kaže dr Cvejić.

Neželjenih efekata praktično nema, jer se botoks u lečenju hiperhidroze stavlja sasvim plitko, u površinski sloj kože, mnogo pliće nego kad se njime tretiraju bore na licu, na primer. Ipak, jako je važno da se tretman botoksom radi kod lekara, i mora da ga radi dermatolog, jer je način aplikacije vrlo bitan.

"Ograničenja u korišćenju praktično ne postoje, iako uspešnost lečenja zavisi od konkretnog slučaja. U svakom tretmanu vodi se računa da se pokrije cela regija u kojoj su smeštene znojne žlezde, da to bude ravnomerno", objašnjava dr Cvejić.

Ipak, za lečenje hiperhidroze na dlanovima i tabanima, botoks nije toliko efikasan jer ta regija ne može sasvim da se pokrije pošto su znojne žlezde drugačije raspoređene. Efikasnost je tu do 30%, i pacijenti se retko odluče da tretman ponove na ovim regijama, kaže dermatolog.

"Drugi tretman izbora, koji se češće primenjuje za hiperhidrozu na dlanovima i tabanima je jontoforeza. Tu se radi o menjaju polariteta jona uz pomoć baterije sa niskom strujom, čime se privremeno smanjuje aktivnost znojne žlezde. Radi se posebnim aparatima, a proces se izvodi tako što se deo tela koji se tretira, u ovom slučaju dlanovi ili tabani stave u posudu sa vodom koja je deo posebnog aparata za jontoforezu. Blaga struja zatim se sprovodi do delova tela potopljenih u vodu. Tretmani se ponavljaju u serijama, a i ova metoda takođe deluje neko vreme, a zatim se ponavlja", kaže dr Cvejić iz specijalističke ordinacije "Dermatim".

Pacijentima koji pate od hiperhidroze kao krajnji izbor na raspolaganju je i hirurška intervencija, presecanje nervnih vlakana. U pitanju je nepovratna procedura, kod koje se kasnije kao neželjeni efekat može javiti preterana suvoća kože, ponekad i u meri koja zahteva dermatološko lečenje zbog stvaranja ekcema.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.