Nedavna istraživanja ukazuju i na to da muškarci koji daju krv dva-tri puta godišnje smanjuju rizik od srčanog udara za više od 50 odsto, kao i žene u menopauzi.
Veliki broj istraživanja je ukazao i na smanjenu učestalost nekih vrsta malignih bolesti kod davalaca krvi.
"Postoje i podaci koji pokazuju da se davaoci krvi brže i lakše oporavljaju ako su izloženi iznenadnom gubitku krvi, recimo u saobraćajnoj nesreći ili tokom operacije, jer se organizam već susreo sa naglim gubitkom određene količine krvi", kaže za "Blic" dr sc. med. Nataša Vavić, pomoćnik direktora Instituta za transfuziju krvi
Pored toga što davalac ima zdravstvene blagodeti od davanja krvi, dobija i besplatan pregled.
"Svaka zdrava odrasla osoba od 18 do 65 godina može da bude davalac krvi kada se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju niti osobu kojoj bi se ta krv dala", kaže Nataša Vavić.
Potencijalni davalac mora da prođe lekarski pregled da bi se utvrdilo zdravstveno stanje i krvna slika.
Sem pomenutog lekarskog pregleda i orijentacione krvne slike, pri svakom davanju krvi, za svaku jedinicu krvi vrše se sledeće analize: određivanje krvne grupe u ABO i Rh (D) sistemu, ispitivanje prisustva iregularnih antitela, izvođenje testova kojima se proverava prisustvo markera bolesti koje se mogu preneti i putem krvi (hepatitis B, C, sida, sifilis).
Što se samog davanja krvi tiče, ono je potpuno bezbedno, jer svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za normalno funkcionisanje, rad, učenje i druge aktivnosti. Količina darovane jedinice krvi predstavlja samo deo rezerve krvi (oko 10 odsto) koja ne može da ugrozi zdravlje niti umanji sposobnost za normalne životne aktivnosti davaoca.
Za 48 sati se nadoknadi plazma, leukociti za par sati u toku dana, za tri do pet dana trombociti, za četiri nedelje eritrociti, a za oko osam nedelja i sadržaj gvožđa u eritrocitima.
Muškarci mogu da daju krv svaka tri meseca, a žene svaka četiri meseca.
Davanje krvi predstavlja čin dobre volje i građanske solidarnosti. Principi na kojima se zasniva davanje krvi u našoj zemlji, ali i u većini razvijenih zemalja u Evropi i svetu, a koje promovišu Svetska zdravstvena organizacija i Savet Evrope, jesu dobrovoljnost, anonimnost, redovnost i nenagrađenost.
(MONDO)
Veliki broj istraživanja je ukazao i na smanjenu učestalost nekih vrsta malignih bolesti kod davalaca krvi.
"Postoje i podaci koji pokazuju da se davaoci krvi brže i lakše oporavljaju ako su izloženi iznenadnom gubitku krvi, recimo u saobraćajnoj nesreći ili tokom operacije, jer se organizam već susreo sa naglim gubitkom određene količine krvi", kaže za "Blic" dr sc. med. Nataša Vavić, pomoćnik direktora Instituta za transfuziju krvi
Pored toga što davalac ima zdravstvene blagodeti od davanja krvi, dobija i besplatan pregled.
"Svaka zdrava odrasla osoba od 18 do 65 godina može da bude davalac krvi kada se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju niti osobu kojoj bi se ta krv dala", kaže Nataša Vavić.
Potencijalni davalac mora da prođe lekarski pregled da bi se utvrdilo zdravstveno stanje i krvna slika.
Sem pomenutog lekarskog pregleda i orijentacione krvne slike, pri svakom davanju krvi, za svaku jedinicu krvi vrše se sledeće analize: određivanje krvne grupe u ABO i Rh (D) sistemu, ispitivanje prisustva iregularnih antitela, izvođenje testova kojima se proverava prisustvo markera bolesti koje se mogu preneti i putem krvi (hepatitis B, C, sida, sifilis).
Što se samog davanja krvi tiče, ono je potpuno bezbedno, jer svaka zdrava osoba ima rezervu krvi koja nije neophodna za normalno funkcionisanje, rad, učenje i druge aktivnosti. Količina darovane jedinice krvi predstavlja samo deo rezerve krvi (oko 10 odsto) koja ne može da ugrozi zdravlje niti umanji sposobnost za normalne životne aktivnosti davaoca.
Za 48 sati se nadoknadi plazma, leukociti za par sati u toku dana, za tri do pet dana trombociti, za četiri nedelje eritrociti, a za oko osam nedelja i sadržaj gvožđa u eritrocitima.
Muškarci mogu da daju krv svaka tri meseca, a žene svaka četiri meseca.
Davanje krvi predstavlja čin dobre volje i građanske solidarnosti. Principi na kojima se zasniva davanje krvi u našoj zemlji, ali i u većini razvijenih zemalja u Evropi i svetu, a koje promovišu Svetska zdravstvena organizacija i Savet Evrope, jesu dobrovoljnost, anonimnost, redovnost i nenagrađenost.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.