Osim što je donet novi zakon kojim se konkretnije uređuje oblast transplantacije organa, u Srbiji se povećao se i broj kadaveričnih transplantacija, što u velikoj meri može biti pokazatelj da je situacija dosta bolja, rekao je načelnik Centra za transplantaciju bubrega na Urološkoj klinici u Beogradu dr Drago Milutinović.
On je kazao da je situacija u toj klinici ove godine bolja nego prethodne i da se očekuje da će tokom ove godine biti obavljeno oko 100 transplatacija bubrega - duplo više nego prethodnih godina.
Do sada je bila problematična donacija sa kadavera (mrtve osobe), rekao je dr Milutinović, podsetivši da je dve trećine transplantacija obavljano sa živog davaoca, a samo trećina sa kadavera.
"Sada je situacija obrnuta i već je obavljeno dvadesetak kadaveričnih i tri transplantacija organa sa živih donora", kazao je dr Milutinović.
On je istakao da je promocija dobrovoljnog zaveštanja organa veoma korisna i da bi stalno trebalo podsticati stanovništvo da to čini, navodeći da je potrebno da bar dva miliona građana zavešta svoje organe da bi se uopšte došlo u situaciju da se nečiji organ upotrebi za lečenje druge osobe.
Prema njegovim rečima, liste čekanja su još uvek velike jer se oko 3.500 osoba nalazi na dijalizi, a oko 1.500 njih je već ispitano i spremno za transplantaciju.
"Stanje se menja, stari umiru, novi pacijenti dolaze", kazao je Milutinović, ali i ukazao da u toj oblasti postoje veliki problemi u organizaciji rada.
Napominjujući da je transplantacija ekonomski isplativa, a da dijaliza zahteva stalna velika sredstva, on je naglasio da se osoba kojoj je dat organ nakon dve godine smatra potpuno zdravom, ali da se nastavlja sa praćenjem njenog zdravstvenog stanja.
Načelnik Klinike za nefrologiju Vojno-medicinske akademije (VMA) dr Zoran Kovačević naveo je da su u prva četiri meseca ove godine u centrima u Srbiji, obavljene 43 kadaverčine transpatacije bubrega i šest jetre, što je kako je naveo, bolji učinak nego u prethodne dve godine.
"Uspeh je izvanredan", rekao je dr Kovačević navodeći da se VMA priprema za simultanu transplantaciju bubrega i pankreasa koja bi mogla da zaživi tokom iduće godine ako se poveća broj kadavera.
Govoreći o listama čekanja, on je kazao da poseban problem predstavlja lista čekanja pacijenata za jetru, koja se, kako je naveo, menja iz dana u dan.
"Važno je da transplantacioni centri više komuniciraju i da se ne dozvoli poslednji stadijum bolesti, koja brzo napreduje, već da se pristupi transplantaciji kada je bolest u umerenoj fazi", kazao je dr Kovačević.
Osim pojedinaca, i sve veći broj kolektiva u Srbiji se javlja radi zaveštanja organa.
"To pokazuje da ideja zaveštanja organa i značaj i humanost tog čina dopire do građana", kazao je dr Kovačević i podsetio da je do sada 35.000 građana zaveštalo svoje organe, a da je 20 puta veća šansa da nekom zatrebaju organi nego da se od njega uzmu usled moždane smrti.
U svetu postoje različite mogućnosti "animiranja" potencijalnih donora, a neke od njih su da im se omogući besplatna zdravstvena zaštita, kasnije besplatne kontrole, boravak u banjskim lečilištima i slične beneficije.
U Srbiji, na osnovu Zakona koji uređuje tu oblast, ta mogućnost ne postoji, a sagovornici Tanjuga ocenili su da se imajući u vidu zakonske odredbe, to smatra ličnim činom i da osoba zauzvrat ne može da očekuje nikakvu pomoć.
"Lično mislim da ne bilo etički, da se porodicama koje pristanu da daju organ plaća, jer je to vid humanosti i solidarnosti", zaključio je dr Kovačević.
(Tanjug)
On je kazao da je situacija u toj klinici ove godine bolja nego prethodne i da se očekuje da će tokom ove godine biti obavljeno oko 100 transplatacija bubrega - duplo više nego prethodnih godina.
Do sada je bila problematična donacija sa kadavera (mrtve osobe), rekao je dr Milutinović, podsetivši da je dve trećine transplantacija obavljano sa živog davaoca, a samo trećina sa kadavera.
"Sada je situacija obrnuta i već je obavljeno dvadesetak kadaveričnih i tri transplantacija organa sa živih donora", kazao je dr Milutinović.
On je istakao da je promocija dobrovoljnog zaveštanja organa veoma korisna i da bi stalno trebalo podsticati stanovništvo da to čini, navodeći da je potrebno da bar dva miliona građana zavešta svoje organe da bi se uopšte došlo u situaciju da se nečiji organ upotrebi za lečenje druge osobe.
Prema njegovim rečima, liste čekanja su još uvek velike jer se oko 3.500 osoba nalazi na dijalizi, a oko 1.500 njih je već ispitano i spremno za transplantaciju.
"Stanje se menja, stari umiru, novi pacijenti dolaze", kazao je Milutinović, ali i ukazao da u toj oblasti postoje veliki problemi u organizaciji rada.
Napominjujući da je transplantacija ekonomski isplativa, a da dijaliza zahteva stalna velika sredstva, on je naglasio da se osoba kojoj je dat organ nakon dve godine smatra potpuno zdravom, ali da se nastavlja sa praćenjem njenog zdravstvenog stanja.
Načelnik Klinike za nefrologiju Vojno-medicinske akademije (VMA) dr Zoran Kovačević naveo je da su u prva četiri meseca ove godine u centrima u Srbiji, obavljene 43 kadaverčine transpatacije bubrega i šest jetre, što je kako je naveo, bolji učinak nego u prethodne dve godine.
"Uspeh je izvanredan", rekao je dr Kovačević navodeći da se VMA priprema za simultanu transplantaciju bubrega i pankreasa koja bi mogla da zaživi tokom iduće godine ako se poveća broj kadavera.
Govoreći o listama čekanja, on je kazao da poseban problem predstavlja lista čekanja pacijenata za jetru, koja se, kako je naveo, menja iz dana u dan.
"Važno je da transplantacioni centri više komuniciraju i da se ne dozvoli poslednji stadijum bolesti, koja brzo napreduje, već da se pristupi transplantaciji kada je bolest u umerenoj fazi", kazao je dr Kovačević.
Osim pojedinaca, i sve veći broj kolektiva u Srbiji se javlja radi zaveštanja organa.
"To pokazuje da ideja zaveštanja organa i značaj i humanost tog čina dopire do građana", kazao je dr Kovačević i podsetio da je do sada 35.000 građana zaveštalo svoje organe, a da je 20 puta veća šansa da nekom zatrebaju organi nego da se od njega uzmu usled moždane smrti.
U svetu postoje različite mogućnosti "animiranja" potencijalnih donora, a neke od njih su da im se omogući besplatna zdravstvena zaštita, kasnije besplatne kontrole, boravak u banjskim lečilištima i slične beneficije.
U Srbiji, na osnovu Zakona koji uređuje tu oblast, ta mogućnost ne postoji, a sagovornici Tanjuga ocenili su da se imajući u vidu zakonske odredbe, to smatra ličnim činom i da osoba zauzvrat ne može da očekuje nikakvu pomoć.
"Lično mislim da ne bilo etički, da se porodicama koje pristanu da daju organ plaća, jer je to vid humanosti i solidarnosti", zaključio je dr Kovačević.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.