KOD UZIMANJA SUPLEMENATA MNOGI GREŠE! Dr Samardžić objasnio ko sme i koliko da ih unosi - jedne nikako na SVOJU RUKU

Vitamini i minerali koje naše telo ne može da proizvede ljudi obično unose uz pomoć hrane, ali i velikog izbora suplemenata. Međutim kako tačno da znamo koji nam je vitamin ili mineral potreban i kako da ne preteramo u tome, pogotovo u sezoni gripa, virusa i prehlada?

Vitamin D

"Najviše dokaza imamo za vitamin D. Kod njega nemamo dileme da li postoji efekat iminomodulacije (balansiranje imunološkog sistema). Od drugih nutrijenata pomenuo bih beta-glukane, ako su iz dobrih izvora, ako su dobro prečišćeni, mogu da ispolje efekat imunomodulacije", objašnjava farmakolog za RTS.

"Preporučen nivo još uvek je od 400 do 800 internacionalnih jedinica. Međutim, mi znamo da kada su izraženi deficiti, kada je taj manjak prisutan, morate uzimati doze od 1000, 2000 internacionalnih jedinica, a nekada i do 5000.", navodi dr Samardžić i dodaje da se danas manjak vitamina rešava u roku od tri meseca pojačane suplementacije.

"Kombinacija sa vitaminom K2 je izuzetno dobra. Vitamin D u teoriji može da ima jedan neželjen efekat, a to je preveliko povećanje kalcijuma. To se dešava kod ogromnih doza koje su po pedeset puta veće od ovih o kojima smo pričali. Te doze mogu da ošteti krvne sudove i bubrege, a vitamin K2 sprečava da se to desi", ističe farmakolog dr Samardžić.

Takođe, magnezijum je ključan za delovanje vitamina D. On je neophodan da bi se sprovela cirkulacija vitamina D i njegovo vezivanje za tkiva. Ali, opet pazite da ne preterujete i u njemu!

Magnezijum

Učestale glavobolje koje sve slabije reaguju na analgetike, promene raspoloženja, pojava srčanih aritmija, grčevi u mišićima javlja se kod preteranog konzumiranja magnezijuma, napominje doktor. Takođe, nekada može slično da se javi i kada su drugi minerali u pitanju.

Simptomi nedostatka magnezijuma su: glavobolja, poremećaj raspoloženja, hronični umor, problemi sa koncetracijom i mnogi drugi.

Vitamin C

Doktor navodi da vitamin C češće nedostaje pušačima i da zbog toga treba uvesti veću suplementaciju ovim vitaminom, oko 500miligrama dnevno, ne više.

B12

"Vitamin B12 je interesantan jer se poslednjih godina o njemu dosta govorimo. Njegov deficit je utvrđen kod 20 odsto odrasle evropske populacije. Procenat je veći ukoliko imamo specifičnu ishranu, recimo kod vegeterijanaca ili vegana u 80%, čak i 90%, izvestan je deficit vitamina B12", objasnio je dr Samardžić za RTS.

Nikako na svoju ruku!

Vitamini koje nikako ne bi smeli da uzimamo na svoju ruku su i: cink, kalcijum, selen, gvožđe! Takođe, trebali biste da budete oprezni i sa vitaminima A, D, E i K.

"Ovi vitamini se rastvaraju u mastima i imaju veći rizik od predoziranja i potencijalne toksičnosti. Svi vitamini kada se uzmu u velikoj dozi izazivaju dijareja, povraćanje, mučninu. Kod uzimanja većih doza vitamina A može doći do oštećenja vida. Preporuka je koristiti beta-karoten, on će se metabolisati i aktivirati samo koliko je potrebno. Beta- karoten ne preporučujemo kod pušača. Postoji studija koja pokazuje da ko je uzimao velike doze beta-karotena, a u pitanju je pušač, imamo povećanu učestalost karcinoma pluća", naveo je farmakolog dr Samardžić.

Oprezno sa cinkom!

"Cink ima svoje mesto u prevenciji bolesti. Tokom pandemije korona virusa smo imali situaciju da cink ima efekta, ali su onda studije pokazale da kod teško obolelih ne može da ima efekta. Cink se vezuje za omotač virusa i sprečava da taj virus uđe u ćeliju. Onoga trenutka kada je virus u ćeliji vi ste zakasnili", objasnio je dr Janko Samardžić za kraj.

(MONDO/RTS)